Праисторијска уметност на обали Босута

16. јануара 2022.

коментара: 0

Један од најзначајнијих локалитета у Срему је Градина на Босуту. Налази се на левој обали Босута, у атару села Вашице (Општина Шид). Овај вишеслојни локалитет са културним слојем дебљине преко 7 м и континуитетом насељавања од око 6000-7000 година представља јединственствену појаву на ширем подручју. Захваљујући њеном монументалном одбрамбеном рову, Градина се сматра за највеће праисторијско утврђење на тлу Војводине. Нажалост, до сада је истражено мање од 10 % овог насеља, али и упркос томе ми данас баштинимо са неколико хиљада предмета који се највећим делом чувају у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ у Шиду.

Током старијег гвозденог доба Градина доживљава свој зенит, куће су се градиле плански у складу са тадашњим урбанистичким стремљењима. Вероватно богатији слој становништва је живео на простору телл-а локалитета, који је захваљујући одбрамбеном рову био претворен у лако брањено острво. Посебан део овог утврђеног дела насеља је био одвојен још једним ровом, и он је вероватно припадао, условно речено, старешини (кнезу) насеља. Ван одбраменог рова ширило се подграђе са кућама сиромашнијег становништва али и разне радионице. Идеалан стратешки положај и богатство природних ресурса у непосредном окружењу, условили су брз напредак насеља у сваком погледу. Ако узмемо у обзир да су становници Градине, којих је у једном моменту било око 2000, обезбеђивали себи безбедност, стамбени комфорт, идеално функционисање насеља, непресушни извор хране и индустријских сировина, могућност трговине и на крају врхунске естетске моменте како у ситним предметима тако и у архитектури објеката, онда без икаквог проблема можемо да кажемо да су они били на истом нивоу на ком смо ми данас и никако не смемо да их посматрамо са предрасудама да су били примитивнији од нас. Археолошка истраживања Градине потврдила су жељу за лепим код тих наших праисторијских Сремаца као и њихову способност да то себи остваре. Присуство накита од злата, бронзе и квалитетног камена упућују на висок стандард појединих житеља као и на трговачке везе са удаљеним крајевима. Богатство разноврсних мотива на керамичким посудама и декоративне архитектонске пластике на кућама једно је од главних карактеристика овог насеља.
Током старијег гвозденог доба појавила се чувена босутска „С“ спирала коју су грнчари и „грађевинари“ стављали подједнако и на посуде, на фасаде кућа, на огњишта итд. Једно велико огњиште, вероватно култног карактера, које је било саставни део поднице једне куће, измештено је и данас представља део фонда Завичајне археолошке збирке у Шиду. Исти мотив се јавља и на архитектонској пластици, која је на жалост увек сачувана у фрагментованом стању па њен прави контекст није познат. У току последњих заштитних истраживања локалитета, пронађен је један прелеп жртвеник правоугаоног облика, такође украшен овим мотивом. Ова „С“ спирала је веома честа и на керамичким посудама.

Фрагменти декорисане архитектонске пластике и део поднице куће

Украси на керамичким посудама су изведени разним техникама: урезивањем, глачањем, утискивањем, канеловањем и инкрустацијом. Поред „С“ спирале јавља се и читав низ других мотива, углавном геометријских. Ређи су прикази животиња и људи, и они су увек стилизовани. Понеки орнаменти се могу определити као флорални мотиви. Међу најпознатије представе животиња спадају представе козе и јарца изведене урезивањем на фрагментима тањира или плитке зделе; и представа стилизоване птице на бази пехара изведена инкрустацијом беле глине у црној основи.

Зооморфне представе на керамичким посудама и стопало фигурине(?)
Стилизоване зооморфне и антропоморфне представе на керамичким посудама

У најлепше примере орнамената спадају мотиви изведени инкрустацијом беле боје у тамнијој позадини, најчешће црној или мркој. Овом техником су украшавани сви типови посуда и представљане су све врсте мотива. Мање декоративне али не и значајне су технике канеловања и урезивања као и једноставно утискивање отиска нокта.

Керамика украшена инкрустацијом
Керамика украшена урезивањем и канеловањем

Естетика камена је такође кориштена у изради накита. Међутим, најпознатији налаз накита са Градине представља остава златних спирала за косу и „дугмића“ који су највероватније били пришивани на одећу. Пронађене су и бронзане фибуле (данашње зихернадле), игле и наруквице од стаклене пасте.

Примери наруквица и део оставе златног накита

Овај мали избор предмета и мотива неупитно указују на висок степен урбанизације насеља на Градини и на постојање високих естетских вредности код његови житеља. Као што је већ наведено, становнике Градине не треба посматрати другачије него нас данас. Као што се данас мушкарац труди да омогући скупоцен накит својој супрузи, лепо посуђе и стамбени комфорт, исто то је чинио и мушкарац пре пет хиљада година. И када добије тај накит, његова супруга је, попут данашњих жена, пред спавање скидала накит и остављала на сигурно, а сутрадан се поново шминкала и украшавала. Разлика нема. Једина разлика између њих онда и нас данас је, можда, у скрушности, скромности и спокоју.

 

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.