Порекло презимена, село Поврхпољина (Даниловград)

18. септембра 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Поврхпољина (по књизи Поврпољина), општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово доњозагарачко село налази се на релативно благим и питомим падинама повише Једношког поља. Његов атар, захватајући обронке и стране повише и пониже насеља, има углавном падинасте обрисе.

Граница му, почев од Шћепановог пода, излази на Високу (кота 663 m) и затим води на пут Даниловград–Чево (поред Лазарице), те, прелазећи га (на окукама) три пута, иде у правцу сјевера до на врх Рудинице. Одатле повија ка истоку ивицом гребена Малог Гарча до Обода, гдје скреће ка југу и силази на поменути пут. Прелазећи га, истим правцем се продужава на Попове греде, па силази поред цркве y Лазаревом крсту и поред школе и задружног дома иде на Калинову јаму, одакле продужава на Шћепанов под. Тако уоквирен, дуг је (СЗ—ЈИ) 2,3 и широк (С—Ј) 1,6 km, те захвата 3,86 km2 површине. Висина насеља је 200 m. Повезано је краком дугим 0,5 km (изграђеним 1970. г.) са путем. даниловград—Чево. Од Даниловграда је удаљено 7, од Титограда 24 и од мјесног средишта y – Петровачу око 0,8 km.

Историјат.

Иако се y консултованим изворима посебно не помиње, насеље je, с обзиром на то да се налази готово у „средишњем“ дијелу бивше територије Малоншића, својим првобитним замецима, свакако старо. Захватајући непосредно залеђе Једношког поља, тачније његову саставну јужну ободну зону, оно се у погледу старости може довести у везу са Једношима, за које смо, као и за Загарач и Малоншиће, навели најстарије помене.

Ердељановић је y два дијела Поврпољине (Осоју 25. и Присоју 33) евидентирано 62 д. Касније (1925) село је имало 56 д. са 302 становника. До 1948. г. број првих се повећао за 1, а других се смањио за 74. A затим је било: 1953 (54:252), 1961 (48 : 197) и 1971 (34 : 121). Од задњег броја те године y селу је од рођења живјело 90, а 31 се доселило, и то 19. прије 1945, а остали послије. Домаћинства су према броју чланова у задња два пописа била: са 1 (10:8), са 2 (8:9), са 3-5 (11: 6), са 5-8 (13:9) и са 8 и више (6:2). Истовремено је структура главних старосно-полних група била: прве 68:45 (ж. 43 :25), друге. 78 :44 (ж.42 :26) и треће. 41:32 (ж. 21:21).

Структура становништва.

Према образовању, мјештани су били: без школе 60 : 39 (ж. 47 : 31), са четворогодишњом 76:43 (ж. 33:20), са осмогодишњом 14 : 19 (ж. 4 :10)·, са средњом 6:3 (ж; 0 : 1) и квалификовани радници 14 : 19 (ж. 0 : 1), а неписмени је било 40 : 15 (ж. 35 : 14).

Тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава изгледала овако: без земље (1 :0), до 2 ха (28 :8), са 2-5 (15:23) и са 5–10 (4 :3), односно пољопривредних (25 :2-9), мјешовитих 22 :2 и непољопривредних 1 : 3,

У 1953. г. 92 активна издржавала су 152 лица; у пољопривреди 73:110, а са личним примањима било је 8. Тај однос се у наредна два пописа измијенио овако: активних је било 57 : 40, издржаваних 123: 78; у пољопривреди 49:37 и 66:71, а са личним примашима било је 17 :3.

Тип села.

Насеље се размјестило при странама, тако да су куће „раштркане” и чине село разбијеним. Сачињавају га три дијела (засеока): Црна страна са 15, Миљушин поток са 9 и Присоје са 16 кућа.. Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 300 m. Приземних има 28 и на изби 12; тиглом је покривено 39 и сламом 1; дашчани плафон је у 22, матлерисани. у 13, а без њега. су 5. У селу је. пописано 35 станова, ca 1534. м2 од; којих су 15 из првог, 10 из другог, 9 из трећег и 1 из четвртог периода.; огњиште је имало. 14, земљани под 11 и електрично освјешљење 34 стана. Према врсти су 25 једнособних и гарсоњера, 5 посебних соба и 5 двособних. Сви су били. настањени.

Родови.

Октобра 1974. у селу су живјели:

-Пешићи и Стаматовићи (по 8 д.),

-Шћепановићи 4,

-Радоњићи 3 и:

-Радуловићи и Ђуричковићи (по 2. д.).

Послије 1945. год. иселило се 37 (у Титоград 24, Никшић 7 и у Даниловград 6), а у међуратном периоду 8. На рад у друге земље ишло је 9 мјештана. Сада повремено долази 16 д.

Воде.

Воде у селу су 42 бистријерне: од прије 1918. г. је 7, из периода 1918–45. 27 послије 1945: г; 8. У .Миљушном потоку je веома стара сеоска вода, звана Шкамац, а при врху Црне стране, на мјесту званом Висока, се; убао: (y ђерy)., звани Лера, такође веома стар. На Шкамац, Леру и Водине (y Миогосту), за које се. држи да су „нађене“ воде приликом новијег досељавања; па затим поправљане, право коришћења има читаво загарачко племе. За ове воде и поменута гробља сматра се да су остаци од старих Молоншића.

Остали подаци о селу.

Елекгрично освјетљење уведено је 1962. год. Од тада су мјештани прибавили 2 електрична шпорета, 16 фрижидера, 34 радио–пријемникаи 11 грамофона. Данас гусле има 28 д., само огњиште 5, огњиште и обични шпорет 11, огњиште и електрични шпорет 2 и само обични шпорет 11. Тамо гдје је поред шпорета и огњиште, ово друго се повремено, односно много мање, користи од првог. Старо и ново у опреми кућа срећу се мање—више у свим кућама. Нарочито су потиснути стари кревети, ниска сједишта и нешто мање ствари за оставу, посебно скриње и полице, зване рафови, за посуђе.

Околине кућа са двориштима, помоћним објектима и окућницама аналогне су истоврсним у сусједним доњозагарачким селима. Истина, због нагнутости терена оне су нешто мање, нарочито окућнице. Удаљеност имања и кућа попут исте у оближњим селима, није велика; креће се у просјеку од 200 до 500 m. Потеси су им углавном поређани паралелно са кућама. Сељани су обрађивали своја имања и на Малом Гарчу (недалеко од остатака куле; из доба Иван–бега- Црнојевића). Поред тамошњих стаја узгајали су озимна жита и кромпир.

У склопу осталих загарачких села мјештани са стоком издижу на Лукавицу. Прије 1941. тамо су имали 26 стаја, а данас 19. Прије је 13 д. другима давало стоку на чување, а сада то чини 6 домаћинстава.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.