Путир Трифуна Исаковича из 1753. године из црквене ризнице у Шиду
Током 2016. године у Владичанском двору у Шиду основана је Ризница Српског православног архијерејског намесништва шидског. Ризница је свечано отворена уз присуство многобројних грађана Шида и гостију са стране. Ту се негде и завршило шидско интересовање за овог баштиника српске националне и духовне историје. У сваком случају овакав однос грађана…
› више информацијаПостанак храма Св. Николаја у Шиду (1704-1804)
Историја храма Преноса моштију св. оца Николаја у нераскидивој вези је са историјом самог Шида. Прво помињање Шида и Светониколајевског храма у историјским изворима је не само истовремено, него се налази у истој реченици. Када је шидски капетан Нешко записао: „Саборник капетана Нешка из шанца Шида и церкве светаго чудотворца…
› више информацијаСахрањивање у порти храма Св. Николаја у Шиду
Обичај сахрањивања унутар и поред српско православних цркава у Војводини готово постаје правило током 18. и 19. века. Право да буду сахрањене на овом месту имале су само изузетне личности, свештеници, особе заслужне за градњу цркве и остали добротвори, као и личности које су за живота показале велико залагање за…
› више информацијаПорекло Јакова Герчића (Шид, 1788 – Сремски Карловци, 1851), професора и директора Карловачке гимназије
Јаков Герчић (Шид, 10. новембар 1788 – Сремски Карловци, 2. септембар 1851) био је историчар, професор и први Србин директор Карловачке гимназије. Презиме Герчић се веома брзо у Шиду променило у Грчић тако да породица и данас носи тај облик презимена. Презиме Г(е)рчић спада у ред најраније забележених презимена у…
› више информацијаДомазети у кући – домазети на гробљу
Породица Драгин спада у најстарије шидске породице. Презиме се помиње у најстаријем попису Шида 1722. године. На виши друштвени ниво породицу су уздигли Ђорђе и Лазар Драгин. Занимљив је један документ о усвајању Јована Крсмановића од стране Ђорђа Драгина 1782. године. Ђорђе је због велике смртности своје деце помислио да…
› више информацијаТрагом једног тестамента – знаменити прота јаменачки Дамјан Јеврић
У архиви Основног суда у Шиду међу бројним тестаментима које су знаком или словима потписали како земљеделци, тако и трговци, племићи и свештеници, налази се и тестамент протојереја Дамјана Јеврића. Дамјан Јеврић (1836 – 1900) је рођен у свештеничкој породици, његов отац Јован Јеврић је био угледни свештеник у…
› више информацијаАнђелија Станчић рођ. Спајић (Шид, 1865 – Београд, 1955) – Шиђанка која је одбила Орден Светог Саве
Анђелија Станчић рођена Спајић (Шид, 1865 – Београд, 1955), ћерка шидског столара Андреја Спајића, била је учитељица по струци, учесница Првог светског рата као медицинска сестра, одликована Крстом милосрђа 1914. године од стране Њ.К.В. Петра I Карађорђевића краља Србије, добитница Ордена Светог Саве који је потом уз захвалност одбила, ауторка…
› више информацијаИмовина сремских Јевреја у току Холокауста према архивској грађи Хрватског државног архива
Територија која носи географски назив Срем данас је подељена између Србије и Хрватске. Цело подручје Срема је у току Другог светског рата било у оквиру усташке Независне Државе Хрватске. Верно пратећи стратегије и законе нацистичке Немачке, усташе су на себи својствен начин извршиле Холокауст на целом подручју своје државе, па…
› више информацијаЗадужбине и друштва при Српској православној црквеној општини у Шиду
При Српској православној црквеној општини шидској постојало је неколико задужбина и друштава које су својим радом помагале и развијале све друштвене слојеве у Шиду. Посебно су значајне приватне задужбине богатих Шиђана који су своју имовину поклањали свом граду преко цркве. Задужбина Лазара Грчића „Светосавски завештај“ – Лазар Грчић (1816-1885) потиче…
› више информацијаПраисторијска уметност на обали Босута
Један од најзначајнијих локалитета у Срему је Градина на Босуту. Налази се на левој обали Босута, у атару села Вашице (Општина Шид). Овај вишеслојни локалитет са културним слојем дебљине преко 7 м и континуитетом насељавања од око 6000-7000 година представља јединственствену појаву на ширем подручју. Захваљујући њеном монументалном одбрамбеном рову,…
› више информација