Порекло становништва села Гиње (по књизи Гино) – општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
И ово је насеље на левој страни потока Краљушице; тај поток га и дели од Ступарића. Дворски Поток дели од Двора, а брда Градац, Шиљак и Рогиње од Рамадановаца и Даутотоваца. Стара села — Холићи, Ћоп, Гино и Резаковина су по доловима, а новије су куће по странама и косама изнад тих села. Сваки је чопор кућа у близини каквог извора.
Земље и шуме.
Земље за обрађивање су већином по доловима и око потока, а има их и по странама око села, где су скорашње крчевине. Зову се: Мевлић, Плане, Ћоп, Резаковина, Баре, Холићи, Долине. Ситна шума и уједно испаша је по странама изнад села и по косама између појединих чопора: по Глибарини, Планама, Грацу, Рогињама и др.
Тип насеља.
Насеље је разбијеног типа. На ушћу дола Гина у долину Краљушице је село Гино, и ту су 4 куће Џафића, 1 Суџука, 1 Јуке и 1 Зерда. Према Двору је 1 кућа Џафића на Мевлићу. Једна коса дели Гино од Ћопа на северозападу. На тој је коси 1 кућа Лежајића. У долу Ћопу, којим тече Ћопљански Поток, само су по једна кућа Смаиловића и Пјана. Изнад
Ћопа је страна Плане и на њој по 1 кућа Џанића и Пјане. Коса Глибарине дели Ћопљански До од Холачког, у чијем је горњем делу село Холићи. Ту су у присоју куће: 1 Јарића, 1 Јашаровића и 1 Ахмића. Испод Холића је Резаковина, и ту су 4 куће Ћетковића и 1 Милановића, који су православни, а сви су остали муслимани.
Име насеља.
Име овога насеља чује се у разним облицима. Чује ce као Гхино, Гхиње и Ђино; код давнашњих исељеника из овога села, који су сада у Подвињу (Гењци), чуо сам и старији облик Гињево. Несумњиво је, према томе, да је село прозвано по неком Гину, чије је можда било село, а име Гин јавља се често у повељама српских владара средњега века.
Порекло становништва.
Муслимани:
– Џафића (6) су старином из Загорја у Херцеговини. Опширније у опису Даутоваца.
-Зерде (1). О пореклу в. опис Двора.
-Јарић (1) је старином из Тушњића, а дошао је у Гино на женовину.
-Ахмић (1) је доселио на мираз из Годуше, где су Ахмићи старинци.
-Капаћи (2), који имају надимак Пјане, старином су из Високог.
-Лежајић (1) је исто што и Рожајци у Чифлуку.
-Јашаровић (1) је доселио из Високог, а старином је из овог села.
-Суџука (1) је старином из Сарајева.
-Смаиловићи (1) су непознатог порекла и чине један род са Смаиловићима у Дворуи Збиљу.
Непознатог је порекла и:
-Јука (1).
Православни:
-Ћетковићи (4) су старином са Жрвња под Црном Гором у Херцеговини. Заједничког су порекла са Бановићима–Дабићима у Чифлуку. Давно су доселили. Славе Ђурћевдан.
-Милатовићи (1) су старином из Крајине. Имају рода у Пазарићу. Славе Ђурђевдан.
Муслиманско је гробље у Медовићима поред пута, а православно на Резаковини.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)