Историја храма Преноса моштију св. оца Николаја у нераскидивој вези је са историјом самог Шида. Прво помињање Шида и Светониколајевског храма у историјским изворима је не само истовремено, него се налази у истој реченици. Када је шидски капетан Нешко записао: „Саборник капетана Нешка из шанца Шида и церкве светаго чудотворца Христова Николаја … лето 1704“ започела је историја ове варошице са храмом као својим срцем. Није могуће утврдити када је настао сам Шид, па ни када је саграђен први храм. Претпоставићемо, на основу досадашњег степена истражености, да је то било негде у конфузним временима Велике сеобе Срба 1690. године. Овај велики миграциони талас појачао је одавно постојећи српски елеменат у Срему и шире. Шид, вероватно тада формиран у неком војном контексту, од свог почетка је био чисто српско насеље. Логичним следом, саграђен је православни храм у центру насеља, на раскрсници главних путева Вуковар-Сремска Митровица и Рача-Илок. Како нас то касније извештавају сами Шиђани, при самом формирању насеља и градње цркве, испред ње су, као обележје свих хришћанских насеља, одмах подигли високи дрвени крст. Његов наследник од мермера и данас поносно стоји у порти.
Да сте тамо негде 1750. године присуствовали литургији поводом храмовске славе и потом изашли из храма, нашли би сте се на пространом неограђеном простору – порти. Да сте погледали десно видели би сте празан простор порте све до центра са тек по којим орахом и дудом, исто као што и данас стоји парк. Да сте погледали лево видели би сте само парохијски дом. Иза њега би вам се поглед спуштао ка долини Шидине а преко ње, лагано су се уздизали бескрајни виногради. Центар вароши је био испуњен ниским набијачама покривеним тршчаним и сламнатим крововима. Тек на путу према Товарнику била је по нека лепша кућа. Преко пута цркве би сте угледали мало лепшу и већу Жупанијску кућу. Свуда по шору врвело је од војника, и то од оних обучених у редовну праву униформу до оних, тек са југа пристиглих, огрнутих овчијим руном и гуњевима. Ту су наравно и занатлије, трговци… Када би сте кренули лево иза цркве наишли би сте на прашњави сокачић који се уздизао доле од Шидине па горе ка Великом шору. То је ова наша ушушкана Школска улица. Када би сте из порте изашли на тај сокачић, видели бисте плотом ограђени простор намењен војсци – касарна са полигоном, а уз сам Велики шор и официрски кварт. Ту где је данас Владичански двор видели бисте скромну зградицу српске вероисповедне школе коју ће тек 1787. године заменити нешто већи објекат. И, најпосле, када би сте кренули тако да обилазите око храма наишли бисте на дрвени крст са распећем. Данас када бисте изашли из храма и окренули се десно, опет бисте видели тај простор до центра; ако се окренете лево, тамо до душе нећете више видети винограде, али ћете видети поред цркве школску зграду па испред цркве крст а иза цркве сокачић, и то је оно што је жила куцавица Шида, то је Шид већ 300 година.
Први храм од плетера
Први помени, како самог Шида тако и храма потичу из 1704. године из записа првог познатог шидског капетана Нешка. Запис који се налази на једном Антологиону штампаном у Москви 1701. године, гласи:
„Сија света и боженствена књига глема Саборник капетана Нешка из шанца Шида и церкве светаго чудотворца Христова Николаја принесе се сија света књига от царствујушчаго великаго града Москве помилованијем великаго цара Петра Алексијевича и тоја трудом и настојанијем обршцера Пане Бошковића и тко би оуз ту књигу дрзнуо да ју отими да моу е супарник свети Николај у дан он суда Христова, лето 1704.”
