Порекло презимена, село Ржиштa (Даниловград)

18. септембар 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Ржиштa, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налазе се изнад Дола Пјешивачког, односно између њега на сјеверу, Ћурчића на западу и Загреде на југоистоку. Као и друга два, ово село се смјестило на дијелу поменуте, подасте, попречне зоне Гарча; куће су размјештене око увала и долова. Насеље је релативно издвојено. До њега као ни до Ћурчића и Дола још нијесу израђени колски путеви, па суприлази селу стазама и мање крчаницима -знатно отежани. Почев од Пиперског локања (кота 428 m) граница атара води у правцу запада гребеном Гарча до на Бобију, гдје скреће ка сјеверу и иде врхом Вељег Гарча (кота 1220 m) и излази на Букову Главу (Лупоглав), затим повија према сјеверозападу и иде до врха Липове стране и Ублова ћурчиских (које не обухвата), па одатле ка југоистоку путем који води од Ублова ћурчиских за Дубоки до; одатле граница нагло скреће на сјевер и, продужавајући поред Рајовића убла, Гомиле и преко Вучје главице, те средином Петрових страна, силази у Доњи луг на ушће Гвозденог врела и Грачанице. Даље се наставља Грачаницом, па излази на Свињску главу, те преко Живаче и Дренова тора излази на Пиперски локањ. Читав тај простор, аналогно Загреди, захвата високе стране Гарча изнад села и његове разбијене обронке у подгорини, ниже села. Својом дужином (СЗ-ЈИ) од 6,2 и ширином (С–Ј) 1,7 km захвата површину од 10,69 km. Средина насеља је на висини од 350 m.

Историјат.

Ржишта су, попут Ћурчића, млађе насеље. Развило се ширењем Дола Пјешивачког, односно пресељавањем његовог становништва на тамошње посједе. Отуда се оно, сем статистички у задња четири пописа, заједно са Ћурчићима и Матковићима извјесно третира као цјелина, чије је територијално језгро До Пјешивачки, у коме су главно збориште, једина црква, гробље и школа. Због тога Ердељановић, евидентирајући број кућа по братствима, није одвојио Ржишта од Дола, већ га је саопштио уједно, у подацима за До. Исто тако и Речник места из 1925. г. не доноси посебне податке за Ржишта, већ само за До, али у њима су као заселак обухваћена и Ржишта. Навели смо да су тада заједно имали 79 д. са 320 становника. Међутим 1948. г. y Ржиштима је било 20 д. са 108 становника, а затим 1953 (23:108), 1961 (26 : 119) и 1971 (17 :73). Од задњег броја те гоцине 71 лице је од рођења живјело у селу. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (5:4), са 2 (4:0), са 3–5 (2:6), са 5–8 (13:4) и са 8 и више (2 :3). Истовремено је састав главних старосно-полних група био: прве 56:31 (ж. 29 : 14), друге 39 : 29 :(ж. 23 : 17) и трећа 24 : 13 (ж. 15 : 7).

Структура становништва.

Према образовним обиљежјима, мјештани су били: без школе 46 23 (ж. 36:15), са четворогодишњом 43:27 (ж. 18:16), са осмогодишњом 0:4 (ж. 0:2) и са средњом школом 0:3, а испитаних je било 27 : 13 (ж. 23 :9).

Тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава изгледала овако: без земље (0 :2), до 2 ха (5:3), са 2–5 (6:9), са 5-10 (6:0), са 10-15 (4:1) и са 15 и више (5 :2), односно пољопривредних 21:13, мјешовитих 5:2 и непољопривредних 0 : 2.

У 1953. г. 29 активних издржавало је 79 лица; y пољопривреди 27 :73, а са личним примањима било је 1 лице. Међутим, у два наредна пописа тај однос је изгледао овако: активних је било 42:31, издржаваних 71:40; у пољопривреди 38:29 и 64:30, а са личним примањима 6:2 лица.

Тип села.

Релативно неповољан географски положај села могао би бити побољшан ако би се од Загреде (дужином од око 3 km) продужио поменути крак пута до насеља. Топографски гледано, тај правац повезивања насеља са Даниловградом је готово једино рационално рјешење. Додуше, само село није толико економски јако да би могло да предузме ту акцију, па је у томе нужна помоћ заједнице. Везе према Делу Пјешивачком су знатно отежане због повећег нагиба терена.

Насеље је иначе, иако не изразито, полуразбијено. Састоји се из истоименог главног дијела села са 7 кућа и засеока, званих Шћепан њива (3 куће), Ровишта (3), Церово Пландиште (1) и Живача (2). У рату је 1944. спаљено 7 кућа. Сада их је y селу 15 приземних и 1 на изби; тиглом је покривено 10, а сламом 6; дашчани плафон је у 12, малтерисани y 1 и 3 су без плафона. Просјечна удаљеност између кућа је око 250 m. Извјесне преправке (на 6 кућа) вршене су тек y новије вријеме. Пописане су 1971. као 16 станова са 514 m2, од којих су 3 из првог, 6 из другог, 5. из трећег и 2 из четвртог периода; огњиште је имало 14, а земљани пол 11 станова. Село је без електричног освјетљења.

Родови.

Августа 1974. г. y селу је живјело 16 домова:

-Павићевића.

Послије 1945. иселила су се 43 лица (највише y Даниловград, Титоград и Никшић), а у периоду 1918–41. г. 21 (готово сви y Космет). У Војводину су колонизована 3 д. са 11 чланова. Раније је на рад y Америку ишло 6 мјештана. Сада у селу има 18 лица старијих од 55 год. Од првих исељеника у село повремено долази 24—28 лица.

Воде.

Село се в0дом опскрбљује из 14 бистијерни, од којих су 2 изграђене послије 1945. г. Изузев двију братственичким (Павићевића, укључивши и оне из Дола Пјешивдачког), званих Јанкова јама изграђене прије 100-200 година а обновљене 1946. г.) и Јагњила (изграђене прије 100–200 (год), остале бистијерне су приватне, направљене поред кућа.

Остали подаци о селу.

Због тежих прилаза селу и исељавања, те због недостатка електричног освјетљења село није, као на примјер ни сусједна Загреда, захваћено већим иновацијама y стандарду. Оне су извјесно, присутне у обновљеним кућама, у којима је огњиште или y дјелимичној употреби или је ван њих. У њима је прибављено нешто новијег намјештаја и посуђа. Углавном нема куће y кojoj су новије ствари потпуно истиснуле старе.

С друге стране, ни топографски елементи не дозвољавају погодно лоцирање кућа, па је њихова околина знатно стијешњена, тако да је дворишта и помоћне објекте теже уредити. Поред свих кућа, y склопу дворишта и обора су обично мање појате изграђене у сувомеђи и покривене сламом. У оближњим рупама (вртачама) су окућнице као најближи обраћање посједи са виновом лозом и рјеђе другим воћем.

Остали посједи су разбацани по мањим и већим крашким удубљењима. Многе зиратне парцеле су данас заливађене ради сточне испаше и сијена. Некадашњи фонд ситне стоке је веома смањен, па се кравама поклања нешто већа пажња.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.