Порекло
Порекло презимена, село Чавори (Котор)
Порекло становништва насеља Чавори, општина Котор – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Налазе се на јужним обронцима Ловћена, односно на најјужнијем дијелу његушке територије. То је у ствари дио рајичевићке „планине“…
› више информацијаПорекло презимена, село Жупа (Даниловград)
Порекло становништва насеља Жупа, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Ово бандићко село налази се на југоисточном дијелу ободне зоне Бјелопавлићке равнице, помеђу Браћана, Мокања, Црвених Папрати и Ливаде….
› више информацијаПорекло презимена Рогач
Рогачи су присутни у подручју Опутне Рудине у Херцеговини, између Гацка и Билеће. Има их у Коритима (у засеоку Битељица), као и у Горњим Црквицама и Тарајином Долу (данас Тарахин До) код Гацка. У Тарајин До су досељени из Црквица. Рогачи припадају племену Озринићи и славе Аранђеловдан, а прислужују Илиндан….
› више информацијаПорекло презимена Итантовић
Презиме Итантовић присутно је у црногорском приморју, у месту Побрђе (Грбаљ). Место Побрђе се у турско доба звало Грбал. Итантовићи славе Ђурђевдан. Помени Итантовића у изворима: У Которском архиву чува се следећи документ: СВЈЕДОЏБА Да је у цркви Св. Јована у Побрђу — Грбаљ, дана 02. XII поп Иван Лазаревић,…
› више информацијаНеобјављени Аустријски пописи града Панчева у 18. веку
ПРИРЕДИО: Саша Панчевачки, сарадник портала Порекло Град Панчево се некада током 18. века састојало из два дела: из Рацког односно Српског, и из Немачког тј. швапског дела града. Становништво је предоминантно било српског порекла, а и у немачком делу града било је поприлично српског живља. У овом чланку налазе се…
› више информацијаПорекло презимена, село Ржиштa (Даниловград)
Порекло становништва насеља Ржиштa, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Налазе се изнад Дола Пјешивачког, односно између њега на сјеверу, Ћурчића на западу и Загреде на југоистоку. Као и…
› више информацијаПорекло презимена, село Поврхпољина (Даниловград)
Порекло становништва насеља Поврхпољина (по књизи Поврпољина), општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Ово доњозагарачко село налази се на релативно благим и питомим падинама повише Једношког поља. Његов атар,…
› више информацијаПорекло презимена Карагуновић
Презиме Карагуновић спада у ретка презимена. Према доступним подацима, код Срба се појављује готово искључиво у Београду, где Карагуновићи славе Св. Димитрија. У Београду је 1908. пописан Петар Карагуновић, бивши полицијски писар. Интересанатно је да се под истом професијом помиње и Михаило Карагуновић у Државном календару Краљевине Србије за 1898….
› више информацијаПорекло презимена Ћућа
Презиме Ћућа носе српски родови у банијским селима Велики Обљај и Бојна код Глине. Славе Св. Николу, као и Ћуће које су забележене у Бугојну крајем 19. века. Било их је и у селима даруварске општине Катинац, Кореничани, Миоковићево и Поточани, у вировитичким селима Јасенаш и Нови Богдановац, као и…
› више информацијаПорекло Миње Суботе и сеобе његових предака
Миња Субота, ТВ водитељ и композитор, најпознатији је као аутор и водитељ “Музичког тобогана”, који је био врло популаран у бившој Југославији 1980-их година. Компоновао је дечје песме “Деца су украс света”, “Идемо у Африку” и друге. Суботе су Срби православци из Дрниша у Далмацији, чија је крсна слава Стевањдан….
› више информација


