Јаков Герчић (Шид, 10. новембар 1788 – Сремски Карловци, 2. септембар 1851) био је историчар, професор и први Србин директор Карловачке гимназије. Презиме Герчић се веома брзо у Шиду променило у Грчић тако да породица и данас носи тај облик презимена.
Презиме Г(е)рчић спада у ред најраније забележених презимена у Шиду. Први пут се помиње у попису из 1745. године када је забележен породични старешина Риста Грчић и његов дом који је поседовао 4 јутра обрадиве земље и 4 јутра сенокосних ливада, као и 3 вола, 3 коња, 2 свиње и 20 оваца. Занимљиво је да се посед повећавао тако да је породица 1746. поседовала 10, 1747. године 12 јутара а 1758. чак 24 јутра. У попису из 1775. године помиње се дом Гаврила-Јање Грчића, Ристиног сина. Јања се помиње 1772. године и као приложник за градњу Храма Св. оца Николаја у Шиду када је приложио 12 форинти.
Христифор Риста Герчић († 1763), прадеда Јакова Герчића, имао је сина Гаврила Јању († 1779) и ћерку Екатерину удату 1772. године за Михаила Дикића из Шида.
Гаврил Јања Г(е)рчић, деда Јакова Герчића, је са супругом Теодосијом († 1796) имао Стефана († 1816), Јулијану удату 1781. године за Гаврила Букиновића из Ердевика, Марију удату 1794. године за Илију Давидовића из Шида, Атанасија (1764 – 1823), Михаила (1767), Василија (1769), Евтимија (1771), Петра (1775), Павела (775) и Анисију (1777) удату 1802. године за Аврама Зорића из Товарника.
Атанасије Грчић (1764 – 1823), Јаковљев отац, имао је два брака. Први је склопио 1787. године са Софијом Ристивојевић (1767 – 1796) из Шида а други као удовац 1803. године са Василијом Мостарлић из Шида. Имао је осморо деце, у првом браку Јакова (1788-1851), Јелисавету (1791), роксу удату 1816. године за Јосифа Брајактаревића из Шида, и Авксентија (1796-1861). У другом браку је имао Екатерину удату 1823. године за Николаја Параносића из Беркасова, Ружу удату 1828. године за Симеона Коларовића из Шида, Данила 81805-1836) и Гаврила (1809-1849).
Коментари (0)