Порекло
Укратко о породици сликара наивца Илије Башичевића Босиља (Шид, 1895 – Шид, 1972)
Илија Башичевић Босиљ се сматра за једног од најзначајнијих српских и југословенских наиваца. Угледни британски магазин Row Vision (часопис је добио награду УНЕСКО-а за најбољи светски часопис о уметности), сврстао је Босиља 2007. године међу педесет водећих светских уметника тзв. аутсајдер арта. Башичевић је рођен 1895. године у Шиду као…
› више информацијаО потомству српског и руског генерал-мајора, књижевника и историчара Симеона Пишчевића
„Tи си још млад, пођи за својом срећом. Бог ће ти помоћи. И људи из великих породица иду у туђе земље, не само од невоље него и ради праксе и науке.” Овим речима је оберкапетан Секула Витковић охрабрио свог сестрића Симеона Пишчевића да напусти Хабсбуршку монархију и пресели се за…
› више информацијаПротоколи (матичне књиге) Српске православне парохије у Шиду
Шид се као насељено место први пут помиње на самом почетку 18. века. Први посредан помен Српске православне парохије и школе у Шиду је око 1700, док је први сигуран помен храма Преноса моштију Св. оца Николаја у Шиду из 1704. г. У црквеном инвентару шидског храма из 1756. г….
› више информацијаОбјављена књига Милорада Богдановића “Тимар и тимарски родови”
Члан “Порекла” из Приједора Милорад Богдановић крунисао је дугогодишњи истраживачки рад књигом “Тимар и тимарски родови”. У књизи је обрађено 18 насеља и укупно 999 различитих презимена. Кориштена је обимна грађа, преписи из црквених књига и литературе, као и забележена предања о пореклу. Такође, у књизи су кориштени и резултати…
› више информацијаНово у дигиталној библиотеци: Бранислав М. Вуковић – “Заостро у простору и времену”
У Дигиталну библиотеку портала “Порекло” додата је књига Бранислава М. Вуковића “Заостро у простору и времену” етнолошко-историјско разматрање (Беране, 2020.) Село Заостро се налази у Доњим Васојевићима (Црна Гора) али је по пореклу становништва мешавина припадника различитих црногорских и брдских племена, о којима аутор Бранислав М. Вуковић доноси обиље грађе….
› више информацијаПорекло презимена, заселак Гумниште (Гњилане)
Порекло становништва засеока Гумниште, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај и тип засеока. Овај је заселак на једном потоку при његовом утоку у Церничку Реку. Гумниште је разбијеног типа, а постало је од мухаџира…
› више информацијаПорекло презимена, село Врапчић (Гњилане)
Порекло становништва села Врапчић, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај и тип села. Село је у равници, на југоисточном подножју брда Краварице. Типа je збијеног, а не дели се на махале. Постанак села. Село…
› више информацијаРачишће – херцеговачка насеобина на Корчули
Рачишће је село на северној страни острва Корчула, најближе Пељешцу, а основали су га досељеници херцеговачког порекла 1672. године. Довели су их Млечани, након Кандијског рата, пошто су ратовали на њиховој страни. Становништво Рачишћа се много разликовало од осталих становника Корчуле, по језику, обичајима, ношњи и нарави. У Првом светском…
› више информацијаПорекло презимена, село Горња Будрика (Витина)
Порекло становништва села Горња Будрика, општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села и воде. Село је поред Мораве, на њеној левој страни, и пење се уз брдо Кодра Кишес (Црквено Брдо). Морава често с…
› више информацијаПорекло презимена, село Деваја (Витина)
Порекло становништва села Деваја (по књизи Деваје), општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села и воде. Село је у долини Девајског Потока, између брда Височе, Голеша и Космајке. Вода за пиће добија се из…
› више информација


