Презимена Срба из српских православних матичних књига града Панчева током 18.века (1782-1800)

22. фебруар 2021.

коментара: 8

Податке о најстаријим презименима Срба, уз остале етносе православне вероисповести забележене у граду Панчеву током 18.века, према православним Протоколима приредио сарадник Порекла, Саша Панчевачки.

Подаци о презименима налазе се у најстаријим матичним књигама/Протоколима цркве Преображења Господњег  у Панчеву. За прикупљање презимена коришћене су белешке теренских истраживаањ др Јована Ердељановића, током 20-тих година 19.века, где је као плод његових исцрпних истраживања, по његовој смрти, од стране најстарије културне иниституције Срба, Матице Српске, објављена књига Срби у Банату.

Ако упоредимо грађу коју је он преписао, приметићемо да се не поклапа сасвим са грађом која је сачувана, конзервирана и налази се у Историјском архиву града Панчева, конкретно говорећи о 18.веку. У историјском архиву Панчева, што се матица Преображенске цркве у Горњем граду из 18.века тиче, наилазимо на матице крштених (1782-1784 + 1793-1794, 1823-1895), матице венчаних (1819-1895), матице умрлих (1789-1831), а што се Успенске (цркве са два торња) тиче ту наилазимо на ситуацију да су једино матице венчаних забележиле делић 18.века (1796-1822). Иако на први поглед делује да је др Јован Ердељановић преписао део матица венчаних Успенске цркве, потпуним увидом у матице венчаних цркве Успења Пресвете Богородице , види се да је та грађа далеко богатија од оне коју је преписао Ј.Ердељановић за овај период, те се поменуте матице венчаних односе вероватно на непознату али малобројну грађу из матица венчаних Преображенске цркве .

Др Јован Ердељановић преписао је пак матице венчаних за цркву Преображења Господњег (1796-1799), матице крштених за цркву Преображења Господњег (1782-1784+ 1787-1800), матице умрлих за цркву Преображења Господњег (1789-1800).

У питању су преписи матица, пописи презимена који су нам драгоцени како би схватили начин живота и осетили делић историје Баната, поготово након периода Сеоба Срба (Прва сеоба 1690.године под Патријархом Српским Арсенијем III Чарнојевићем и Друга 1739/40 под патријархом српским  Арсенијем IV Јовановић- Шакабентом). На овим преписима, осим православних Срба, такође има Цинцара, Влаха, посрбљених Немаца, можда и посрбљених припадника других народа који су били комшије Србима, па су ушли и у родбинске везе.

Треба имати у виду да су презимена код Срба Пречана-поготово у Банату, најбољи приказ разноврсности презимена код Срба јер, српско презиме није само оно на ић, већ српска презимена могу  се завршавати и на ов, ев , ин , ац, ан (Максимов, Сабов, Милојев, Пупин, Животин, Субашин/Субаша, Панчевац, Ердељан) надимачка (у смислу телесних особина, занимања, погрдна и подругљива (нпр. Кујунџија,Чобанин, Опанчар, Туфегџија, Бадрљица, Шупица, Дугајлија) и на ски, чки, шки, цки (Црњански, Лујански, Панчевачки, Риђички, Лудошки, Мушицки)- а таква презимена су топонимског карактера што их разликује у односу на презиме са сличним или истим наставцима код других словенских народа (ски, цки превасходно које делимо са другим Словенским народима, док су чки и шки типични за Србе и нема их међу Пољацима, Русима, Бугарима).

По теорији и истраживањима др Јован Ердељановић, сматрао је да је Панчево насељено Србима и да они долазе из неколико крајева/слојева насељавања:

1.веома мали број староседеоца од пре Сеоба под Чарнојевићем (сматрао је да су носиоци презимена изведена од турцизама -Туфегџија, Кујунџија остатак Срба који је у Банату и Панчеву живео још од владавине Мехмеда Паше Соколовића 1567.године)

2.Мишљења је да Првом Сеобом под Чарнојевићем 1690.године Срби нису директно долазили у Панчево јер је оно у то време и даље било под Турцима

3.Панчево и околина су под Шакабентом 1739/40 је највише насељени

4.Има трагова и насељавања током/после Кочине Крајине 1788-1791.године

5.Због не малог броја Цинцара сматрао је да су Цинцари из Јањине, Албаније , Маћедоније могли да дођу и са Србима насељеним по тим крајевима

6.Сматрао је да део народа из Ердеља није био румунског порекла већ српског који је те крајеве насељавао још у 15/16 веку , уз наравно присуство и ове етничке мањине у Панчеву и Банату генерално

7.Сматрао је да су Срби , забележени у 18.веку на државним и црквеним пописима Панчева, под презименима ов, ев, ин различитог порекла од оних на ић . Тачније да су им различити миграциони правци и порекло пре преласка Дунава. Први на ов, ев , ин су били вероватно део Моравско-Вардарске струје , а други Рашко-Шумадијске.

Још један српски етнолог и историчар од виталног значаја за откривање истине о пореклу Срба у Банату и другим пречанским крајевима,  др Душан Поповић сматрао је да је Панчево обновљено 1720-1722 године сеобом Срба из Темишвара и околине , да би потом била куга 1722.године, уз пожар 1737.године (потврдио сведок тог времена градоначелник Панчева Надбантић) те су та два догађаја потпуно уништили становништво Панчева, а они малобројни који су преживели отишли су у крајеве око града и даље од њега. Сматрао је да је Панчево поново оживело, обновљено и поново насељено у Другој Сеоби Срба под Патријархом Српским Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом 1739/40.године, из Београда и околине највише. Ако погледамо пописе свештеника у Панчеву после Сеобе под Патријархом Српским Шакабентом , видећемо да се помињу свештеници из Београда, Гроцке, Параћина, Креџбинца (село поред Параћина), Ковина и један из самог града Панчева. Знамо да је народ ишао и пратио свештенике из свиг места приликом сеоба, те су ово могућа места одакле је народ населио место најближе Дунаву и Шумадији.

 

Матичне књиге венчаних цркве Преображења Господњег 1796-1822 (препис до 1799.године):

1796-Белградин, Вемић, Нинковић, Милојев, Мутавџић, Кузманов, Стефанов, Спасојев, Жирић, Иванов, Ишток, Милошев
1798-Голубовић, Јовкић, Венчев, Благојев, Павловић
1799-Богићев

Протокол крштених цркве Преображења Господњег (1782-1784+ 1787-1800):

1782- Антонијев, Антонијевић, Арсенијевић (Андреј,прота), Атанацков, Атанацковић, Аџипанајотовић, Барбуловић, Баштован, Башчован, Благојев, Бојин, Бранков, Брдарски, Бугарин, Михаил Бугарин бостанџија, Илијев Бугарски, Бузаџија, Бушаков, Бушачки, Влаовић, Влкович, Волујар Димитар, Вретин бирташ, Гаврилов, Георгијевић, Говедар, Григоријев, Грочанин, Дијамандин, Димитријев, Драгић, Ђукић, Ивановић, Јанков, Јанковић, Јовановић, Јовчић, Кантарџија, Капамаџијин отрок, Катана, Катански, Киричијаш, Косман отац, Преда мати, Кириџијаш, Кириџије Дуке син, Којић, Константиновић, Крачуновић, Кудић, Кулунџија, Лазаревић, Лазаров, Ламбовић, Лујански, Лукић Милић , Лупулов, Мангол , Маринковић, Матин, Мештеровић, Милић Старац, Михаилов, Михаиловић, Никин, Новаков, Новобанаћанин, Пајин, Пандур, Пејић, Петков, Попов, Поповић, Предин, Прејић, Раданов, Рашковић Конст. кнез, Савић, Секулић, Сибинов, Спасојев чизмеџија, Срећковић, Станисављевић, Станулов, Стефанов, Стојин, Стојков, Стојковић, Талијан, Теодоровић, Томић, Трпков, Увалић, Уздински, Фиурџиулов Катана, Форман, Христић шаламида, Ј.Циганин, Црни, Чобанин, Чобоћа, Шамшин

