Порекло становништва села Деваја (по књизи Деваје), општина Витина – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Село је у долини Девајског Потока, између брда Височе, Голеша и Космајке. Вода за пиће добија се из бунара по двориштима и на улицама.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Расуље, Тадљирка и Селиште; за шуму: Височа, Космајка и Голеш.
Тип села.
Село је збијеног типа. Дели се у „турску маалу“, на десној страни и српску или каурску малу, на левој страни потока.
Порекло становништва.
У селу има стариначког или давно досељеног становништва, које je заборавило своју старину. Око 1780. године je једна српска кућа овог села прешла у ислам. Тада се осим једне остале српске православне куће раселе, те ове две заостале куће поделе земљу. Десна страна потока је припала православној, а лева поисламљеној кући, па су оне и доцније тако постојале и после прираштаја села. Због већег богатства у води десне стране потока муслимани су доцније истерали православне на леву страну, а сами се тамо преселили.
После Балканскога рата Срби су почели куповати куће и имања на десној страни, те сада и у »турској“ махали живе три српске куће.
У селу живе православни и поарбанашени Срби муслимани.
Родови:
-Станисав (5 к., св. Ђорђе Алимпије), православни Срби, старинци.
-Терзије (3 к., св. Ђорђе Алимпије), православни Срби, старинци.
-Павићи (2 к., св. Никола), православни Срби, пресељени из Могиле 1916 год.
-Петканићи (2 к., св. Никола), православни Срби, пресељени из Трпеза 1910 год.
-Курдијовићи (13 к.) од којих су постали:
-Весељовићи (З к.), поисламљени па поарбанашени Срби; припадају фису Тсач. У ислам су прешли пре 150 година у Девају. Старину своју знају у Будризи. Сматрају се за даљне сроднике са поарбанашеним Смакићима у Церници.
ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)