Први опис храма потиче од 5. фебруара 1734. године: „Црква није нова, него веома стара, од плетера, покривена шиндром. Има три звона. Свод је од дасака. Порте нема. Освештана је од стране покојног митрополита Вићентија Поповића. Света трапеза је од дрвета. На њој су: две плаштанице од белог платна, антиминс нов, московско јеванђеље лепо, две московске литургије свештенике и једна литургија српска црквена. Ковчежић од дрвета и свилени покров, два свећњака од олова. На дрвеној проскомидији: путир, дискос, звездица, кашика од калаја. Дарака има три од црвене свиле, и ваздух. Умиваоница дрвена. Две кадионице од пиринџа. Два фелона од свиле и два од платна. Два свилена стихара, један од чита и један од белог платна. Четири епитрахиља од различите свиле. Две наруквице од црвене свиле, два појаса од којих један сребрни и позлаћен а други од свиле. Изнад двери се налази обрађен крст са распећем. Двери су добре, испод крста је икона Богородице и Јована Богослова. Придвер је завеса од платна. На северу икона Христова од чита. Великих икона има четири: Спаситељ, Богородица, Претеча и Св. Николај. Кандило једно сребрно, једно од стакла и шест од бронзе. Различитих икона има двадесет. Два свећњака од дрвета и два од гвожђа. Један иконостас. Један аналогион, један хоругв велик и обрађен леп. У певницама два прозора. Књиге црквене: једно поученије недељное и празнично, два апостола московска, два триода посна московска, два пентикостара московска, октоих московски, дванаест минеја московских, два требника московска, један велики псалтир. Петохлебница од калаја. Столова има тридесет, један тетрапод, један полијелеј од туча. У женској припрати шест икона, пет столова, и дрвена крстионица.“
Будући да је овај храм 1734. године описан као веома стар може се претпоставити и да је то први храм саграђен у Шиду. Освештао га је митрополит карловачки Викентије Поповић.
Епитропи Димитријевић и Продановић су за 1734. годину предали завршни рачун у којем се, између осталог наводи приход од добротвора за градњу цркве у износу од 323,87 ф, док је у укупном расходу од 542,54 ф. био урачунат и трошак за градњу нове цркве.
Други храм
Са градњом нове зидане цркве започето је пре 1730. године. Током 1732. године забележено је да је црква димензије 28 х 8,4 m „с каменом и кречом озидата“ и да је имала троја врата. Била је покривена шиндром. Општи утисак је био „лепо дело види се“.
Током јула месеца 1733. године сакупљен је прилог за завршетак нове цркве. На списку се налази укупно 41 приложник и то: (име и презиме и прилог у форинтама): Лаза Роми 4, Јоан Вукашиновић 24, Турунац Димић 12, Георгије и Марко 15, Јоан Милисављевић 0.5, Кирил протопоп 24, Евта Георгиевић 36, Дмитар Бугарин 12, Никола Радовановић 11.40, Јоан Гроздић 3, Илиа Слепчев 0.50, Андреј Мостарац 1.5, Јоан Гаврилов 3.5, Георгие Гамбит 9.5, Евдоксија Михаиловица 9, Барјактар Белош 8.5, Плавша абаџија 2, Јован Мауковић 12, Максим Саић 8.7, Евта Шцакић 2.85, Тома Кузминац 20, Веса Крупежевић 10, Стоић Сомборац 12, Пеја Капамаџија 4, Георгије Вукомановић 9, Јоан Апарчевић 1.5, Јаков Ћермановић 4.25, Јанко Чизмеџија 6, Станоје Чикарић 3, Никола Мартинов 12, Игњат Коић 1.70, Нино Петровић 4, Миро Јармовић 6, Риста Јанковић 18, Плавша из Бачинаца 2, Радосав Пресечков 10, Радосав Симоновић 2.33, Петар Мостарац 1.14, Мијат Јоановић 12, Маноило Бугарин 1.
До 1734. године били су саграђени зидови цркве. Међутим, тада је дошло до одређене несугласице међу Шиђанима и градња је обустављена. Изгледа да је та пауза у градњи трајала доста дуго. Вероватно због тог проблема као и тешке финансијске ситуације црква је завршена тек 1753. године. Нову зидану цркву освештао је 25. маја 1755. године епископ Партеније.
Вероватно је тек тада порушена стара црква, а њен иконостас је преуређен за потребе нове веће цркве.