1783– Алас, Анђелков, Анђелкован-Башчован, Антонијев, Аџијић, Бајин, Барјактаров, Башчован, Бердарски, Ник Бирташ код Јеле Илијине, Богосављев, Божанов, Бошковић, Бранков, Брдарски, Бркић, Живота Крсте Бугарина (кума Ана Трпка Бугарина), Бугарски, Бушаков, Владисављев, Влаовић, Вретин, Вретић, Волвара, Вујичин, Вучковић, Гаврилов, Галичић, Гаћа, Гаџин, Георгијев, Дабић, Димитријев, Добросављев, Драгићев, Дугачки Пет. , М.Дунђерин, Ђорин/Зорин, Ђукић, Ђурђев, Ђуричин, Ђуша, Живановић, Живков, Жижић, Зота женско име, Иванов, Ивановић-Куранић, Ивковић, Илин, Илић, Максим Илијевић/Илић ? (кум Јефтимије Бугарски), Јабучанин, Јагаров, Јанко, Јанковић, Јанчин, Јарковачки, Јованов, Јосимов, Калин Форман, Калинов, Калиновић, Кантарџија Милош, Каралија , Качаров, Кириџијаш Теодор, Китан мушко име, Ковач, Којин, Константинов, Костадинов, Крстин, Крстић, Крчедински, Кулузић, Курон, Лалин, Ланбовић, Лацковић, Лепојев, Лепојевић, Лујански, Лукић, Љубиновић, Љубисављев, Максимов, Мараску, Маринков, Маринковић, Марјанов, Мартинов, Малецијан, кум Дима Ишток, Матеј код Думитра-доње мале, Малигорин, Милић-Овчанин, Михаиловић Јанко пачаџија, Мишковић, а кум Панајотовић, Мојсилов, Молер Л., Мутавачи, Мутавџија, Недељков, Ненадовић, Николајевић, Николић, Николичин, Нинков, Нинковић, Њагулица, Огњанов, Огњановић, Панајотов, Патролџија, Паунов, Пачаџија, Пачачија, Симсон Георгија Перистера син, Петров, Петровић, Петровић Башчован, Постмајстор Гавр. Преда  мушко име, Пуланов, Радановић, Радул Јања, а кум Влаовић, Радул, а кум Ристић, Рацић, Ристин, Ричић, Русовић, Сабо, Савин, Савић, Серб, Симеоновић, Станисављев, Станишић, Станов, Стојанов, Стојимиров, Стојинов, Стојиновић, Стојков, Стојковић, Стокин, Стокић, Суботин, Суботић, Табак, Теодворов, Теодоров, Томић, Трифуновић, Трпков, Турку Драгомир, Туфекџија, Ћорин/Ђорин, Ћурјаковић/Ђурјаковић, Никола Ћурчија, Динул Статијев Форман, Хоћић, Христић, Царан, Цивић, Чизмеџија, Андр. Чизмаџија Живковић, Шамшин, Марко Метејин Јованов (а у е промена као особина панчевачког говора), Стеф. Н, ајстор чизмаш.заната, Стан Радуџе Старца, а кум Јанаћ Коџакар

1784– Адамовић, Бачвански, Бердарски, Благојевић, Брдарски, Бркић, Бугарин, Бугарски, Бушачки, Венчевић, Витомиров, Обрад Вла, Георгијевић свештенодијакон, Дијамандин, Димитријевић Наум , а кум С.Дијаманти, Драгићев, Дугачки, Дунђерин, Ђукић, Думр Жијан, а кум П.Барјактаревић, Живанов, Живановић, Ибрајтар, Јанчин, Јарковачки, Јованов, Јовановић, Јовкић, Константинов, Крагин, Крачуновић, Кузмић, Кулунџија, а кум Н.Сапунџија, Лепојев, Лујановић Јован, Лукић, Марјанов, Марков, Марковић, Милић, Милошев, Милутинов, Николин, Огњановић, Хаџи Панајотовић, Пејић, Петр син Балног, Поповић Николај Магистр. , Преда Јована Циганина у Влашком крају, а кум Марија Станчулова, Протић, Радановић, Рајин, Рунић, Срдан, Сикаров, Срећков, Станисављевић, Станојев, Стојков, Стојшић, Стокин, Суботић, Табак, Тарајић, Тодић, Ћурчија Јаков, Хаџи Панајотовић, Хоћић, Циганин Крста, а кум Ескин Стефана Шамшалов, Шумарова Никола Недељко

