Порекло презимена, село Жупа (Даниловград)

27. септембра 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Жупа, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово бандићко село налази се на југоисточном дијелу ободне зоне Бјелопавлићке равнице, помеђу Браћана, Мокања, Црвених Папрати и Ливаде.

Граница атара му, почев са истока, води од Вучкољевог ждријела преко Мићове Роне и Близнаца даље ка југу преко Бужине, Кука, Пржине, а затим западно преко Руцојевића, Јагњила и Боровика, одакле подножјем Сађавца иде ка сјеверу до Вучкољевог ждријела. Дуг (З–И) 3,4 km и широк (С–Ј) 0,8 km, атар захвата 2,75 km2 површине. Средина села је на висини од 100 m.

Историјат.

Ово подручје је y раном средњем вијеку припадало Лушкој жупи, да би касније током 14. вијека ширењем Малоншића било укључено y њихову територију. Природно погодно и питомо, оно је свакако израна насељено.1

Ердељановић је у читавој Жупи Бандићкој (са засеоцима — Горње и Доње Браћане, Дољане, Поткук и Еријеска главица) евидентира63 куће. Нешто касније, 1925, данашње село Жупа имало је 30 д. са 147 становника. До 1948. број првих се смањио за 6, а других за 43. Затим је биле: 1953 [(23:109), 1961 (31:122) и 1971 (20:60). По задњем попису, у селу је од рођења становало 43, а остали су се доселили, и то 9 прије 1945. г., а други послије. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (5:6), са 2 (5:5), са 3-5 (10:4), са 5-8 (9:4) и са 8 и више (2 : 1). Тада: је састав главних старосно–полних група изгледао овако: прве 48 21 (ж. 22:14), друге 52 21 (ж. 33:15) и треће 22 18 (ж. 11:11). ‘

Структура становништва.

Према образовању, мјештани су били: без школе 38:22 (ж. 31:21), са четворогоцишњом 45:18 (ж. 18:7), са осмогодишњом 8:8 (ж. 4 :3) и са средњом школом 0:2, а неписмених је било 16:17 (ж. 16:16).

С друге стране је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (0:1), до 2 ха (5: 14), са 2–5 (7:3), са 5-10 (15:2), са 10–15 (2:0) и са 15 и више ха (2 :0) ; односно пољопривредних 21:15, мјешовитих 19:2 и непољопривредних 0:3.

У 1953. г. 49 активних издржавало је 56 лица; у пољопривреди 42:40, а са личним примањима било је 4. У наредна два пописа тај однос је био: активних је било 59:24, издржаваних 54:36; y пољопривреди 46:19 и 15 :.24, а са личним примањима 9:0 лица.

Тип села.

Жупа има релативно повољан географски положај. Од Даниловграда је удаљена 7, од Титограда 14 и од Мјесног средишта у Петровачу 3 km. Припада типу полутразбијених села. Додуше, удаљеност заселака је мала, али су они ипак подвојени и имају своје називе. То cy: Фријеска главица (6 кућа), Шупљи кам (1), Ријечки до (2), Гојкова главица (8), Лашор ((5) и Поф Кук (7). Средња удаљеност између њих је око 0,3 km. Приземних кућа у селу има 21, на изби 7 и 1 двоспратна. Све су покривене тиглом, дашчани плафон је у 15, малтерисани у 12, а без плафона су 2. У периоду 1918—41. г0д. реновирањем и доградњом биле су захваћене 4, а послије 1945. (до 1971. г.) 8 кућа. Стамбени фонд села сачињава 25 станова са 809 m2, од којих су 5 из првог, 5 из другог, 9 из трећег и 6 из четвртог периода. Огњиште је имало 14, земљани под 10 и електрично освтјетљењте 18 станова.

Родови.

Маја 1974. г. у селу су живјели:

-Секулићи (11 д.) и:

-Вукадиновићи (3).

Послије 1945. г. иселило се 11; сви повремено долазе. У Војводину су колонизована 2 д. У Америку су ишла 3 лица.

Воде.

Осим једне, све куће у селу имају бистијерне. У атару села је и познати извор Вучји студенац, који је општа својина. Сада се његова вода каптира за водоводну мрежу из које треба да се снабдијевају Комани, Бандићи и Доњи Загарач. Извор Близнац налази oe y граничном дијелу Жупе према Команима.

Остали подаци о селу.

Електрично оствјетљење уведено је 1967. г. Од тада до краја 1972. г. мјештани су прибавили 7 електричних шпорета, 2 телевизора, 6 фрижидера, 6 радио–пријемника, 2 прамофона. Сада огњиште користи 2 д., њега и обични шпорет 14, само обични шпорет 2, а остала електрични шпорет. Иновације у опреми кућа и овдје су присутне y мјери у којој су заступљене у сусједним бандићким оелима. Старије ствари су добрим дијелом потиснуте, особито y реновираним и новим кућама. Задржали су се понегдје старији кревети, скриње и бауни, кашуни и знатно више ниска сједишта и столовачи. Испред свих кућа су дворишта, углавном ограђена, а штала у селу је готово колико и кућа. Дио њих је обновљен (обично кров), преправљен (уз употребу креча) или наново грађен послије 1945. г. Исто тако, у близини свих кућа су окућнице чије су величине различите: 2 су од 600 до 1000 м2, 5 од 1000 m2 до 1 рала; 3 од 1 до 1,5 рала, 2 од 1,5 до 2 и 13 од 2 до 3 рала. На њима су: 3 рала оранице, 3 ливаде, 14 винограда, 1 воћњака и 10 рала шуме. У случајевима гдје су окућнице веће, оне уједно представљају и главнину имања. Природне одлике овдје највише погодују виновој лози, којој се, мање-више на подзиданим терасама, поклања највећа пажња. Иначе, и остала имања су релативно близу, у просјеку 150-400 m. Kao и у свим овим крајевима, сточарство је увелико опало, посебно ситно. За разлику од међуратног периода, када је 6 д. имало стаје на Латичном (планини) и 10 њих другима давало стоку на чување (то су била већа- стада), данас (тачније у периоду (1960—71) је првих домаћинстава било 2, а других 4.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.