Познати

Драган Кићановић – легенда југословенске и чачанске кошарке

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Милош Тимотијевић Спорт је незамислив без надметања и борбе за освајање трофеја. У модерно доба број медаља и постигнутих рекорда постао је једини критеријум успешности сваке екипе и појединца. Малим земљама као што је била Југославија (данас још мања Србија) никада није било лако да се…

› више информација

Порекло чачанске кошаркашке породице Мишовић

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Милош Тимотијевић Мишовићи из Чачка су у више генерација везани за кошарку као мало која породица у Србији. Чувени Радмило Мишовић на много начина симболизује кошарку у свом граду, коју су са доста успеха играли и његова браћа и сестре. Мишовићи старином потичу из Нове Вароши,…

› више информација

Легенде чачанске кошарке: Миољуб Боле Денић

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Милош Тимотијевић Миољуб Денић је по много чему „отац” чачанске кошарке, у томе су сви сагласни. За сваки колективни спорт који се организује преко клубова подједнако су важни играчи, тренери и функционери, а Боле Денић је на са три поља дао немерљив допринос чачанској кошарци. Стицајем…

› више информација

27. фебруар 2022.

0

Порекло глумице Данице Даше Ћурчић

РОЂЕНА: У Београду, 27. августа 1985. године РОДИТЕЉИ: Отац Михајло (Драча, 1941 – Копенхаген, 2021), дипломирани правник и некадашњи новинар Радио Београда. Мајка Весна (Београд, 1955) девојачко презиме Бјелица, књижевница (аутор књиге Маштолет и остале умочворије : за мале и велике), добитница награде “Михаило Ћуповић”, коју додељује Удружење књижевника Србије….

› више информација

О годишњици рођења Персиде Шумановић, једне од највећих дародавки српској култури

На данашњи дан, 21. фебрара 1875. гдине у Шиду је рођена Персида Тубић удата Шумановић, мајка академског сликара Саве Шумановића, једна од највећих дародавки српској култури. Персида Шумановић (Шид, 1875 – Шид, 1968) потиче из старе шидске занатско-трговачке породице. Презиме Тубић у Шиду се први пут помиње 70-их година XVIII…

› више информација

13. фебруар 2022.

0

Знаменити Гружани: Јеромонах Јелисеј Поповић

Јеромонах Јелисеј је рођен је као Михаило Поповић у гружанском Борчу, 16. марта 1908. године, као дете сиромашних родитеља. Како није имао средстава за школовање, истовремено је, радећи изучавао абаџијски занат и вечерњу основну школу. После тога је завршио средњу трговачку школу, затим шестогодишњу богословију. У манастиру Трескавцу код Прилепа…

› више информација

Порекло Јакова Герчића (Шид, 1788 – Сремски Карловци, 1851), професора и директора Карловачке гимназије

Јаков Герчић (Шид, 10. новембар 1788 – Сремски Карловци, 2. септембар 1851) био је историчар, професор и први Србин директор Карловачке гимназије. Презиме Герчић се веома брзо у Шиду променило у Грчић тако да породица и данас носи тај облик презимена. Презиме Г(е)рчић спада у ред најраније забележених презимена у…

› више информација

Трагом једног тестамента – знаменити прота јаменачки Дамјан Јеврић

У архиви Основног суда у Шиду међу бројним тестаментима које су знаком или словима потписали како земљеделци, тако и трговци, племићи и свештеници, налази се и тестамент протојереја Дамјана Јеврића.   Дамјан Јеврић (1836 – 1900) је рођен у свештеничкој породици, његов отац Јован Јеврић је био угледни свештеник у…

› више информација

Анђелија Станчић рођ. Спајић (Шид, 1865 – Београд, 1955) – Шиђанка која је одбила Орден Светог Саве

Анђелија Станчић рођена Спајић (Шид, 1865 – Београд, 1955), ћерка шидског столара Андреја Спајића, била је учитељица по струци, учесница Првог светског рата као медицинска сестра, одликована Крстом милосрђа 1914. године од стране Њ.К.В. Петра I Карађорђевића краља Србије, добитница Ордена Светог Саве који је потом уз захвалност одбила, ауторка…

› више информација

Човек који је забележио најдужу српску народну песму

Јереј Аврам Панић је рођен у Шиду 1780. године. Похађао је Карловачку гимназију, а од школске године 1803/1804. и Карловачку богословију. За пароха на упражњено парохијско место покојног Григорија Георгијевића постављен је 1810. године и тај позив је обављао све до своје смрти 1850. године. У време школовања у Сремским…

› више информација