Порекло Јакова Герчића (Шид, 1788 – Сремски Карловци, 1851), професора и директора Карловачке гимназије

27. јануара 2022.

коментара: 0

Јаков Герчић (Шид, 10. новембар 1788 – Сремски Карловци, 2. септембар 1851) био је историчар, професор и први Србин директор Карловачке гимназије. Презиме Герчић се веома брзо у Шиду променило у Грчић тако да породица и данас носи тај облик презимена.

Јаков Герчић

Презиме Г(е)рчић спада у ред најраније забележених презимена у Шиду. Први пут се помиње у попису из 1745. године када је забележен породични старешина Риста Грчић и његов дом који је поседовао 4 јутра обрадиве земље и 4 јутра сенокосних ливада, као и 3 вола, 3 коња, 2 свиње и 20 оваца. Занимљиво је да се посед повећавао тако да је породица 1746. поседовала 10,  1747. године 12 јутара а 1758. чак 24 јутра. У попису из 1775. године помиње се дом Гаврила-Јање Грчића, Ристиног сина. Јања се помиње 1772. године и као приложник за градњу Храма Св. оца Николаја у Шиду када је приложио 12 форинти.

Риста Грчић, Јаковљев прадеда, у попису становника Шида 1746. г.

Христифор Риста Герчић († 1763), прадеда Јакова Герчића, имао је сина Гаврила Јању († 1779) и ћерку Екатерину удату 1772. године за Михаила Дикића из Шида.

Гаврил Јања Г(е)рчић, деда Јакова Герчића, је са супругом Теодосијом († 1796) имао Стефана († 1816), Јулијану удату 1781. године за Гаврила Букиновића из Ердевика, Марију удату 1794. године за Илију Давидовића из Шида, Атанасија (1764 – 1823), Михаила (1767), Василија (1769), Евтимија (1771), Петра (1775), Павела (775) и Анисију (1777) удату 1802. године за Аврама Зорића из Товарника.

Јања Грчић уписан у списак дародаваца за градњу шидског храма Св. Николаја 1772. г.

Атанасије Грчић (1764 – 1823), Јаковљев отац, имао је два брака. Први је склопио 1787. године са Софијом Ристивојевић (1767 – 1796) из Шида а други као удовац 1803. године са Василијом Мостарлић из Шида. Имао је осморо деце, у првом браку Јакова (1788-1851), Јелисавету (1791), роксу удату 1816. године за Јосифа Брајактаревића из Шида, и Авксентија (1796-1861). У другом браку је имао Екатерину удату 1823. године за Николаја Параносића из Беркасова, Ружу удату 1828. године за Симеона Коларовића из Шида, Данила 81805-1836) и Гаврила (1809-1849).

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.