Порекло
Слово наредбе кнеза Александра Карађорђевића о увођењу сталних презимена у Кнежевини Србији (1851)
Свима који су се бавили истраживањем порекла породица са простора данашње Централне и Јужне Србије познат је проблем непостојања сталних презимена на овом простору пре 1851. године. Кнежевина Србија као вазална кнежевина у Османском царству препознала је важност увођења сталних презимена и у вези с тим кнез Александар Карађорђевић 1851….
› више информацијаПорекло презимена, село Маленза (Даниловград)
Порекло становништва насеља Маленза, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Налази се на осоју доњозагарачке Поднопољине, тј. у Једношком пољу, са низом заселака размјештегна је пристранцима и равници између…
› више информацијаПорекло презимена, село Ливаде (Даниловград)
Порекло становништва насеља Ливаде, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Ово бандићко село налази се на југоисточној страни брда Сађавца. Назива се тако зато што је већи број његовог…
› више информацијаПорекло презимена, село Лазаpев Крст (Даниловград)
Порекло становништва насеља Лазарев Крст, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан Положај села. Ово доњозагарачко село налази се на истогчној подгорини Гарча, на потезу пута од Петровача према Даниловграду. Насеље је…
› више информацијаПорекло презимена, село Јабуке (Даниловград)
Порекло становништва насеља Јабуке, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Ово село припада Доњем Загарчу. Налази се у Једношком пољу, захватајући његов источни дио према ријеци Сушици. Куће су…
› више информацијаПорекло презимена Витић
Презиме Витић пристуно је у селу Милошево (општина Јагодина): Витић, 12 кућа, слава Свети Ђорђе Алемпије. По предању које су сачували доселили су се од Дурмитора, најпре у Витанце – у Ресави, а одатле у Милошево, Крагујевац и Светозарево (Јагодина). (Извор: Првослав Радић, Из ономастике села Милошева у Великом Поморављу,…
› више информацијаФрагменти изгубљеног рукописа: Београдски грбовник I
Они који су се више занимали за нашу хералдичку традицију могли су наићи на податак да је Народна библиотека у Београду некада поседовала један препис Илирског грбовника који се данас сматра изгубљеним. Рукопис се чувао под редним бројем 683, а нестао је у пожару током бомбардовања Београда 1941. године, заједно…
› више информацијаСлово о породици Радичевић из Бољеваца
Бољевачку породицу Радичевић проналазимо у Попису Епархије сремске, сачињеном у Нерадину 25. октобра 1756. године, где се као катански лајтнант помиње Бошко Радичев. Следећи који се помиње у пописима је Глигорије Радичевић, од оца Јефте, као тутор бољевачке цркве од 1802. до 1805. године. Глигорије Радичевић ожењен је Аном. Имали…
› више информацијаБанијски родови из Замлаче код Двора
Замлача Према попису из 1991. године, Замлача је припадала општини Двор. У њој је живело укупно 232 становника, од чега 51 Србин. Старији родови у Замлачи код Двора Бартоловић, Хрвати, потврђени у XVIII веку, римокатолици Бегић, Хрвати, потврђени у XVIII веку, римокатолици Ерор, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају…
› више информацијаБанијски родови из Горичке код Двора
Горичка Према попису из 1991. године, подручје Горичке припадало је општини Двор и било је подељено на два села – Горичка и Пауковац. У поменутим селима живело је укупно 494 становника (Горичка – 385, Пауковац – 109), од чега 488 Срба. Старији родови у Горичкој код Двора Арбутина, Срби,…
› више информација


