Порекло становништва насеља Лазарев Крст, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан
Положај села.
Ово доњозагарачко село налази се на истогчној подгорини Гарча, на потезу пута од Петровача према Даниловграду. Насеље је размјештечно на присојним странама подторине и у утонућима по ниже ње. Краком од (2 km), изграђеним 1947. год., повезано је са путем Даниловград—Чево–Цетиње. Од Даниловграда је удаљено 6, од мјесног средишта у Петровачу 1 и од Типограда 26 km. Граница атара. почев од Капине ј аме, вади поред задружног дома и школе (oбyxватајући их) и излази на пут Даниловград—Чево, те прелазећи га иде ка сјеверу до Одбода (не обухватајући га), а одатле окреће према сјевероистоку и преко коте 159 m силази низ Ђурину дубраву на пут Даниловград–Чево; даље у истом правцу силази на ријеку Сушицу– (на Почкаље), а одатле низводно ријеком до улице која води од Почкаља на Лазарев Крст; затим се наставља Сукезом у правцу Петровача и Калина јаме. Тако уоквирен атар, дуг (С–Ј) 3,7 и широк (З—И) 1 km, захвата 3,76 km2 површине. Насеље је (код цркве) на висини од 150 метара.
Историјат.
C обзиром на природне оптике подручја, које је y ширем склопу Једношког поља, а које су насељавали Малошићи, дотично. је претпоставити да су ·и првобитни замени села свари колико и код сусједних, претходних насеља.
Ердељановић је y селу евидентирао 49 д.: а 1925. било их је 55 са 294 становника. До 1948. број првих се увећао за 9, а других се смањио за 43. A затим ije билом 1953 (63:229), 1961 (57:186) и 1971 (49:148).
Од задњег броја те године у мјесту је од рођења живјело 93. а 55 се доселила и то 25 прије 1945. а остали послије. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (15:14), са 2 (16:12), са 3–5 (10 :10), са 5–8 ·(13 : 12) и са 8 и више (3:1). Уједно је састав главних старосно-полних група био: прве 74:39 (ж. 35:19), друге 68 : 61 (ж. 39 :31) и треће 44:38, (ж. 28 :28).
Структура становништва.
Према образовању, мјештани су били: без школе 67 : 46 (ж. 57 : 38), са четворогодишњом 69:48 (ж. 25 : 22), са осмоводишњом 5 : 18 (ж. 0 :7), са средњом 4:5 ·(ж. 1:1), са вишом 1:4 (ж. 0 : 1) и квалифшовани радници 0:6 (ж. 0:2), а неписмени); је било 46:23 (ж. 44:23).
С друге стране је у исто вријеме сцрукпутра домаћинстава према величини посједа и изворима дохотка била: без земље (2:4), до 2 ha (25:19), са 2–5 (22:22), са 5–10 (6:3) и са 10—15 (2:1), односно пољопривредник 34:16, мјешовитих 20:10 и непољопривредни 3:23.
У 1953. години 87 активних подржавало је 118 лица; у пољопривреди 72:73, а са личним примањима било је 24. Тај Однос је у два наредна пописа изгледао овако: активних је било 53:51. Издржаваних 121: 80. у пољопривреди 42:31 и 2:34, а са примањима 12: 17.
Тип села.
Повољан геграфски положај овог села огледа се у томе што је оно повезано (аутобуском пинијом) са Даниловградом и Титоградом и што је ту мјесно средиште са задружним домом. продавнипом, Здравственом станицом и Школом. Иако растурене куће су међусобно релативно добро повезане. Поред главнине села са 26 кућа ту су још Засеоци: знатно подвојена Гропа са 9 кућа и ближе Шкале са 7 и Попова греда са 6 кућа. Средња удаљеном кућа од средишта села је око 0,6 km. Од њих су 34 приземне и 14 на изби. Све су покривене тиглом; са дашчаним плафоном је 28, са малтерисаним 18 и без плафона су 2. У периоду 1918–41. преправкама и дотрадњом било је захваћено 8 кућа, а у периоду 1945–1973. год. 34. У стамбеном фонду села 1971. било је 50 станова са 2.011 m2, од којих су 21 из првог, 8 из другог, 8 из трећег и 13 из четвртог периода. Отњиште je имало 15, земљани под 8, а електрично освјетгљење 47 станова. Према врсти су 34 једнособна и гарсоњеро, 9 посебни соба, 5 двособних и по 1 трособни и четвороообни. Од њих (су 3 коришћена за одмор и рекреацију, а 7 за вријеме сезонских радова.
Становништво.
Септембра 1974. у селу cy живјели:
-Шћепановићи (22),
-Чупићи (21).
-Мраковићи (8),
-Велимировићи (6),
-Јанковићи (3),
-Беговићи (2) и:
-Драговићи, Дорићи и Црњак по 1. д.
Послије 1945. места су се иселила 62 лица (највше у Титопрад – 45), а, у међуратном периоду 6. У друге земље на рад ишло је 16 мјештана. Дневних миграната било је 15.
Воде.
Воде у селу су – 48 бистијерни (све су приватне). Изграђене су: 12 до 1918; 24 у периоду 1918–45. и 14 од 1945. до 1971. год.
Остали подаци о селу.
Послије 1962. год., када је уведено елекпрично осветјљење, мјештани су прибавити 35 електричних шпорета, 40 фрижидера, 8 телевизора, 8 машина за прање веша, 35 радио–пријемника, 8 грамофона. Сада нема куће у којој се корити само огњмппте, а са њим и шпоретом их је 15.
Напоредо са овим релативно крупним промјенама у погледу присуства елемената савременог стандарда, веома су видне промјене и у општој опреми кућа. Старије ствари су увелико потиснуте, како да у кухињама и собама протежу дејелови или цјелине новог намјештаја.
Знатне су промјене и на спољном изгледу кућа, на двориштима и помоћним објектима. Оне сада садрже више енергената рационалног, функционалног и естетског. У том потледу околина кућа са помоћним објектима и оборима сасвим је слична стању у осталим доњозагарачким селима. Иста карактеристика односи се и на величину окућница и распоред удаљености имања. Тако је, рецимо, средња удаљеност страница од кућа око 0,5 km, ливада око 1 km, винограда ,око 0,3 km, и шума и брањевина око 2 km.
Сеоска планина је Лукавица. На њу је до 1941. год. око 27 д. изјављивало стоку; 18 их је тамо имало стаје, а. 9 д. је другима давало стоку на чување. Међутим, послије 1945. њихов број се смањивао, тако их је до 1950. било 15, од 1950. до 1960. г. 10 и у наредној декади око 8. Сада на планини стаје има 18 д.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)