Након завршетка градње нове цркве, односно само црквене лађе без торња, извршен је и нов инвентар. Он је данас сачуван у архиву Српске православне црквене општине шидске и носи назив „Инвентариум и рачуни церкве Стаго Оца Николаа Провинциалнаго места Вароши Шида Протопопиат Шидски Принадлежашцају Н. 1“. На жалост, прве три странице недостају. Инвентар је допуњаван 1775. и потом 1782, 1783. и 1788. године.
Текст инвентара из 1753. године:
„Описаније Темпла – старо Темпло растављено, Крст с распјатијем позлашцен с образом престих Бдрди и Јоанна Богослова, 12 Пророков, 12 Апостолов образ молених и Богородичен. Престолни Икон 6: образ Христов, Богородичен Предтечев и Стаго Николаа. Различни икона 27. Један образ престија Бцди при дувару с леви страни позлашцен. 17 икона дервени.
Написание Барјаков – 4 Чирака от гвожђа велика проста, 3 чирака от туча, 8 клирически чираков молов, 3 чирака от дервета позлашцена стара, 1 полиелеј от туча с 12 свешцника(прецтано па дописано: продат 16 ф. 25 х), 1 мумаказе, 1 шциплона штосе свеће гасе.
Написаније Дарков – 1 Аер с дарци натафетз шцанпет стар, 1 аер о церквени раиџцаика жутом дамашком обточен полопан, 1 дарак на путир от плаветне и зелене дамашке стар, 1 аер от зелена атлаза с гранами жутом и плаветном дамашком обточен стар, 1 дарак на дискос от жуте и зелене дамашке стар.
Написание Фелонов – 1 фелон от црвене дамашке с белим граном са синжеф: от тафета зелена нов, 1 феон от мор аплаза с гранеми великими с јаком и синжефом кафе фарбе пол дамаш стар, 1 фелон от плаветне дамашке с белим граноми с оплећком и синцефом такове материе зелене.
Написание стихаров – 1 стихар от цервене дамашке белим гранами с оплећком жутим такови материе, 3 стихара от сербскога платна, 1 стихар от прутараст материе супне(?) стар (прецртано), 6 стихара клиричка стара.
Написание ораров – 1 орар от жуте дамашке стар. Икасират, 1 орар плаветни от свиле приложи Г. Славуј, 1 орар от цервене свиле приложи Г. Дионисија.
Написание епитрахулев – 2 епитрахил от жуте дамашке стар, 1 епитрахил от зелене , дамашке стар, 1 епитрахил от плаветне дамашке стар.
Написание појасев – 2 појаса кожна жутим мамом оковати стари (прецртано).
Написаније Наруквице – 1 наруквица от жута раихцаина златном чишком обточене половне, 1 наруквице от плиша цервена старе (прецртано), 1 нарулвица от зелена атлаза с гранами сребрен портом обточен стар (прецртано), 1 нарувица от цервене дамашке старе Г. Авакум (прецртано), 1 нарувице от зелене мара половна (прецртано).
Написание барјаков – 1 барјак с образи воскрсни Христова и Стаго Николаа жутом дамашком дуплом и ресами вуненим обточен полов.
Написание бакарни и калаини вешцеа – 2 путира от калаја, 1 калаини срећни от кала, 2 ћасе от бакра старе, 3 таса от бакра, 2 санчића малена от бакра, 2 ибриков за умиван стар, 1 ибричић за теплоту, 1 купија от плеха саради болни стаја носити, 1 кадилница от плеха прилог Г. Петра Калинича (прецртано).