1787-Марков, Барјактаровић, Бошковић, Рашковић, Боројев, Брдарски, Стаматов, Којин, Лујански, Рајин, Мишковић, Екмеџија, Грујић, Атанацков, Стојановић, Старчев, Ђорић или Цивић, Константинов, Пејић, Рајић, Шамшалов, Попов, Хоџић, Илијин, Јованов, Милутинов, Мудан, Ђерин, Радојевић, Думић, Радановић, Раданов, Драгићев, Савин, Бркић, Лазаревић, Којић, Лепојев, Јованов, Василијев, Гаврилов, Чекаловић, Иванов, Попадић, Теодоров, Ердељан (Томан, Кирил), Јанћин, Огњановић, Поповић, Урошев, Гаврилов, Шумаров, Радосављевић, Радијев, Јаношев, Рајковић, Станковић, Ачимовић, Радотић, Атанацков, Марковић, Худрошић, Кулизић, Еминовић, Табак, Џанџа, Панајот, Томић, Циган, Теочар, Мамалић, Илић, Димковић, Тара, Чобанин, Василиско, Станисављевић, Маринковић, Чизмаш, Калази, Бушак, Станковић, Ђурић, Дим Грк, Дим Вла, Живковић, Јелин, Мојсилов, Георгијевић, Јанчин, Јосифовић, Врстић, Караков, Риђић, Милићев, Влаовић, Решетар, Франт, Романов, Поповић, Владичић, Катин, Бошковић, Форман, Руе, Бугарин, Јосимов, Динковић, Гаврилов, Пејић, Димитријевић, Трпков, Стаматов, Којић, Михајлов, Дулин, Бертић, Станчул, Молеров, Михајловић, Дима Белиградин, Мања Влах, Сербу, Станисављевић, Вуковић, Рашковић, Сланкаменац, Данулов, Думитрашков, Крачуновић, Бошковић, Георгијевић, Пачађија, Руеовић, Карађин, Гравић, Ердиљан, Михајловић, Ковић, Кашичић, Станковић, Стојадинов, Балог, Шошин, Антић, Недиљковић, Табак, Шаламида, Точир, Василијев, Пекин (Перин), Перистеров, Вељков, Јанковић, Латинћић, Бушатов, Грочанин, Предић, Пандур, Лукић, Чакић, Максимовић, Крстин, Ћирков, Христин,
Живанов, Антонијев, Јованов, Слепчевић, Горник (из Логоша), Аврамов, Јанко Цинцарин, Манојлов, Живанов,Ђукић, Јовановић, Катанинов, Живанов, Милечков, Остојин, Букур, Ердељан
1788-Топаловић, Димитров, Живков, Тодоров, Чоканешин, Петричић, Стефанов, Магистер, Јекић, Огњанов, Поповић, Бушат, Ћангас, Хаџи Панаот, Брдарски, Стојанов, Радановић, Бошков, Кулизић, Крчедински, Арсенијевић, Наумов, Панајотов, Кулијунџија, Бушачки, Младенов, Јанћин, Влах, Ристић, Трпков,  Чизмеџија, Стокин, Јарковачки, Јованов, Ђукић, Петаковић, Јагић, Боженар, Станојевић, Ристин, Николић, Раданов, Јелину, Мојсилов, Љубиновић, Мирковић, Барбуловић, Лала, Беркић, Симеонов, Максимов,
Суботин, Ђукић, Дејанов, Маринковић, Бушат, Цвејин, Станков, Стојанов, Ђорић, Бугарин, Мартинов, Цинцар (Теодор), Георгијевић, Јовкић, Сибинов, Томић, Стојанов, Јовановић, Давидовић, Станковић, Нинковић, Стојковић, Недељковић, Лацковић, Сабовљев, Христић, Недељков, Радованов (Цига), Чобанин, Трпков, Анђелков (Бугарин), Трпков, Лончаровић, Стефанов, Тенковић, Петров, Игњатов, Мирковић, Стојановић, Лазаров, Јовкић, Лепојев, Филиповић, Пантелин, Благојевић, Рајић, Цивић, Јованов, Поповић, Савул, Плеша, Ердељан (житељ Ердеља), Динковић, Аврам, Атанас Врета, Перистед, Ламбовић, Маринковић, Срданов, Рацић, Ђукић, Маринов, Теодоров, Живковић, Веселиновић, Пантелић, Чук, Вишњић, Марковић, Гргић, Лукић, Ненадовић, Петровић, Алексић, Милићев, Сотиров, Бркић, Арсенијевић, Дијамандин, Гаврилов, Радованчев, Михајловић, Ристојев, Стојинов, Лацков, Чобанин, Сабов, Пејић, Каравла, Бушак, Манић, Константинов, Кулизић, Јанчин, Русовић, Кузманов, Петаковић, Окнар, Божановић, Барјактаров, Стојанов, Пантелин, Нинков, Марјанов, Пуланов
1789-Паунов, Мирков, Крачунов, Дима Димић, Милосавац, Суботић, Иванковић, Катана, Аврамов, Николић, Владићић, Раданов, Караџа, Станојев, Мазало, Вретић, Брдар, Мишковић, Жанрафилов (Трандафилов можда), Јовкић, Ивковић, Бошковић, Мирков, Данковић, Пуланов, Ранац, Радојлов, Пантелин, Раданов, Шоламић, Јовкић, Милосавац, Ламбов, Катпамаџија, Крстић, Крчединац, Сланкаменац, Крестић, Екмеџија, Огњанов, Драгомиров
1790-Жаножафилов, Јанковић, Лујановић, Пошпилајић, Милосављев, Георгијев, Цивић, Симеонов, Калинов, Срећков, Радин, Меанџић, Георгијевић, Форман, Младенов, Јанчин, Петровић, Занфов, Табак, Џомшал/Жомшал, Думитрашков, Јованов, Јосифовић, Лацков, Стаматов, Раџа, Виршан, Дејанов, Љубанов, Владичин, Шишков, Идровић, Савић, Великовланин, Бранков, Пуланов, Божићков, Бошков, Шаренов, Срданов, Еминовић, Арсенијевић, Потвердић, Пачаџија, Амбрушев, Миленковић, Максим Киев, Шомшин, Вицикнежев, Биров, Благојевић, Младеновић, Јанчин, Чизмеџија, Кулунџија, Сибинов, Маричин, Шаламидин, Шамшин, Стојанов, Радановић
1791-Петков, Бугарски, Стајин, Бушаков, Стојко, Курон, Барјактаров, Павлов, Никић, Маркучин, Дичић, Максимов, Сабов, Христић, Дима Ибрајтар, Мирков, Младенов, Радин, Лозанчић,
Екмеџија, Бузаџија, Радановић, Алексин, Керчадински, Сланкаменачки, Милић, Ђукић, Тарајић, Огњанов, Миљков, Петковић, Мазалов, Вретин, Мазаловић, Перић, Лацковић, Барјактаров, Радосављевић, Рајин, Савин, Рус, Јагаровић (Чизмеџија), Голубовић, Лепојев, Керчадински, Катана, Станков, Крстин, Трков, Стефанов, Божић, Николајевић, Георгијевић, Антић, Томин, Милованов, Теодоровић, Огњанов, Николић-Грочанин, Кепић, Савин, Журжулов, Кочин, Гавриловић, Стокин, Јанковић, Антонијевић, Крстић, Јагаровић,
Љубиновић, Јосифов, Вретић, Раиковић, Милиславов, Шокац, Зака Талијан, Ристин, Стојановић, Петров, Марин Влах, Маркучин, Владичић, Чакић, Радосављевић, Милићев, Влаовић, Ћурчија, Вицикнежев, Думитров, Ћиријаков, Драгомиров-Белча, Сава Туфегџија, Ламбовић, Карлов, Веселиновић, Радотић, Шуца, Ђорин, Златичић, Цигин, Барбулов, Радивчевић, Стаматовић, Бирташ, Борчанин, Ђурићин, Ивановић, Слепичић, Симић
1792-Дамњановић, Никин, Шишманов, Жикин, Шербановић , Андрејев, Мијушков, Пешић, Брдар, Голубов, Милосављев, Мартин, Марјанов, Драгомиров, Кашикић, Кепић, Димков, Божић,
Мутавџић, Ћупић/Тупић, Манојлов, Миленков, Петаковић, Росић, Давидовић, Никић, Царан, Лупулов, Остојин, Максимовић, Сандул Вла, Чокин, Јанчић, Благојевић, Максимовић, Нушат, Турку, Георгијев, Савић, Јарковачки, Живков, Јовановић, Димков, Калинов, Негулов, Катански, Асурић/Мурић, Обрадовић, Ђешин, Кудић, Дабић, Бачански/Бачвански, Владуов, Остојин, Станков, Јанков, Џамбас, Хаџи Панајот, Сандул Петрашков, Дујин , Драгичев, Журжул, Којић, Лепојевић, Остојић, Арческо, Бозаџија, Срданчев, Ворсанов,
Еминовић, Раћин, Симеунов, Христин, Станисављев, Димитријев, Селиштан, Крстић, Миленков, Стефанов,
Божичин
1793-Андрејин, Арсенијев, Бајин, Банулеско Крачун, Барић, Барјактаров, Бачанин, Брдарски, Благојев, Бранков, Бркић, Бугарин, Букур Хердељан, а кум Јован Мосеј Чобанин, Бушаков, Варсанов, Вемић, Венчев, Веселин из Сербије дрвар, Вишањев, Влајић, Влаовић, Вретин/ић, Вуковић, Георгијевић, Ник. Живојина Голог, Грочанин, Грујић, Дијамандин, Димков, Драгомиров, Екмеџија, Еминовић, Ердељан Гаврил а кум Лујански, Живановић, Живковић, Живков, Иванковић, Ивковић, Илин, Јанков, Јанчин, Јереославски Јеремија од Михела , Јованов, Јовановић, Јоквић, Јосимов, Карловчанин, а кум Грочанин, Киријаков, Кирјаков, Ковач Васа, Којић, Колар Јефтимиј., Крачуновић, Крстин, Крстић, Кулизић, Кулунџија Стефан, Лалин, Лалић Димитријаш, Ламбовић, Ланбовић, Лепојев, Лозанчић, Лујански, Лукић, Љубисављев, Манин мати Преда, Маричин, Марков, Марковић, Мијин, Милићев, Милованов, Милосављев, Милошев, Михаилов, Младенов, Молер Л., Николајев, Николић, Њагра Јефрем, а кум Рашковић, Параћинац, Пачаџија, Пејић, Перин или Хајдуков, Петаковић, Петров, Петровић, Попов, Поповић, Радановић, Рашковић, Ристин, Ристић, Русовић, Сабов, Сапунџија Н., Сегединка женско име, Сибинкин, Сибинов, Санчанин, Срданов, Срданчев, Стајин, Станковић Јоаким Диакон, Стефанов, Стојанов, Стојанов Величко из Србије, а кум Л.Михаиловић (врв од Кочине Крајине избегао), Стојинов, Суботин, Суботић, Тарајић, Теодоровић, Тодић, Тодоров, Томић, Топаловић, Трпков, Форман, Хаџи Панајотов, Хердељан Василиј, Цвејин, Церни, Цивић, Цинцар Георгије, Цинцар Дафине, Иван Чизмаш, Чизмеџија Радојко, Чобанин , Шуке Стојана Никола, Шумар Ненад, Алексе Хромог, Вукић, Иванов, Радин, Илијин, Вуковић, Шамшалов, Асурџић, Топалов, Димитровић,Чикош, Костин, Рацић, Караџин, Милосављев, Стојановић, Рајков, Христин, Илијин, Крстин, Ристовић, Војков, Јовкић, Волар, Думитров, Василијев, Русовић, Вучков, Новосељанин, Талијанов, Ранисављев, Стајин, Мишков, Радановић, Барбулов, Николајев, Топалов, Мишковић, Ристић, Давидовић, Бирташ, Шамшалов, Табак.

