Порекло становништва села Двор – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Насеље je испод брда Панађуришта, на југу, а на северу допире до потока Краљушице; овом насељу припада још и место Орље на десној обали потока. Дворски Поток дели Двор од Гиња на западу, а коса измећу Јелашја и Видовића дели од Чифлука на истоку. Село Двор је на тераси, а остала су села по странама и доловима.
Готово свака кућа има своју воду. Најважније су Велика и Мала Чесма. Њиве су на местима: Јелашки Потоци, До, Лука, Барице, Борак, Равни, Врела, Странишће, Смордо (брдо и до), Орље.
Тип села.
У Двору, који је на тераси с леве стране Краљушице, су куће: 1 Смаиловића, 1 Џафића, 2 Зерда и 1 Пелта; ту је и мејтеф на месту Шафрану. Изнад Двора су Дворац и Јелашје, два дола који се састају пред Двором. Изнад Доца на коси Калу је Неваљала и под њом кућа Делића, испод овога на Оштрој Страни по 1 кућа Мујкића и Ћебирића и у самом Доцу 3 Џафића и 1 Рожајца. У Јелашју, које допире до под само Панађуриште, куће су с обе стране Јелашког Потока. У врху Јелашког Потока је 1 кућа Ћетковића, ниже њега на Панађуришту 1 кућа Ћосића, а испод овога долазе редом 2 куће Брајића, 1 Андрића, 1 Голубовића, 1 Антуновића и 1 Крсмановића. На страни Трескама према Чифлуку су 2 куће Петровића, 1 Ђурића и 1 Шакота. На десној страни потока Краљушице је коса Орље и на њој су по једна кућа Делића и Овчинића, а у долу Бишћевцима између те косе и стране Пењаве по једна кућа Војиновића и Бујака. Насеље је, дакле, врло разбијеног типа.
Старине у селу.
Испод Двора је главица Грепчине, на којој је било „грчко гребље“. Кроз ово село водила је помињата калдрма и то у правцу од Суха Дрвета на Страниште.
У Двору живе муслимани и православни; православни су сви скорашњи досељеници, иако се неки Тодор помиње у сиџилу височког кадије 1225 год. по Хиџрету (1810).
Порекло становништва.
Муслимани:
-Пито (1) је „старински Босанац”.
-Делићи (2) су старинци.
-Зерде (2) веле да су старинци. Неки опет веле да су они старином из Гвожђана у Фојничком срезу што ће бити вероватније.
-Овчинић (1) је старином из Херцеговине.
-Рожајци (1) су старином из Рожаја. Зову их и Црногорцима. Били су на Очевљу.
-Џафићи (4) су старином из Загорја у Херцеговини. Опширније у опису Даутоваца. –
-Мујкић (1) је доселио из Раковице у Сарајевском Пољу, где их још има и сматрају се старинцима.
-Ћебирић (1) је та кође доселио из Раковице; тамо су старинци.
-Неваљао (1) je дошао из Кадарића. Опширније у опису Кадарића.
–Смаиловићи (1) су непознатог порекла и чине један род са ·Смаловићима у Гину и Збиљу.
Православни:
-Антуновићи (1) су старином Вранчевићи из Херцеговине. Славе Никољдан.
-Шакоте (1) су старином из Херцеговине, можда од Билеће. Славе Лазаревдан.
-Ђурићи (1) су старином из Крајине. Славе Аранђеловдан. —
-Андрићи (1) су старином из Херцеговине, а у Двор су дошли из Тушњића, где их још има. Славе Јовањдан.
-Војиновићи (l) су старином из Херцеговине. Славе Аранђеловдан.
-Петровићи (2) су старином Врљеши из Херцеговине и заједничког су порекла с Драгићима у Рибарићима и са Јовићевићима у Биочи у сарајевском срезу. Славе Јовањдан.
-Голубовићи (l) су старином из Никшића. Звали су се и Миловићи. Опширније у опису Бањера и Високог.
-Нешковић (1) је старином из Херцеговине а од Ћетковића у Гину. Опширније у опису Гина.
-Бујак (1) је старином из Дувна и род с Бујацима у Чифлуку.
-Ћосићи (1) су старином из Крајине. Има их и на Велој у Сарајевском Пољу. Славе Аранђеловдан.
-Брајићи (2) су старином из Крајине. Има их још у Чифлуку, на Дреновици и на Велој. Славе „Мратињдан“.
Испод Двора је велико муслиманско гробље, а на месту Резаковини у Гину је православно Гробље за Двор и Гино.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)