Написание книга москов – 1 Евангелие Нарегалу ново, 1 Евангелије у церквеној кадифи в. коло старо, 4 пролога нацел год, 12 минеа на цели год,2 триода постна в. коло стара, 1 апостол в. коло нов, 1 апостол в. коло стар, 2 октоиха на вси гласи и дни, 1 октоих на 4 гласа, 1 празнични обшцак в. коло нов, 1 псалтир велики стар, 1 псалтир накварт полов, 1 литургиар накварт нов, 1 литургиар на октав нов, 1 литургиар н кварт стар, 1 требник белики стар, 2 ермологие на кварт старе, 1 молебное пение на кварт полов, 1 транфилион приложи г. Микович, 1 в псалтир, 1 н. часлов подеран (прецртано) , 1 книга поучение евангелское, 1 октоих накварт с осам гласова, 1 книга разних поучениа росијска, 1 синадална прото, 1 пентикостар на октав.
Сербске книге – 1 евангелие рукописно в. коло старо, 1 правило стим сербским в коло, 1 правило србско.
Написание столов – 1 стол архиепископски тишлерски с балдахинам фарбават, 2 певнице такове ивни столов 14 фарбоват продат, 46 столов у мужескои паперти бели, 1 налоња зачтеније евангелија стара.
Написание звона – 1 звоно от 300, 1 звоно от 200, 1 звоно от 100, 1 звоно от 26, 3 звона мала у олтару от туча. Црков неограждена. Гробие обшце едно ограждено.
Један орман, 3 сандука, 1 дом школски с кухином и 2 келие и едним дућаном, даском покривен совим паденију готов. Један орман малиј, 1 сандук тишљeрски за барјаке, 1 орман у олтару у зиду за одејанија црквена.“
Мало је нејасно зашто је црква била без торња скоро десет година. Вероватно је у питању тешка финансијска ситуација. Са градњом торња се започело 1762. године, а завршило 1764. године. Укупан трошак за зидање торња је био 1471,23 форинте. Градитељ торња је био Себастијан Хес.
Како је црква била „зидом и покровом веома оскудна“ 1767. и 1768. године обезбеђено је 120.000 комада цигле и шиндра за поправку.
Трећи (садашњи) храм
Иако се са сакупљањем материјалом за обнову цркве започело још 1767. године сама обнова никад није започета. Током маја месеца 1772. године извршено је прво прикупљања прилога за градњу новог храма. Током децембра месеца такође у циљу прикупљања средстава за градњу, приступило се наплаћивању свих дугова према цркви. Међутим уместо планиране обнове, на седници црквене општине дана 8. јануара 1773. године донета одлука да се сруши постојећа црквена лађа и сагради нова већа. Потписници те одлуке су били следећи чланови црквеног одбора: Јосиф Кирилов прота, Јован Јанковић парох, Сава Сенић кнез, Антоније Мостарлић ешкут, Славуј Ешић, Антоније Георгијев, Риста сапунџија, Илија Благоевић писар, Јанко Николић, Стефан Чуверлић, Павао Кудић, Петар Алексић, Јања Герчић, Никола Тиосавић, Страхина Коички, Нићета Мауковић, Керста Јаловички, Гаврило Ковинчић, Михаило Савић, Глиша Мирковић, Марко Бркић, Арсеније Вучетић, Маноило Дидић, Илија Николић.
