Порекло презимена, село Загреда (Даниловград)

16. септембра 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Загреда, општина Даниловград – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово велико озринићко село налази се на сјеверним обронцима Вељег и Малог Гарча, стерући се до њиховог подножја, тј. до Сушице, Точилa и Свиње главе. Почев са извора ријеке Сушице, тј. од мјеста званог Гргурово око, граница атара води низводно до моста Шуњина. Од моста иде (око 250 м) у правцу Даниловграда па скреће на југоисток и силази на коту 51 m, пa даље истим правцем до краја Грудице, одакле силази на Сушицу близу Орашке јаме; затим скреће уз Плато, преко цесте и испод Вукове гомиле на коту 159 m, те преко Ђурине дубраве излази на гребен Малог Гарча; даље се наставља тим гребеном изнад Бујиних долина и преко Валова на Трештаник (кота 316 m) па на врх Вељег Гарча и на врх Бобије. Одатле повија преко Паунова дола, Дренова тора и Живаче и силази на исту 428 m (Свиња глава), па гребеном Плата иде на Точило и низ Плато силази на Гргурово око. Тако уоквирен простор захвата окомите стране, нешто блаже падине, обронке са вртачама и увалама и подгорину Гарча. Дуг је (СЗ–ЈИ) 7, широк (З–И) 2 km и има 13,94 km2 површине. Средина насеља је на висини од 350 m. Краком дугим 5 km (изграђеним 1956–71. г.) повезано је са путем Даниловград—Чево–Цетиње. Од Даниловграда, општинског и мjeоног оредишта, Удаљено је 7 , а од Титограда 27 km.

Историјат.

Мада прије турских дефтера с почетка 16. вијека не налазимо помена о овом насељу, оно је свакако морало постојати много раније. То се може претпоставити на основу овдашњих гомила камења и кућишта, те посебне чињенице да cy ово подручје, с обзиром на његову близину Загарчу, макар дијелом, захватали Малоншићи. Јер, Загреда је као село нахије Малоншићи по дефтерима из 1521. и 1523. г. имала 10, односно 6 кућа. Ердељановић је у селу евидентирао 62 д., а 1925. године било их је 77 са 410 становника. У 1948. г. број првих остао је исти, а други се смањио за 75. Заггим је било: 1953 (83 :314), 1961 (76 : 328) и 1971 (69:318). Од задњег броја те године је y селу од рођења живјело 252, а други ду се доселили, и тo 25 до 1945. а остали послије. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (10:9), са 2 (13:9), са 3-5 (13:18), са 5-8 (35:24) и са 8 и више (5 : 9). Уједно је састав главних старосно-полних група био: прве 148 : 137 (ж. 70:63), друге 134:12’8, (ж. 76:62) и треће 46:53 (ж. 25:32).

Структура становништва.

Према образовању, мјештани су били: без школе 170 : 91 (ж. 55 : 32), са четворогодишњом 153:117 (ж. 71 : 49), са осмогодишњом 12:33 (ж. 5:14), са средњом 4:12. (ж. 1:4). са вишом 1:2. (ж. 0 : 1) и квалификовани радници 4 :8 (ж. 0 : 3), а неписмених је било 59:67 (ж. 48:61:).

Тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава изгледала овако: без земље (1 :1). до 2 ха (65:27), са 2–5 (10:36) и са: 5-10 (0 :5), односно пољопривредних 19 : 6, мјешовитих 52:10, и непољопривредних 5 : 53.

У 1953. г. 108 акгивних издржавало је 239 лица, y пољопривреди 77 : 129, а са личним примањима било је 27. Тај однос је у наредна два пописа био следећи: активних 92:59. издржаваних 204: 207; y пољопривреди 63 : 18 и 80 :317, а са личним примањима 32 : 52.

Тип села.