1794-Аврамовић, Алексић, Анђелков, Аспра, Атанацков, Барић, Барјактаров, Бачвански, Башчован Јанча , Теодор-Берберин, Бирташ Јовица, Бошковић, Бркић, Бугарски, Бушак, Бушаков, Вемић, Венчев, Владичић, Вретић, Гаврилов, Гаџин, Голубов, Дабић, Дијамандин, Димитријевић, Димков, Дмитров, Ђорић, Ђукић, Ђурђев, Еминовић, Жанжафилов, Живков, Живковић, Ибрајтер, Иванов, Илин, Илић, Јанић, Јанков, Јанковић, Јованов, Јовановић, Јовкић, Јосимов, Јосифов, Јосифовић, Калинов, Канћин, Капамаџија Стефан-Клака, Кепић, Константинов, Кочин, Крачунов, Крпа Петар, Дмитар Крстин (кум Живота Ристовић), Кулизић, Ламбовић, Лујански Јован, јереј, Лукић, Мазало, Максим Мали алас, Маринковићм Марков, Марковић, Меанџић, Миленков, Милошевић, Мирков, Младенов, Младеновић, Недељков из Борче, Николајев, Николић Пантелија Николић, ћурчија, Обрадовић, василије Стоина Овчанина син, Огњанов, Остојин, Остојић Ђука, Михаил Пачаџија, Пејић, Чобанин Первул, а кум Рајић, Попов, Поповић, Преда Радул, а кум Ј.Манин, Радановић, Атанасије Радованчев из Црепаје, а кум Јован Чакић из Панчева, Радосављев, Радотић, Рашковић, Ристић, Ромлић, Сапунџија Лазар, Никифор Сапунџија, Сапунџија Ћира, Симиџија Василиј, Сланкаменац, Срећков, Стаматов, Станишић, Станковић, Станчићев -Стоичићев, Стојановић, Стојков, Стокин, Јефтимије Субаша, Табак, Темишваркин, Теодоров, Маноил Теодоров Капамаџија, Тодић, Топаловић, Траило слуга Томе Петкова, Трпковић, Никола Ћурчија, Јордаћ Форман, кума Анђелија Параскевина, Хаџић, Црни, Чизмеџија Георгије, Живојин Чизмеџија, Јанош Чизмеџија, Чолић, Шамшин, Шокац, Ајдуков, Димков, Еретић, Аврам Јен, а кум Ђукин, Јосифов, Катански, Василиј Ковач, Константинов, Крчадинчев, Курћан, кум Станковић, Лепојев, Мања, Милићев, Ристин, Марта Сланкаменачка, Станков, Стефанов, Стоин, Чакић, Чобанин, Христин Марко (кум Алекса Илијев, 1824.године се наводи као Алекса Дрвар Илијев)

1795-Адамовић, Андрејев, Антић, Антонијев, Анчин, Барић, Барјактаров/ић, Башчован, Бежунар, Благојев, Благојевић, Божић, Босанкин, Бердарски/Брдарски, Беркић, Бркић, Бугарски, Бушак, Вељков, Вемић, Венчев, Верговић, Влаховић, Георгијевић, Павел Говедар, Грунч,  Дабић, Дамјановић, Деспотов,  Димитријев/ић, Добросављевић, Докић, Драгомиров, Ђукић, Ердељан, Букур Ердељан, а кум Дима Мунћан, Елечин, Ивков, Јагаровић, Јагодић, Ник.Јанаћ, Јанков, Јанковић, Јаношев, Јанчин, Јеремијин, Јовчић, Павел Јосифовић, верховни учитељ, Калин, Капамаџија, Петр Капрал, Карловчанин, Влајко  Ковач, Јефтимиј Колар, Јанаћ Крстић из Земуна кум, Кудић, Кулузић, Кускра, Лазић, Лозановић, Максимов, Мартинов, Мијин, Милин, Милицијан, Милованов, Милошев, Мирковић, Михаилов, Михаиловић, Мишковић, Молер, Нилић, Обрадов, Огњанов, Огњановић, Олћанин, а кума Стана Ердељан, Пауновић, Петков, Попов, Радотић, Паску Раман, Ристин, Ригић, Русова Султана, С..енски, Сербу, Серданов, Серданчев, Стаматов, Стојадинов, Суботић, Тимја, а кум Барбулов, Атанасије тишлер, Томић, Тудић, Ћирковић, Хорват, А.Чизмеџија, Чикош, Петко Чобанин.

1796-Ајдуков, Анђелков, Анђелковић Трпко, а кум Петар Башчован, Антонијев, Аржеск, Арсенијевић, Астра, Атанацковић, Барић, Барјактаров, Трпко Башчован, Белча, Беркић, Благојевић, Боројевић, житељ Црепаје, Борчанин, Бошков, Бранков, Бристоња, а кум Зенк, Данул Бугарин, Вла, Лазар Вла, Владичић, Влаховић, Воловић, Врета, Вретин, Вретић, Вртун, а кум Маринко Стоиновић из Црепаје, Вујић, Гажин, Георгијевић, Грујић, Гунић, Дабић, Давидов, Дамјановић, Денћан, Деспотов, Димитријевић, Димков, Димовић, а кума Капамаџија, Драгић, Стефанија Дукиница, Стефан Дундерин, Ђорић, Ђукић, Екмеџија, Еминовић, Сава Ерватов, Жанжафил, Живанов, Живковић, Журжулов, Ибрајтер, Иванков, Игњатов, Јагаров, Јанин, Јанков, Јанковић, Јаношев, Јанчин, Јовановић, Јовкић, Јосимов, Андреја Казанџија, Каравла, Карашован, Карловчанин, Касапинов, Касапиновић, Катански, Катић, Кашикић, Кепић, Керчадински, а кум Сланкаменачки, Максим Кнез, Којић, Коларски, Костић, Крачунов, Крстин, Крчадинац, а кум Сланкаменац (можда земљаци), Ј.