Списак приложника за градњу садашњег храма са прилогом у форинтама: прота 24, поп Јоан намесник 12, поп Стефан Мауковић 104, Григорије Миковић провизур 24, Антоје Георгијевић 12, Славуј Ешић Бугарин 100, Сава Сенић, кнез 50, Јанко Николић 50, Маноило Дидин 30, Георгије Дидин 40, Риста сапунџија Вуић 25, Петар Благојевић 12,4, Пана Грчић 12,4, Неделко Вилимановић 4,18, Стефан Коички 8, Гаја Ковинчић 8,36, Керста Аловицки 4,18, Анта Мостарлић 10, Стефан Ракић 4, Никола Тиосављевић 12,36, Ђуко Шандор 4,18, Адам Костић, мали 4,18, кум Стефан, ћурчија, Јова Неделковић 8 Јакоб Погачаревић 8, Филип сапунџија 4,18, Тодор Пејин 4,18, Петар Алексић 12, Мића Варцакић 4,18, Сима Коларовић 4,18, Сава Аковичин 4,18, Јован сапунџија 4, Тимотије Деанов 4,18, Гојко Циганин 4,18, Стефан Симоновић 6, Лука Ћалић 2, Филип Радовановић 4,18, Јова Лакетић 4,18, Јован Милисављевић 4, Арсеније Иванов 4, Станоје Пруцић 4, Ћира чаругџија 6, Давид Ћосић 6, Ћира Неделковић 2, Стефан Попадић 4,18, Васа Пернаић 4,18, Матија, чаругџија 2, Данило Кудић 2, Јован Цветић 4,18, Никола Ковачевић 6, Павао Цвејић 2, Јован Бабин 2, Стефан Адамовић 1, Максим Мрдановић 4,18, Глиша Барјактаревић 4,18, Мојсило Ћурчић 6, Јаков Ацић 3, Јоцко Момировић 2, Јован Матић 6, Јован форишица 4, Арсеније Мауковић 4, Мојсило Ирижанин 2, Гавило Лукић 4, Јован Васић 4,18, Арсеније Вучетин 1,3, Митар Павлов 2, Нићета Мауковић 10, Зарија Гавранчић 2, Циган Јоша ћорави 2, Вића Радивојшин 2,3, Глиша Мирковић 4,18, Јакоб Саић 8,3, Илија Мали, Благојевић 4,18, Филип Златић 4,18, Павао Будаков 3, Павао Кудић 4,18, Покојнога Мере зет 2, Гаврило Крушевички 4,18, Глиша Цикоћанин 2, Васа Станисављевић 1, Миајло Дражић 3, Никола Маслаковић 3, Јован Матић, пандур 6, Павао Деспинић 3, Ђурађ Белићев 4,18, Ћира Момировић 4,18, Аврам Миајловић 3, Ћира Никодиновић 2, Адам Костић, велики 10, Јова Антонијев 4,18, Миле Циганин 2, Јован, писар 4, Дјакон Васа 6, Ана Миајлова удовица 4, Павао Јокић 3, Јоса чисмеџија 2, Јован Пајић 4, Нестор Зеркић 2, Вока Панор 2, Даврило Деспинић 6, Исаило капамаџија 1, Јован Којић 2, Вучета Урошевић 3, Неделко Славујевић 2, Глиша Прикогаћа 1, Антоније Кнежевић 1, Која Чикарић 12, Давид Видојевић 12, Тодор Вукомановић 2, Тодор Убајевић 5, Петар Мојић 4, Јован Риситвојевић 2, Сава ћурчија 4, Трифун Станић 3, Андрија Бећин 2, Лазар Мавреновић 4,18, Никола Стипанчевић 2, Игњат Кнежевић 4,18, Јовица Чикарић 3, Стефан Мавреновић 1, Петар Чизмић 2, Јећа Кулашевић 2, Сима ковач 4,18, Нестор Лаушевић 1, Сима Мостарлић 6, Миша Станков 2,3, Гаја Неделковић 2, Сава Димић 2, Сава ковач 6, Прока Тодорчевић 3, Станко Чикарић 12, Неделко Циган, Неделко Лазин, Вићентија Петрићев, Трифун Милинковић, Марко Ћосић и Јован Славујевић. Укупно је сакупљено 878, 24 од 137 приложника.
Уговор о градњи потписан је 17. марта 1774. године са мајстором Јоханом Михаелом Вајсманом.
Новосађанка по становању а Шиђанка по рођену, Дионисија племенита Миковић, поклонила је 1776. године једно звоно од 350 кг. Током 1781. године Шиђанин Наста Марковић поклонио је за нову цркву полијелеј од стакла са 18 свећа. Поред овог полијелеја, у нову цркву је пребачен и полијелеј из старе цркве са осам свећа. Исте године су набављени и кадионица и два гвоздена и три мала позлаћена чирака.
Радови на зидању црквене лађе текли су веома споро. Највеће проблеме у зидању цркве правио је управник новооснованог Шидског властелинства, гркокатолички бискуп Василије Божичковић. Лађа је завршена тек почетком 1785. године. Марта месеца те године потписан је уговор са мајстором из Черевића, Јоханом Доклом, о покривању цркве, малтерисању и кречењу зидова и патосању хороша.
