Резултати претраге за: Катић

Списак крсних слава у селу Шашинци (Сремска Митровица) 1906. године

Шашинци су први пут забележени 1477. године. Од 1718. године део су Митровачког властелинства, а од 1745. године прелазе у Војну крајину. Храм сазидан у византијском стилу 1769-1772. године посвећен је Силаску Св. Духа на апостоле. Током 1900. године у селу је било 353 куће са са 2146 становника. Од…

› више информација

О неким необичним презименима код Срба (8. део)

ДУРМИТОР – ДРОБЊАК Дурмитор је још један расадник необичних имена и презимена. У једном од ранијих чланака, приликом обраде презимена Леовац[1], наведено је колико необичних презимена налазимо како у дробњачком предању и родословима, тако и у раним османским дефтерима. Питање је може ли се то повезати са давнијим пореклом Дробњака,…

› више информација

Банијски родови из Обљаја код Глине

Обљај Према попису из 1991. године, подручје Обљаја припадало је општини Глина и било је подељено на два села – Велики Обљај и Мали Обљај. У поменутим селима живело је укупно 620 становника (Велики Обљај – 399, Мали Обљај – 221), од чега 611 Срба.   Старији родови у Обљају…

› више информација

Порекло презимена, село Церова (Ариље)

Порекло становништва села Церова, општина Ариље. Истраживање Петронија Џелебџића објављено у књизи Јовише Славковића „Становништво Драгачева од половине XV до друге деценије XXI века“, друго допуњено издање. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Становништво Драгачева проучавало је неколико завичајних хроничара. Најзначајнија истраживања ове области – Доњег Драгачева (23 насеља) и…

› више информација

Презимена Срба из српских православних матичних књига града Панчева током 18.века (1782-1800)

Податке о најстаријим презименима Срба, уз остале етносе православне вероисповести забележене у граду Панчеву током 18.века, према православним Протоколима приредио сарадник Порекла, Саша Панчевачки. Подаци о презименима налазе се у најстаријим матичним књигама/Протоколима цркве Преображења Господњег  у Панчеву. За прикупљање презимена коришћене су белешке теренских истраживаањ др Јована Ердељановића, током…

› више информација

О неким необичним презименима код Срба (6. део)

ЗАТАРЈЕ, ДОЊЕ ПОЛИМЉЕ И СТАРИ ВЛАХ (6) ФУРТУЛА Фуртуле су огранак Морачана Богићеваца, и то великог и разгранатог братства Меденица, Неки огранци Меденица су се из Мораче иселили у Ровца, а током 19. века у мојковачки крај – Поља и Добриловину[1]. Од Меденица су и Јаћимићи и Дожићи у Морачи…

› више информација

Тарски Никшићи од средине XV до краја XVII векa

АУТОР: Милош О. Милетић Једно од многих племена која се јављају у историјским изворима и чији континуитет се може пратити у једном дужем историјском периоду су и Тарски Никшићи, који се у неким изворима спомињу и као Лимски Никшићи, Никшићи на Тари или само Никшићи. Они се први пут јављају…

› више информација

Порекло презимена, село Беркасово (Шид)

Беркасово је први пут забележено 1330. године. Забележено је као град 1482. године. Једно време је припадало деспотима из породице Бранковић. Прва црква посвећена Св. Петру и Павлу саграђена је 1711. године, а освећена је наредне године од стране епископа плашчанског Данила Љуботина. Године 1716. Срби граничари из Вуковара добили…

› више информација

О неким необичним презименима код Срба (4. део)

ЗАТАРЈЕ, ДОЊЕ ПОЛИМЉЕ И СТАРИ ВЛАХ (4) РОНЧЕВИЋ Рончевићи су у Затарје дошли из Бањана око 1720. године. Према породичном предању, у Бањанима су били доста имућни. Због насиља које им је чинио неки тамошњи ага, они га убију и побегну у Пиву, затим на Дурмитор, и коначно пређу Тару…

› више информација

О неким необичним презименима код Срба (2. део)

ЗАТАРЈЕ, ДОЊЕ ПОЛИМЉЕ И СТАРИ ВЛАХ (2. део)  ЧАБАРКАПА Чабаркапе су род са опречним предањима о пореклу. Једно каже да је старина Чабаркапа у Вранешу, крају између Таре и Лима, са матицом у Бистрици код Бијелог Поља[1]. Друго предање као матично подручје Чабаркапа наводи област између Колашина и Мојковца. Судећи…

› више информација