Крчедински, Кудић, Стефан Кулунџија, Кускра, Лазаров, Ламбов, Ламбовић, Лацковић, Лепојев, Лујански, Лукић, Милић Лукић, Мазалов, Максимовић, Крачун Малулеск, Мамаљуга, Маринковић, Марков, Мартин, а кум Јанеско, Маслија, Миланов, Милићев, Милошев, Милутинов, Михаиловић, Мишковић, Младенов, Молер, Мушатов, Недић, Несторовић, Нешков, Никшић, Огњановић Панајотов, Пејић, Пекин, Перистеров, Петков, Петрашков, Петров, Петровић, Мојсеј Пинтер, Раданов, Радановић, Радивојевић, Радосављевић, Рашковић, Ристин, Ристић, Рогић, Роговић, Рогојевић, Русовић, Русојевић, Сабов, Савин, Серданчев, Симеонов, Косман Скелеџија, Живко Сланкаменски, Слепичин, Срећин, Стаматов, Станисављев, Станишић, Петко Станков чобанин, а кум Исин Динула Чобанина, Станковић, Статијев, Стефанов, Стојановић, Стојанчев, Стојинов, Стојиновић, Стојинчев, Думитру Строја, а кум Јован Царан, Табак, Талијанов, Тарајић, Теодоровић, Томић, Топалов, Труцков, Тутић, Ђешин/Ћешин, Ћурчија, Филиповић, Форир, Спаса Форир, Николај Циганин, а кум Павел Милисављев, Црни,Стефан Ристић, Чекалов, Чиклован, Аламан Чобанин, Џоџа, Шамшалов, Шербан, Шумарски , Сибиновић, Јагодић, Субић, Игњатов, Мијуцин, Пандуров, Чамбас, Илић, Љубисављев, Крапић, Јосифовић, Дамјановић, Барић, Радосављев, Мања, Вемин, Станков, Ивановић, Јанчин, Вујичић, Божић, Брдарски, Црни, Јовкић, Вујић, Ђуричић, Аврамовић, Јагаровић, Сувачар, Крагић, Хаџи Панајот, Бојињов, Арсеновић, Срданчев, Станков, Журжул, Јања, Бошков, Стајин, Башин, Ивков, Поповић, Радотић, Бушаков
1797-Бердарски, Јован Бирташ, Божић, Бушак, Венчев, Павле Воденичар, Вуков, Вуковић, Голубовић, Давидовић, Димић, Димков, Добреско, Добросављев, Јордаћ Драгомиров, Дунђерски, Ђукић, Ђурђев, Елеча, Стана Ердељанова, Ивковић, Јагаровић, Варсан Јанчин, Андреј Калајџија, Карловчанин, Илија Касапин, Керчадинац, Кирјаковић, Крстић, Кузманов, Лозановић, Мани, Мартинов, Миланков, Миленков, Милићев, Милосављев, Мунћан, а кум Ћурчић, Мутавџијин, Недељков, Недић, Николичин, Остојић, Пантелић, Параскевин, Паунов, Пачаџија, Петрашков, Плушћански, Срећков, Стојиновић, Стокић, Татарски, Тодић, Трифунов, Тудић, Форман, Теодор Христин или Кантарџин, Цвејин, Цивић, Максим Цигин, а кум Јов.Керчадиснки, Чокаловић, Чолин, Чукин, Шишков, Шушман, син Ромог Алексе, Еминовић, Огњанов, Средојев, Ибрајтер, Љубишан,Крстић, Топалов, Димитров, Думитрашковић, Мијуцин, Сор, Констандинов, Боројевић, Илијевић, Алексић, Мушат, Егедуш, Станишић, Дабовић, Киријаков, Николајев, Васиљев, Павковић, Јанчин, Димић, Вуковић, Перин, Остојић, Лепић, Милићев, Радованов, Станисављев, Кускра, Димовић, Ламбдовић, Хаџин, Суботић, Дамјановић, Атанацков, Павковић, Добросављевић, Сибинкин, Шокчев, Вурунџија, Адрејов, Крњаић, Уздински, Молдован, Марков, Бушаков, Ходар, Параџија, Рајиновић
1798-Аврамовић, Алексијевић, Анђелков, Арсузић, Јов.Бистра, а кум Јов.Зенка, Бушак, Влајић, Григоријев, Грочански Ела/Јела, Ердељан (кумови са Србима), Журжин, Здравков, Иванков, Иванковић, Јагаровић, Ненад Јагодић, а кум Георг.Јовановић житељ Вршачки, Симеон от Јоановић, Јовкић, Капамаџијин, а кум Перистеров, Кашикић, Кепић, Кудић, Лепојевић, Манин, Манујловић, Миљкова, Недин, Никифоров, Пајић, Поркар, а кум Урсолов, Предић, Срећковић, Стаматов, Субић, Ћирков, Ћирковић, Филиповић, Хорват, Царан, Шишковић,  Ламбов, Селенин, Барићев, Влајин, Крчадински, Ишток, Рајинов, Јагаровић, Башчован, Ђурђев, Вретић, Јосимовић, Миљков, Предраговић,  Астра, Илијевић, Деспотов, Пејић, Лепојевић, Милићев, Бугарски, Јанчин, Турјан, Смиљић, Младеновић, Влајић, Бушашки, Јаглинић, Врваља, Јанков, Барић, Кампаторов, Прашев, Мијин, Алексић, Милошевић, Шуланац (можда Шурјанац), Денчанов, Думитрашко, Крагић, Јосифовић, Потвердић, Давидов, Мунћан, Обрадовић, Младенов, Вртуна, Цинцар, Хаџић, Гудић, Кириловић, Миленков, Костин, Дабић, Радивојев, Паћаџија, Младеновић
1799-Аџи-Панајот, Аксентијевић, Терпко Анђелков, Антић, Богданов, Борчански, Венчевић, Вишанов, Вла, Грочанин, Деспотов, Димин, Драгинчић, Јерославски, Јуришић, Кара Илије, Крецуљев, Лозановић, Лупу Дубу мати Оприца, Манин, Мања, Марковић, Мелецијан, Мијин, Миљков, Обрадовић, Лазар Радин Молер , Ћирилов, Ћирков, Ђорић/Ћорић, Шукин, Недељко Шумар, Шумаров, Белградић, Каравла, Манин, Кевеш, Болградија, Васић, Јанчин, Рокошић, Стајић, Татарин, Радосављев, Бркић, Боројевић, Станојев, Тарајић, Брдарски, Добрић, Стокић, Крстин, Максимовић, Војичић, Марјанов, Банулски, Атанасијев, Пујлинов, Ђурђев, Силвестар, Арсенијевић, Ћирјаков, Љубисављев, Игњатов, Маринков, Ђукић, Бељин, Барбулов, Божић, Мушат, Мутавџић, Аврамовић, Лозановић, Туркулов, Барићев, Дамјановић, Јованић, Ђукин, Михаилов, Радојков, Тодоров, Бушаков, Андрејин, Рашков, Ђурић, Недин, Миленков, Тодоровић, Крагић, Јосифов, Живанов, Тодорошко, Јовичин, Стокић, Срећков, Станков, Русовић, Вуковић, Ђешин, Пиваров, Докић, Јанчин.

