Аутор

Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012). Аутор је 25 монографија и преко 80 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

26. августа 2020.

0

О домовним протоколима у Срему

Домовни протоколи (домовници) су црквене књиге које дају увид у родбинске везе унутар једне породице и то често кроз више генерација. Из њих се извлачила статистика попут броја парохијана, броја мушких и женских особа, броја брачних парова, смртности итд. Служили су и као евиденција крсних слава, али и за државне…

› више информација

23. августа 2020.

0

Укратко о породици сликара наивца Илије Башичевића Босиља (Шид, 1895 – Шид, 1972)

Илија Башичевић Босиљ се сматра за једног од најзначајнијих српских и југословенских наиваца. Угледни британски магазин Row Vision (часопис је добио награду УНЕСКО-а за најбољи светски часопис о уметности), сврстао је Босиља 2007. године међу педесет водећих светских уметника тзв. аутсајдер арта. Башичевић је рођен 1895. године у Шиду као…

› више информација

О потомству српског и руског генерал-мајора, књижевника и историчара Симеона Пишчевића

„Tи си још млад, пођи за својом срећом. Бог ће ти помоћи. И људи из великих породица иду у туђе земље, не само од невоље него и ради праксе и науке.” Овим речима је оберкапетан Секула Витковић охрабрио свог сестрића Симеона Пишчевића да напусти Хабсбуршку монархију и пресели се за…

› више информација

22. августа 2020.

0

Протоколи (матичне књиге) Српске православне парохије у Шиду

Шид се као насељено место први пут помиње на самом почетку 18. века. Први посредан помен Српске православне парохије и школе у Шиду је око 1700, док је први сигуран помен храма Преноса моштију Св. оца Николаја у Шиду из 1704. г. У црквеном инвентару шидског храма из 1756. г….

› више информација

Генеалошке заблуде или како не правити родослов – примери из Срема

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Радован Сремац До сада сам безброј пута чуо похвале појединаца како имају родослове својих породица уназад 300-400 година, па чак и знају одакле су им преци са Чарнојевићем тачно дошли (уз обавезно навођење места са подручја Косова и Метохије, Црне Горе или Лике итд). После 22…

› више информација

О становништву Ердевика

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Радован Сремац Ердевик је највеће село у општини Шид. Први пут се помиње у папским документима 1330. године а потом поново 1351. године. Постојао је током већег дела турске власти у Срему, све до татарске најезде 1664. године када је пострадао. У току рата 1683-1699. године…

› више информација

Сремски преци и породица митрополита српског Петра Јовановића

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Радован Сремац Када се пре неких десетак година пролазило кроз шидско српско православно гробље било је немогуће не приметити десетине старих споменика из 18. и 19. века. Данас је већи део тих споменика нестао небригом грађана Шида и управе гробља. Срећом, још увек на главној стази…

› више информација

Породица племенитих Миковића из Шида

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Радован Сремац Миковићи су српска племићка породица која је дала шест протојереја, три јереја и једног монаха. Породица потиче из Бачке. Први пут се у Шиду помиње 1715. године када је забележено да шидски прота Кирил Миковић води школу у месту. Племићки лист и грбовницу Миковићи…

› више информација

O српском православном становништву у Илоку

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Радован Сремац Према каснијим подацима, српски православни храм у Илоку након изгона Турака саграђен је око 1703. године. Био је посвећена Св. Архистратигу Михаилу (као и садашњи). Храм је нешто касније посветио митрополит Софроније Подгоричанин (1710-1711). У храму је постојао Антиминс који је осветио митрополит Павле…

› више информација

Порекло презимена, село Моловин (Шид)

Порекло страновништва села Моловин, општина Шид. Према рукопису књиге “Становништво Моловина 1719-1930”, аутора Радована Сремца. Према предању старијих мештана које је забележено 1927. године, први становници Моловина су се доселили из Црне Горе, а име села потиче од цркве која је била молована. Године 1702. за село је забележено следеће:…

› више информација