Порекло становништва села Грајани, општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Фојница чини северну границу овоме насељу. Према Загорицама на западу граница полази од Фојнице, па иде уз Сухи Поток и Зукину Косу на Стогић. Са Стогића граница силази на Вагање, затим иде Вагањским путем на Бедем и дели од Рајчића на Југу и Рамадановаца на истоку. Са Стогића долази поток Млака и пролази кроз Грајане. У свом средњем току пролази он поред три врела и прима њихову воду. Око тих врела су главна села, а остала су по странама и поред пута што иде с Букова на Палеж, а по горњем оквиру поља.
Села обилију изворском водом. На средини Грајана су Зукића Чесме и Млака, у Грајанима у ужем смислу је Водица, под Загонима је Велика Чесма. Млака извире под Стогићем..
Приповеда се да је на Стогићу било језеро, да су у то језеро људи једном сипали просо, и да је просо излазило на Млаку и на Виер.
Земље и шуме.
Њиве су већином по странама и подима испод кућа. Зову се: Первишће, Зид, Потркање, Крчевина, Рупе, Долови Заклопача, Загони, Горња Лука, Шарена Јабука, Пријека Њива, До, Долина, Хадровићн, Рокћаница, Расоник и Зли Дуб. По странама и косама изнад села има доста ситне шуме, већином је буковина.
У Грајанима је већи број мањих села. Села су на различитом међусобном растојању; на већем су растојању села по периферији, а сасвим су близу села што чине средину насеља. Идући низ реку Фојницу села долазе овим редом: прво су Первића око потока Палежа што извире у Палежу под Стогићем. У Первићима су 2 куће Гогића и 1 Нинковића.
Испод Первића су Зукићи поред пута за Загорице, и ту су по једна кућа Божића и Крајишника. У та два села живе православни родови. Од Зукића до сред села има око 100 метара. Ту су најпре Мољевићи где су 1 кућа Алишановића, чардак Карамехића из Високог и неке напуштене куће. До Мољевића су Млаке или Зорићи, чије су куће већим делом на левој страни Млака. Ту су: 1 кућа Сијерчића, 4 Смајића, 1 Ризва, 1 Смаиловића, 1 Пиња, 1 Бућука, 1 Бећировића и 1 Хадровића. Изнад Зорића су, у страни, Хадровићи с 2 куће Смајића и 1 Голуба, а у Суходолу изнад Хадровића је 1 кућа Хајре. Даље од Млака, на десној страни, а поред пута за Даутовце и Високо су Грајани. Ту су 2 куће Смајића и 1 Кумбара, затим на Загонима 2 Муратовића и под њима, у пољу, 1 кућа Рехака. Села Мољевићи и Зукићи зову се заједничким именом Селишћа.
О постанку имена „Грајани“ сељани не знају ништа. Можда би то име у књижевном говору требало да гласи Грађани, јер се у околини Високог ђ изговара као ј. У том би случају објашњење било просто, јер у Грајанима имају остаци некаквог града. У називима села Зорића, Первића, и Мољевића сачувана је успомена на неке родове, o којима се ништа не зна.
Историјат села.
Насеље је врло старо; има више података о томе. У сиџилу сарајевског муле за 1565/66 год. помињу се и Грајани. На коси Бедему познају се остаци неке грађевине и приповеда се да је ту била тамница, кад је „Грчка“ владала, а град у турско доба. Навише је на коси место Кулине. Према Бедему а на левој обали Фојнице је градина (в. опис Горана). У пољу поред реке је „грчко гребље“, а до њега једно старо муслиманско, готово зарасло у шуму. Одмах до овога гробља је њива Загребница и на њој је муслиманско гробље, „у које су жене у поњавама носиле људе (мртваце) и копале, кад је био помор. Познају се још и остаци старе калдрме што је ишла с Букова кроз Грајане на Палеж.
Ha њиви Зиду биле су кречане, те се по томе прозвала. У сиџилу височког кадије помињу се 1811 год. неки муслимани и православни из овога села; као и тада, и сада је становништво мешовито, али су сви садашњи православни и већина муслиманских родова скорашњи досељеници. Међу муслиманима су изумрли Имамовићи.
Порекло становништва.
Муслимани:
–Смајићи (6),
-Хабровићи (1),
-Пиљо и (1)
-Бућук (1) чине један род и веле да су „старо кољено.“ За Смајића у Млакама и Грајанима чује се и име Звонићи, а за оне у Зорићнма Зорићи. Бућук је прозван тако, јер је мален (турски „бућук“: половина).
-Xajpo (1) је дошао пре окупације на крчевину. Дошао је из Рамадановаца, а његовог рода има још у Високом, Кралупима и Биочи.
-Кумбара (1) је доселио из Бијелог Поља под Сутјеском, а старином је из Ужица
– Муратовићи (2) су доселили из Гацка у Херцеговини пре окупације. Стога их зову и Гачанима.
-Сијерчићи (1) су доселили пре окупације из Раковице у срезу сарајевском, а старином су из Херцеговине.
–Алишановић (1) је доселио са. Свињарева на женовину.
-Бећировић (1). Отац му је доселио пре 40 са Вукова у Кралупима а био је родом из Соврла.
-Голуб (1) се настанио пре окупације као најамник.
-Кубаш (1) је дошао пре 25 година са Горана, а није род Кубатима у Порјечанима.
-Ризво (1) је доселио пре 20 година из села Ивице у Лепеници.
-Смаиловић (1) је од Смаиловића у Кралупима. Доселио је пре 7 година на женовину.–
-Рехак (1) је доселио пре 6 година из Високог на своју земљу.
Православни:
-Нинковићи (1) су дошли уз окупацију са Кучина у Ступарићима на крчевину. Вероватно су старином из Херцеговине. Длаве Јовањдан.
-Крајишник (1) је дошао у ово село из Кралупа пре 30 година. Слави Ђурђевдан. –
-Божићи (1) су можда старином из Крајине, а дошли су пре 50 година са Града. Славе Лазарев дан.
-Гогићи (2) су старином из Херцеговине. Славе Аранђеловдан.
Муслиманско је гробље под Бедемом, а православно на Рупама у Зукићима.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)