1800– Аврамовић, Анђелковић, Белов, Белчев, Влатковић, Влаховић, Врговић, Врета, Вретић, Димовић, Думитров, Ивачковић, Јаникин, Јовичић, Катин, Кирилов, Кожокар, Којић, Динул Константинов, а кум Динул Лупуловић, Костанда, супруга Јанаћа Кожокара, Крестић, Кускра, Лазарев, Ламбов/ић, Лозанов, Манујловић, Николајев, Обрадов, Перин, Предић, Србул, Станикин, Тодић, Јанко Уздински, а кум Павле Уздинац, Хорват, Шишковић.

Протокол умрлих цркве Преображења Господњег 1789-1800:

1789-Стојановић, Беженар, Обрадов, Фрајт, Дунђер, Ламбов, Мајсторов, Хорман, Бећар, Капамаџија, Вла, Вирков, Грујић, Јагаровић, Терзин, Аврамовић, Слепичин, Бугарин, Јованов, Јелић, Ранимиров, Остојин, Радановић, Трпков, Ковачев, Станимиров, Стајин, Рашковић, Дабић, Димитријевић, Станимиров, Стокин, Циганин, Поповић (Сандул), Говедаров, Станојев, Бугарин, Јованов, Шеман, Ердељан, Бутрић, Бранков, Влах, Шамшалов, Бркић, Тодић, Дунђеров, Јеловчев, Адамов, Егедуш, Ћурчија, Амбрушев, Станојев,
Сапунџија, Ивков, Лујански, Берберин, Владичић, Алас, Јованов, Тодорошков, Мазало, Пуланов, Марковић, Пантелин, Христофоров, Мијин, Куртин, Ера, Радановић, Димитријев, Влах, Алас, Ђурђев, Туфегџија, Божичин, Марин, Пејић, Тарајић,
1790-Алас, Ердељан, Екмеџија (из Јањине Цинцар), Сапунџија, Ћурчија, Мартинов, Милисављев, Маринов, Дабић, Николић, Вишанвлах, Иџа, Илијин, Дунђерин, Влаовић, Стаматовић, Мишковић, Катански,Исаков, Хера, Дуњин, Живанов, Бошков, Грујин, Арсенијевић, Пачаџија, Борикин, Радојичин, Христин, Крчединац, Маријучин, Сланкаменац, Милић, Томић, Старац, Обрадов, Шамшин
1791-Радановић, Цивић, Јарковићки, Посић, Мајсторов, Георгијевић, Павловић, Бирташ, Григоријевић, Срећков, Параћинац, Дунђерин, Јосифов, Голубов, Стојанчев, Ламбовић, Талијанов, Иванов, Христовић (из Србије), Милованов, Веселиновић, Јанковић, Суботић, Дмитров, Јагаровић, Ристин, Милосављев, Радановић, Чолаков, Гаџин, Божић, Чаркић, Антоновић, Карловчанин, Миленков (из Србије), Петришар (из Ердеља), Милованов, Вујић, Лазаров, Веселиновић, Мана, Сабов, Тишлер, Стаматов, Цинцарин, Сречков
1792-Лепојев, Владићић, Радановић, Субаша, Веселинов, Давидовић, Адамовић, Милованов (из Србије), Хердељанов, Обрадовић, Баштован, Рашетар, Сербу, Крстић, Јанковић, Новобанаћанин, Стокић,Чизмеђија, Његулов, Стојановић, Молдован (из Ердеља), Мамаљугин, Алексић, Мартиновић, Видић, Спасојев, Димковић, Милошев-Чизмеђија, Џанџафил-Цинцар, Вретин, Ковић, Лазаров, Остојин, Поповић, Мијатов, Пантелић, Топаловић, Благојевић, Биров, Обрадов, Ђукић, Цинцар, Трандафилов, Катански, Алас, Мазало, Петровић, Крачунов, Бирташ, Рагић, Пударин, Коман
1793-Прендић-Цинцар, Милосављев, Алексијевић, Лукић, Нагулица, Ђукин, Стекин, Рацић, Маринковић, Пандур, Латинчић, Јабућанин, Худић, Стојимиров, Бутрић, Грочанин, Степановић, Кулунџија, Маринковић, Урошевић, Лозановић, Јанковић, Георгијев, Милићев, Петканић, Станковић, Јагодић, Јагликић, Сибинов, Барјактаровић
1794-Симин, Ромчевић, Јосифовић, Брдарев, Шворц, Цвејић, Кашикић, Филиповић, Јосимов, Јосифов, Панајот, Маркучин, Ибрајтор, Шумаров, Бранков, Срданчев, Црни, Говедар, Вучков, Думенџија, Крчедински, Дијамандијев, Крстин, Кепић, Бошковић, Вујић, Попов, Сибинов, Оприца, Царан-Форман, Вуковић, Петков, Огњеновић, Крачун-Вла, Влајић, Топалов, Дукић, Тодоровић, Талијан, Хаџи-Панајот, Паунов, Боганеско/Богданеско, Карловчанин , Недељков Алас, Нешков, Дабић, Диакон, Рашковић, Бошковић, Форман, Марковић, Талијан, Грочанин, Барбило, Куртин, Страиња Ћурчија, Калина, Субаша (Вујица), Грујић, Калина-Форман, Туркул Драгомир, Кускра, Деспот Тадић/Тудић, Чобанин, Тарајић, Сурлован (слуга бећар код Србина Георгија Бугарина), Марков, Петрашков, Живков, Грујић, Стојанчев, Сабов, Вучковић, Алексијевић, Петролџија, Тодоришан, Ивков, Слепчевић, Марковић, Бирта, Влах, Параћинац, Рајин, Калина-Форман, Темишваранинов, Мијин, Дијамандин , Марков, Ђешин, Младеновић, Антонијевић, Вршчанин, Курчан, Бркић, Мулидић/Мумидић, Вуличић, Закин, Чобанин, Ламбовић, Хорват, Овчанин, Јанош Ердељан-Нићифора Сапунџије Чобанин, Везиља (женско име), Тома Ердељан Јанче Бугарина слуга, Мутавџија, Јовановић, Субаша, Арческо, Беженар, Милосавов, Попов, Радослављевић, Пејић, мати од Илије, Крсте, Воје, Ристина сина младенац, Бећар из Каравлашке, Марко Рачица , Чизмеџија Пејић, Томић, Остојић (из Руме), Ћука, Влајић, Сандул Мања Гаврила постмајестора чикош, Димков, Рђичин, Илија Петра Дугачкога, Арсеније Павла Владићића, Вишковић, Огњановић, Радованов Циганин, Табак, Лујански
1795-Дмитра Анте Циганина Лепојева зета, Петра Бугарскога сомуњакина младенац, Вемић, Крачуновић, Голубовић, Рашковић, Табак,  Добрица Богданеска сирота, Милић/Мимић, Петровић из Сербије бечар, Маринков, Мазалов, Татјана Андрије слепца из Овсенице-село код Мале Кикинде, Обрадовић, Маринковић, Форајт, Катана, Радановић, Јабучанин, Лекић, Караџа Циганин, Миленков, Оџић из Опова, Дим.Шоламица Бугарин, Календаров слуга из Сербије, Пејић, Јанчин, Влаовић, Ђаконов, Томић, Калинов, Јанаћ Ћурчија, Огњанов, Срб, Масија, Маслин, Јанков, Радосављевић, Стојанов, Христић, Илијин, Николајев, Симоновић, Слуга код Јанка Младенова Троми Морар, Борчанин, Дим.младенац Стефана Маринка Великосељанина, Крстић, Јосифовић, Савић, Којић, Јов Бели, Венчев, Нинков Дафина, Петков, Динејил Стотијев, Барјактаровић, Матејић, Црни, Јагаров, Бугарски, Ђорић, Срећков, Станковић, Живков, Иванов Форман, Сречков, Остојићев, Сибинов, Атанацковић Деспот, Миленков, Марија Бећенарка из Сејмо.., Крачунов
1796-Бугар, Гаџин, Дунић, Георгије Калаџија/Калајџија, Бећар на Лади из Ердеља, Томе Крачунов Бургер, Милованов, Никитић, Остојин, Шамшаловић, Лујански, Тарачинчев, Дијамандин, Симеон Н. Бећар код Нуцула Вла, Чакић, Белић, Протић, Арсенијевић, прота Иванов, Крстин, Ирина, Милићев, Чука, Брдарски, Ђурђев, Ристин, Курчан, Хаџић, Катана, Еминовић, Антонијев, Цвејић , Лепоје Милосављев, Крчедински, Ламбовић, Јакова из Делибата Поповића, Ачимов, Пет Турк слуга Гаврила постмајстора из Кара Влахије, Георгијевић, Благојевић, Раданов, Јованов, Спасојев, Црни, Арсенов, Ламбов, Димковић, Ђука Љубиновић, Венчевић, Астра, Крачун Малеско, Видић, Ник, Дугачки, Станков, Стојинов, Дмитра Јелече
1797-Алексић, Антонијев, Астри, Бркић, Вртуна, Дабић, Дијамандин, Илијевић (панчевац)-нема помена у матицама у архиву Панчева, Јовкић, Лукић, Молдован, Мутавџија, Мушат, Радосављев, Рајић, Јов.Урћа Рајков Чобанин, Ротар, Рус, Дмитар Скелеџија, Јеврем Слепац из Јарковца, Срданчев, Стаматов, Данул Станисављев, Трпковић, Симеон Хаџи Павла зет, Шишков, Лазар Глигорија Јовице бирташа син, Кошничар, Курт, Крстић, Шушман, Радуловић, Фемић, Недељков, Доросајевић из Новог Сада, Вуков, Сандула Морана Црвенога, Стојанов, Денчан, Лазар Вла, Хоџићева Манда, Смиљан из Новог села, Косанић, Ана Крсте Животина сна (Животини се помињу даље у  2.Горњих парохији (Јосиф Животин матице венчаних 1824.године-рођен око 1800.године) у време проте Стојшића и цивила Томе Илијина+ 1870 попис цивила Панчева Живота Животић) , Станков, Манојлов, Крстин, Лујански поп умро у 75.години, Станојевић из Вршца, Јовкић, Рашковић, Јанков, Вујић, Чобанин, Ненад Јагодић, Ник Циганин из Павлиша, Стан Тонћан
1798-Марко Алас, Вујичић, Драгомиров, Карлов, Јефтимије Коларски, Максимов, Петр. Н из преко Мориша, Бећар, Волар код Томе Србића, Пусатов, Сабов, Лазар Бели, Журжулов, Уздинац, Јанош, Димковић, Чакић, Еминовић, Бушачко, Јагодић, Думитар Н. Никифора Јанкова слуга, Лепојев, Ердељан, Станковић, Јован отрок Марка Илијева, Ибрајтор, Петар Паун из Каравлахије код постмајхстора на салашу из места Зворне, Главоња, Младенов, Владичић, Тодић, Симеуновић баштованџија, Јоцков, Арамов, Марков, Срданчев, Радановић, Астри трговац, Сланкаменац, Манин, Бркић, Мишков, Субић, Латовљев, Огњановић, Станковић, Попов, Ванулешков, Неша Циганин, Прока Серба мати, Огњанов
1799-Аврамовић, Марија А. Барјактаровића слушкиња, Андреј Бећар, у бирцузу Варсана, Бугарски, Вла, Грочанин, Дамјановић, Ђукић, Зенк, Јонић, Костин, Лозановић, Манојлов, Молдован, Мутавџић, Недељковић, Нинков, Рашковић, Ристић, Ристосија име женско, Русовић, Сабов, Савин, Теодоровић, Илија Тишлер, Ћирков, Чикош, Чобанин, Шамшалов, Шушман, Павел Н. из Велика Села , Милосављевић, Ђукић, Астри, Чобанов, Брдарски, Недељков, Веселинов, Лацков, Станика, Сандулов, Екмеђија, Данул Бугарин, Милошев, Оприца, Ванча, Мијим, Јагаров, Чизмеџија, Срданчев, Патролџија, Маринковић, Вла, Барић, Тодић, Мирошев, Стојанчев
1800-Беженар, Момир Боројевић свештеник, Брдарски, Бугарин, Василијев, Вељков, Јов.Владулов житељ Селишта, мајстора Влајка Влаткова , Вуков, Грујић, Деспотовић, Јов. Јанић , Ћурчија, Јанковић, Илија Касапин, Крстин, Марко Лађар, Ламбовић, Максимовић, Георгије Мандук код Андре Барјактарова, Марковић, Миленков, Милић, Милошевић, Марија Овићева, Пандуров, Радојков, Радосављев/ић, Рајић, Раца мушко име, Русовић, Симеонов, Срећков, Табак, Топалов, Цивић, Стојинчев, Жебељан, Димић, Бугарин, Егедуш, Мирковић, Грујин, Дунђерин, Јовић, Борчин/Берчин, Русовић, Милованов, Тарајић, Граган, Гаврилов, Вујић, Прејић, Недељков, Влајић….