Грађење нове црквене лађе је коначно завршено 1785. године па се са новосадским молером Михаилом Радосављевићем склопио уговор о сликарски радовима унутар цркве за 1700 форинти. На жалост, Радосављевић је преминуо наредне године, па је 15.6.1788. године исти уговор, као нови извођач радова, потписао молер Григорије Николић из Земуна. Николићеви радови су коштали 1121 фор. и 45 крајцара. Године 1786. Шид је имао 315 православних домова и три свештеника.
Стари иконостас је 1788. године растављен и у новој цркви постављен нов позлаћен са дванаест празничних икона. На Богородичином трону се налазила једна њена позлаћена икона. Архиепископско-митрополитски сто са фигуром је био позлаћен. У цркви се налазило дванаест рипида и један крст. Певнице су имале дванаест столова од мермера.
У новом храму је у мушкој цркви било 44, а у женској 35 столова офарбаних у жуту боју. Храм је поседовао и један налоњ за читање јеванђеља, један тетрапон и једну позлаћену налоњу за целивање икона.
Године 1775. у цркви је био један ваздух и два дарка од жуте дамашке са белом чипком, затим један дарак од црвеног тира, три дарка од тафота и два дарка од рајха. Затим један фелон од жуте дамашке са чипком, шест стихара, један епитрахиљ од жуте дамашке са белом чипком и осам наруквица од различитих материјала. Црква је 1776. године добила на дар једно звоно. Током 1779. године набављено је девет фелона од српског платна (дереклије).
Према црквеном инвентару, у храму је 1780. године између осталог било и следеће: један покривач за налоњу са сребрним ресама, два фелона, један чаршавчић та тетрапон, један епитрахиљ од жутог мара са сребрном чипком, један епитрахиљ од жутог мара, два епитрахиља од мориста мара, један епитрахиљ од плавог кредитора са жутом чипком и златним оквиром, један епитрахиљ од мораста атлаза са белом чипком, један епитрахиљ од зеленог платна, један епитрахиљ од плавог мара, један појас од сребрног порта с сребрном копчом, један појас од белог плиша, један појас од плавог атлаза са везом, један појас од зелене кадифе са сребрном копчом опточен жутим портом.
Током 1781. године набављен је барјак са иконом Крунисања пресвете Богородице и Вознесењем Христовим од црвене дамашке са жутим ресама, опточен златним портом, и један мали барјак са иконом Крштења Господњег и св. Николаја од зеленог тофета и вуненим ресама.
Црквена порта је била неограђена све до 1792. године када се она коначно ограђује и патоше опеком.
Као што је у уводном тексту наведено, испред храма је од самих почетака постојања Шида и храма постојао дрвени крст. Тај крст је срушен у једној олуји 1790. године, па је наредне године и поред жестоком противљења гркокатоличког крижевачког бискупа, подигнут нов. Током 1806. године подигнут је данашњи мермерни крст а израђена је и нова, данашња, часна трапеза. Крст је подигнут захваљујући прилозима у износу од 172,15 форинти. О подизању часне трапезе говори натпис на њој: „Обшцество шидское в знак особнаго усердија во украшенију матере церкве своеја сооружи сјатаги Престол сеи на славу Божију и дику своју обшцу Лета 1806 Аугуста 15“.
Након коначног завршетка торња, код чувеног карловачког звоноливца и Карађорђевог тополивца Јаноша Фогарашија, 1803. године наручена су три звона за 115 форинти.
Тридесетседам година од почетка зидања торња он је коначно покривен бакарним лимом 1801. године. Радове који су трајали три године, извео је за 1400 фор. мајстор Јохан Ремолд из Пеште. Године 1799. и потом 1802. године, цимерман Стефан Димитријевић из Новог Сада је обавио радове на крову лађе зато што кров првобитно није био добро урађен. О радовима на цркви те године остављен је запис у јабуци крста који се и данас тамо налази.
Коментари (0)