Kupinovo (treći deo)
PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana AleksićOvlašteničko pravoPravo na uživanje, odnosno, korišćenje zemlje proisteklo je iz Vojnograničarske službe određenih graničarskih porodica. Ono se javlja već sa uređenjem Vojne granice u jugoistočnom Sremu, oko 1745. godine, kada su formirana uglavnom sva današnja sela, trasirani putevi i uspostavljene međe atara. Potom su, 1754….
› više informacija
Kupinovo (drugi deo)
PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana AleksićO gradnji javnih objekata u Kupinovu, naročito u vremenu nakon razvojačenja, obilato svedoče oglasi, odnosno, pozivi za nabavke radova, a koji su objavljivani u Narodnim novinama – službenom glasilu onog vremena. Isti izvor informiše o deobama graničarskih kućnih zadruga, kao i o postupcima prinudne naplate…
› više informacija
Kupinovo (prvi deo)
PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana AleksićMalo je mesta koja se, poput Kupinova, mogu pohvaliti ne samo kontinuitetom svog postojanja, već ulogom koje je ovo mesto, tokom duge i burne povesti, zauzimalo u raznim događanjima, koja su ostavila trajni pečat u nacionalnim i izvan nacionalnih okvira. Iako se u izvorima mogu…
› više informacija
Odlomak iz vojne istorije Krnješevaca, sela u Sremu
PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana AleksićKrnješevci, selo u Sremu, u sastavu Vojne granice nalazili su se od 1767. do njenog ukidanja 1871. godine. Nakon razvojačenja Vojne granice i inkorporacije u civilno društvo, Krnješevci su se obreli u Zemunskom kotaru. Vojna obaveza koja je u Ugarskoj uvedena 1868. godine, po ukidanju…
› više informacija
Zemljotres u Sremu 1893. godine
PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana AleksićNa Veliku subotu 27. marta 1893. godine, u popodnevnim satima osetio se u celoj Kraljevini Srbiji jak zemljotres, a potresi su potom usledili i tokom aprila. Bilo je značajne materijalne štete, najviše su postradali Jagodina, Svilajnac, Popović i druga mesta u prostoru između Morave i…
› više informacija
O nezakonitim delima i bezobrazluku jednog popa u Sremu
PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana AleksićKonzistorija arhidijeceze karlovačke na sednici održanoj 2. 11. 1872. godine, raspisala je ”stečaj na upražnjeno parohijsko mesto u Krnješevcima”. Oglasom koji je objavljen u ”Zastavi” 22.11.1872. godine, pozvani su zainteresovani sveštenici da dostave svoje molbenice za prijem u upražnjenu parohiju u Krnješevcima. Nakon sprovedene procedure…
› više informacija
Poreklo prezimena, selo Krnješevci (Stara Pazova)
PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana AleksićKrnješevci, selo u SremuSa osvajanjem Kupinika – poslednjeg uporišta srpske srednjovekovne države, turski osvajači porobili su čitav Srem. Iz deftera 1566/67. saznaje se da su Krnješevci bili naseljeni, ubeleženi su kao selo sa crkvom. Tapijska taksa na crkveno zemljište iznosila je 60 akči. Za održavanje…
› više informacija
Društvo, politika i ekonomija u jugoistočnom Sremu sredinom HH veka – deo VIII
PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana AleksićU izveštaju SNO Zemun iz januara 1948. navedeno je da je 95% stanovništva Sreza Zemun pismeno, ali da je kulturni nivo stanovništva na niskom nivou. Zaključak u vezi sa kulturnim nivoom verovatno je donet na osnovu činjenice da su Oslobodioci u ovom periodu nametali svoj…
› više informacija
Društvo, politika i ekonomija u jugoistočnom Sremu sredinom HH veka – deo VII
PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana AleksićKao i prinudni otkup i porez je razrezivan shodno percepciji odgovornih drugova, a plan naplate poreza postavljan je od strane SNO-a. U vremenima kakva su bila poratna nije bilo mogućnosti za poresku evaziju pošto je ona smatrana delom „privredne sabotaže“ koja je bila definisana Krivičnim…
› više informacija
Društvo, politika i ekonomija u jugoistočnom Sremu sredinom HH veka – deo VI
PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana AleksićU poratnoj literaturi i izveštajima istaknuto je da je okupator u Srezu Zemun tokom Drugog svetskog rata uništio stočni fond. Tokom rata, Bežanija je kao jedno od fašističkih uporišta ostala izvan akcija koje su sprovodili Partizani. Prema raspoloživoj literaturi, stočni fond Bežanije do oslobođenja bio…
› više informacija