(затим Протокол престаје све до 1887.године, по белешкама др Јована Ердељановића)

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Stojanov

    Na ovom popisu ima svega i svačega a najmanje Srba.

    • Саша Панчевачки

      Не знам одакле сте и које сте школе похађали, с тим да сам поприлично сигуран да је у питању коментар који није нимало добронамеран. Срби нису само на ић, поготово Срби Пречани. Српска презимена могу бити на ић, ов, ев , ин , ац, ак, надимачка (Боровина, Бакљина, Прица, Говедарица, Дугајлија) и на ски, чки, шки, цки- а таква презимена су топонимског карактера што их разликује у односу на презиме са сличним или истим наставцима код других словенских народа (ски, цки превасходно које делимо са другим Словенским народима, док су чки и шки типични за Србе и нема их међу Пољацима, Русима, Бугарима). То је оно што је истина, једна једина.
      На овом списку има и Цинцара, Влаха, посрбљених Немаца, ал свеукупно не обухватају ни 5 % од овог-притом не пописа него преписа црквених матичних књига православне српске цркве у Панчеву у 18.веку.

      • Stojanov

        Slažem se s tobom Saša da srpska prezimena mogu završavati na ić,ov,ev,in,ac ,ak ,ski,čki,cki ima toga još. Jasno je i da Srbi mogu biti nosioci razne genetike svojstvene narodima na Balkanu i šire. Izgleda da su velika većina postali Srbi upisujući se silom ili milom u SP -crkvu. Nema tu ni j, od jednog plemena,jednog naroda,jedne krvi i jednog roda kako se nekad bubalo i pjevalo te kako i danas primitivci misle.

        • Саша Панчевачки

          То је тачно да нисмо из једног племена, ал међу народима око нас и шире смо један од најхомогенијих етноса. Срби су мешавина протоСрба који су били Словени и староседеоца Балкана. Ја сам потомак Словена и носиоц као трећина Срба најчешће хаплогрупе И2 динарик јужна, па опет сигурно да у директним прецима, и генетици коју од њих носим имам мешавину старих Келта, Германа, Нормана, Трачана, Дачана, Илира, Трибала, Грка и осталих народа који су насељавали Балкан или неко време се задржавали па и пролазили кроз њега. Не слажем се око тога да моћемо дискутовати о томе да су се пре 250 година људи силом уписивали у СПЦ-која притом тада и није постојала у том формату, већ је њено постојање било на практично условно пријатељској територији Аустријске царевине, у замену за граничарске услуге Српскога народа. Тиме смо добили привилегије па и право да будемо православни, да будемо Срби. Не видим разлог да сматрате да неко од ових људи (не укључујући очевидне припаднике других етноса нпр . презиме Руе, Манча, Мања, Богданеско, Астри итд) није Србин? Баш ме занима да ми кажете како сте дошли до тог закључка и ко по вама овде није Србин а ми га сматрамо за припадника нашег народа и посрбљавамо га.
          Још да напишем ово. На списку се налази презиме Животин, књигама умрлих 1797.године. Како је то 18.век, а моје старо презиме је било Животин, а мој предак-директно 8.колено који је забележен на попису Панчева као цивил 1764.године -Максим Животин, могуће је да је то део породице који се није иселио из Панчева као мој предак Максим већ је остао, и забележен је још током 1870.године. Да ли бисте за ову фамилију рекли да није српска, и ако схватате да српска презимена не морају и нису нужно на ић, шта је проблем онда у овом тексту и нашем појмању ствари да су у православним матицама Српске цркве Преображења Господњег у Панчеву тоом 18.века били доминантно присутни Срби? Размислите добро, па одговорите-ал поштено, као што сам ја поштено вама одговорио.

          • Саша Панчевачки

            Презиме Животин је било присутно у Панчеву (2.горња Парохија Преображенске цркве у време проте Стојшића (вероватно око 1892.године кад је Стојшић био прота) и забележен је Јосиф Животин (судећи по матицама венчаних 1824.године, рођен је почетком 19.века око 1800.године и Крста му је био дед вероватно), на попису Срба цивила Панчева 1870.године (Inwohner steuer Entwurf pro ano 1870) пописан је Живота Животић.
            У 18.веку презиме Животин је, осим на попису цивила Рашког дела града 1764.године (Максим Животин) забележено у књигама умрлих Преображенске цркве 1797.године-Ана Крсте Животина сна. Ако погледамо пажљивије, схватићемо да је Крста Животин највероватније имао 40+ година када је његова снаја умрла , те је он рођен најкасније око 1755.године (вероватно 1735-1745). Како у даљем наставку матица умрих (1789-1831 + 1893-1895) није пронађен Крста Животин, остаје нејасно да ли је Крста Животин брат од Максима Животина (цивила рашког дела Панчева 1764.године, рођеног око 1735.године), који се одселио за Опово са породицом после 1764.године, или је Крстин отац неко од носилаца имена Живота забележеним на Другом попису Панчева 1764.године (Стојшин, Јокић, Симин, Стајић). За одсељење из Панчева 1765.године изјаснили су се Живота Стајић, Живота Стојшин.

            На матицама венчаних 1824.године 31.01. наводи се Јосиф Животин који је оженио Јулијану кћи Стојка Јовичића, а кумови су им били Дмитар Пејић и Петар Савков-становници Панчева. У матицама крштених наводе се његова деца (ћерке) Персида(1824), Елена (1826) и Александра (1838), док су кумови били из куће Пејића (Гаврило, Димитрије, Живојин). Породица Животин није пронађена међу кумовима на крштењу ниједној породици у Панчеву. Пејићи су као стара панчевачка породица (забележени 1733.године на Првом попису Панчева Станимир, Тимо, Живко Пејић)имали кумове међу породицама Ђукић (1782), Стоиков(1838), Њагулица (1783), Бизмеџија Живковић (1783), Лукић (Милић момак 1783), Крачуновић (1783).
            У матицама венчаних наводи се такође и венчање Марије кћи Антонија Животина из Црепаје за Николаја Теодоровића (кумови Живојин Михајловић и Сара Петра Радотића кћи 1822.године).

            У матицама умрлих Преображенске цркве забележен је и раб Божји Сава Николе Животина чедо из Ботоша 1824.године. , док је у матицама крштених 1783.године Преображенске цркве записан Симеон Животин становник Добрице, као кум Григорију Живана Гарина/Тарина/Дабина.

            • Саша Панчевачки

              Посматрајући најстарије матичне књиге Панчева из 18.века (воде се од 1782.године) и пописе града (први 1733, други 1764, трећи 1795) примећује се да је мушко име Живота било веома популарно у Панчеву у том времену. Чак и у другом званичном попису града 1764.године појављују се Максим Животин, Живота Стајић, Живота Симин, Живота Јакоић (Јокић), Живота Стојшин, док се на трећем попису 1795.године налазе Живота Крстин, Живота Ристовић-вероватно као носиоци домаћинства.

              У матицама Панчева из 18.века забележени су следећи родови у којима се јављало мушко име Живота:1. Трпков (кум са Ристинима и Милићевима, Ђурђа супруга Трпка Анђелкова 1754-1806, Трпко Анђелков 1736-1814, Анђелков -старије презиме Бугарин), 2.Крстин/Крстић (кум Ристовић Живота), 3.Живота Крсте Бугарина (матице крштених 1782-1784/1793-1794-можда су Крстини заправо Бугарин, мада се као кума наводи Ана Трпка Бугарина кћи), 4. Ивков/ић, 5. Ристић/ин (кум са Крстинима,1790.преминуо Крста Христин), 6.Станков/Стаинов, 7.Шамшалов/Шамшин, 8.Новобанаћанин, 9.Белић, 10.Јовановић/Јанковић, 11.Тодић/Јагодић, 12.Крчадинац, 13.Станисављев, 14.Ристовић. Видимо да су наведене породице биле и у кумовским везама, а презимена Трпков (старије можда Анђелков, још старије Бугарин), Крстин (старије можда Бугарин), Ристин/ић, Станков, Бугарин, Ивков могла би указивати на порекло из јужних и југоисточних српских матичних области (Пчиња и Топлица + Маћедонија).

      • Biljana

        Zahvalna sam na ovom podrobno napisanom tekstu.Mnogo mi znaci jer sam u glavnom to proucavala i pratila nase i svoje korene.Boli cinjenica da mnogi iz tako zvanih visoko intelektualnih porodica zele da me ubede da je Mihajlo Pupin cincar i da je poreklo njegovih pradeda iz Vevcana u Makedoniji.Znam da je to njihov greh,ili bezobrazluk da tako nesto objavljuju u javnim medijima,da se pozivaju na istoricare iz Makedonije,a da nasi istoricari cute.Da zlo bude vece u Vevcanima su podigli kucu i spomenik Mihajlu Pupinu i usmeravaju ekskurzije ucenika da posete Pupinovu kucu.A muzej u Idvoru plac majke Bozje.S postovanjem

        • Саша Панчевачки

          Драга Биљана, хвала на лепим речима. На жалост све знам. Ми Срби се лако одричемо свега свога што ваља, и предајемо другима (непријатељима често) у руке. Исто је са Николом Теслом, Михаилом Пупином, а даље иде преко светиња, преко уметничких дела, старих рукописа који сведоче о старини Срба на овим просторима и уопште о нашој величини и културној узвишености у односу на елики број европских и светских народа.

          Али, што се нас тиче, како би били поклоници истине, борци за њу и помогли јој да дође и изиђе на видело, морамо се борити против стереотипа, незнања, подвала и неправде.
          Ово о чему ћу писати јесте порекло нашег највећег научника и вероватно највећег Србина који је до сада ходао земљом. Нашег земљака, нашег граничара и пастира Михаила Пупина, а вашег презимењака и претка.
          Почећемо од неистина које се пласирају о његовом такозваном цинцарском пореклу, да би дошли до нових-до сада непзнатих сазнања о његовим прецима и презимењацима из РАТНОГ БЕЧКОГ АРХИВА. Без лажи и без преваре. ЦРНО НА БЕЛО.
          http://www.politika.rs/…/Pupinovi-su-poreklom-Vlasi…
          Наиме, у питању је текст Политике, који се бави пореклом Михаила Пупина, на бази доказа рекла-казала, или како бих ја то рекао ЛАКУКАРАЋА докази. Без иједног документа, изјаве Михаила Пупина, говори се о његовом пореклу као Цинцара и о доласку његових предака у Банат-у Идвор. Почећемо од тог лажног досељавања породице Пупин у Идвор. Наиме, наводно његов деда Арсеније (рођен 1770.године) је дошао први у Идвор са женом Станом. Каже се да је Арсеније син Константина који је имао браћу Николу, Стојана и Ђорђа а сва четворица су синови Василија Пупе Козе. Ипак неразумљиво ми је ово тврђење обзиром да се жена од Василија-а Константинова мајка звала Пупа.
          Када је тачно Михајлов деда Арсеније прешао Дунав, није познато, али у Земунском магистрату постоји документ да турски поданик „MichaelConstantinPopp” (рођени брат деде Михајла Пупина) треба да плати државну таксу од 773 пијастри због превоза памука из Македоније у Србију. Деда-стриц Михајло био је познати трговац, као многи Власи који су се преселили у Војводину.
          А САД ИСТИНА.
          Било како било испада да су Пупини дошли у Банат и Идвор касније него остали Срби-практично крајем 18.века.
          Оно што сам ја нашао- а у питању су документи из БЕЧКОГ РАТНОГ АРХИВА ЗА БАНАТСКО-НЕМАЧКУ 12.РЕГИМЕНТУ, И У ОВОМ СЛУЧАЈУ ИДВОР побија ову тврдњу.
          Иако је граница утврђена 1764.године, нису сва места у исто време ушла у њу. Пописе (мустер листе са пописима граничара и штанд табеле са дневним и месечним извештајима, дешавањима) сам детљано прегледао и могу рећи да до Кочине Крајине углавном се пописи воде за Немачке, Чешке, Мађарске и Српске официре који су били на челу јединица. Први значајни пописи за Србе граничаре настају током Кочине Крајине 1788.године, а за само неколико места постоје пописи Срба граничара-а управо је Идвор међу тим местима.
          На попису граничара Идвора из 1776.године, осим предака многих данашњих Идвораца, налази се Никола Пупин, граничар Идвора са бројем куће 164. Ово је до сада први објективан и документован помен породице Пупин у Идвору, значи много пре лажног досељавања Арсенија Пупуна после Првог Српског устанка.
          Друга битна ствар- аустријанци нису били мутави и итекако су педантно водили пописе и записивали презимена. Не знам какав је то доказ да је MichaelConstantPopp има било какве везе са Пупинима? Не видим никакав доказ овде о било каквој повезаности , а опет видимо да се Никола Пупин као граничар у Идвору јавља пре више од 30 година од такозваног доељавања породице Пупин у Идвор.
          Трећа ствар. Кажу да и дан-данас постоје његови презимењаци у селу Вевчане у Македонији. Прво-познато је да су данашња македонска презимена су врло младаи стварана углавном после 1945.године, ретко после Првог Балканског рата, а ми овде говоримо о периоду опстанка презимена Пупин кроз преко 300 година. Приде презиме и наставак на ин није био типичан за простор Маћедоније (ЕГЕЈСКЕ И ВАРДАРСКЕ) ни пре 80-так година, камо ли пре 300 година. Друга ствар, Срби који су се досељавали у Банат, Бачку и Срем су губили временом своја презимена (у ствари сваком следећом генерацијом су мењали и добијали по очевим именима), добијали презимена по градовима и селима из којих су се доселили (мој случај) и презимена у Банату су се усталила може се рећи тек са успостављањем Банатске Војне Крајине и 12.Банатско-Немачке граничарске регименте, а тек након 1812.године кад је донета одлука да се презимена не смеју мењати, тада су презимена заиста постала непроменљива категорија. Између осталог зато прича о презимену Пупин и о његовом опстанку по досељавању из Македоније такође не пије воду. Такође и чињеница да су цинцарска презимена сасвим другачија, па у Банату-тј. у Панчеву у 18.веку то би била презимена Астри, Верига, Зега (Папа Зега), Кока, Катравело, Мано, Ока, Парта, Пешика, Прита, Фело, Чора, Шпартаљ, Шпирта, Мандрино, Пардафел, Радуљев, касније и презиме Гроза.
          Четврта ствар- др Душан Поповић, један од наших најпознатији етнолога који је проучавао пописе (државне, војне, црквене) као и историју и порекло Срба староседелаца Баната, Бачке, Срема, Барање, уз интересовање и објаве литературе везане за Сеобу Срба и Србе у Будиму, такође се бавио пореклом другиих етничких група блиских и у добрим односима ас Србима-у нашем случају Цинцарима. Погађате да у његовој књизи међу породицама и презименима Цинцарског порекла нема презимена Пупин. Тако је, др Душан Поповић презиме Пупин не убраја у презиме цинцарског порекла, и српског прослављеног научника не убраја у Посрбљенее Цинцаре.
          За крај треба рећи да је Михаило Пупин себе сматрао Србином , судећи према његовим изјавама, а тек према његовим делима. Нек неко наведе неки документ да је изјавио да је Цинцар пореклом, слободно. Авај, то не постоји. Приде, пресмешне приче да се осећао Цинцаром и да је из Вевчана пореклом, а никад није био у Вевчанима јер је географски удаљено место и тешко приступачно је пресмешно..јер знате шта, Пупин Михаило је био један од најбогатијих људи оног времена пре стотинак година. Као пастир је малте не отишао за Америку преко Трста из малог банатског села Идвора, онда када није било аутопутева и кад није имао новца, зар би Вевчани и Охрид била толика препрека да дође по окончању Првог Светског рата? Не бих рекао.
          На нашем форуму, оставио сам прилог о овоме још давно, у виду пописа граничара Идвора 1776.године на ком се налази Никола Пупин 164.број куће, као и попису граничара Идвора 1791.године на ком се налази Арсен Пупин 99 број куће. Corpus delicti како би стари Латини говорили. Па ви, и остали који виде јасне доказе о Пупиновом пореклу, и оно што би требао да се зове суштином историјског истраживања уз закључке вођене јасним доказима сами просудите.