Под утицајем топографских чинилаца насеље се (сем Орашја) смјестило у попречној  зони, готово истог нивоа, на којој се углавном завршавају стрми нагиби Гарча и од које се преко блажих уваластих и доловитих подова на његовом подножју спуштају каменити и главичасти обронци. Село је разбијеног типа и састоји се од главнине насеља звaног Веља Заграда ca 10 кућа и сљедећих заселака: Дубраве са 6, Лазареве главице (5), Jанчине (7), Оселине (18), Мале Загреде (11) и Орашје (10 кућа). Село има 56 приземних кућа, 10 на изби и 1 двоспратну; само су 2 покривене плехом, а остале тиглом; дашчани плафон је у 24, малтерисан y 36, а без плафона је 7 кућа. Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 0,8 km. У периоду 1918-41. преправкама је било захваћено 5, а од 1945. до 1971. г., укључујући и доградњу, 26 кућа. У селу је пописано 69 станова са 3052 m2, од којих су 20 из првог, 9 из другог, 29 из трећег и 11 из. четвртог периода; огњиште је било у 5, земљани под у 17, а електрично освјетљење у 65 станова. Према врсти су: 44 једнособна и гарсоњере, 14. посебних соба, 10 двособних и 1 трособни: сем 4; која су; коришћена за одмор и за вријеме сезонских радова:, остали су били стално настањени.

Родови.

Августа 1973. г. у селу cy, живјели:

-Бурићи (25 д.),

-Поповићи (23),

-Калуђеровићи (4),

-Домазетовићи (3) и . по 10 д:

-Кековића и Радоњића.

Послије 1945. иселило се 95 мјештана, највише у Даниловград и његову околину, Титоград, Никшић и бројна друга мјеста  а у периоцу 1918-41. г. 42. Повремено долази 20 д; у, Војвоцину су колонизована 4 д. са 25 чланова. Раније је на рад у Америку ишло 20 лица, а село сада има; 24 дневна мигранта; y 1971. било их је 31. У селу је 5 кућа напуштених кућа. Старијих од 55 година сада има 36, а пензионера 27. У НОБ-у је погинуло 37 мјештана.

Воде.

Село се водом опскрбљује из 28 бистијерни, 3 локањине и 1 убла. Од првих је прије 1918. г. изграђено 6, y периоду 1918–45. г. 18 и послије; 1945: г; 4. Неколико њих je y групној својиниг; градило их је по неколико,. обично груписаних, домаћинстава. Сем њиве село има три заједничке воде; једна је у Вељој Загреди (локањина, изграђена 1955. г.), друга је у Дубравама (то је убао звани Локањ, веома је стар), а трећа је y Малој Загреди; велика као прва (62 м2) и изграђена y исто вријеме. У Орашју, пак, посебно се поред 2 бистијерне користе чесме, везане за водовод  којим је каптирана Орашка јама. Водовод је до Даниловграда дуг 21 км, а довршен је. 1971. године.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Послије увођења електричног  освјетљења 1968. г. мјештани су прибавили 15 електричних шпорета, 35 фрижидера, 7 телевизора, 32 радио-пријемника, 12 грамофона, 17 транзистора. Нагласимо да 22 д. још имају гусле. Сада 2 д. користе само огњиште и 25 огњиште и обични шпорет, 15 огњиште и електрични шпорет и 25 само обични шпорет.

Уједно су извршене и друге крупне промјене y опреми станова; у свима су нпр. већ заступљене нове столице у 37 користе се иначе мале троношке, а y 21 .столоваче, у 61 нови кревети, y 32 ормани, у 8 каучи итд.

Локација кућа је и овдје брдског карактера. То ће рећи да су оне релативно стијешњене и да простор око њих није особито повољан за дотјеривање већих дворишта, мада их све куће имају. Добар дио их је ограђен, те су у њиховом саставу појате и друге мање „кућице“ за живину и свиње, као и подвојени обори у појединим њиховим дијеловима.

Село је некада било изразило сточарско, па cy појате (поглавито сувомеђе и под сламом) биле нужни додатни објекти. Главни дијелови имања су обично ближе кућама; они се углавном једино и обрађују. Често су истерасирани са подзидама и на њима се упоредо узгајају винова лоза и воће, нарочито смоква. С обзиром на то да преовлађује ситни посјед, имања нијесу тако далеко од кућа — оранице и ливаде y просјеку 300-400 m, а пасишта, шуме и брањевине 400-800 m.

Сеоска планина је изнад насеља, тј. y Вељем Гарчу и граничи се са марковићком и пјешивачком планином. Обухвата простор од Лисе (воде) до Пиперског локања, односно Трештаник, Јелицу, Риђи бријег, Дренови тор, Калуђерову и Милунову Бобију, Вучево Ждријело и Паунов до. Тамо су као комунице коришћени стари ублови (Широковац, Жуковица и Пиперски локањ), а посједи су били приватни. Поред испаше, тамо се сјекао лист и сносио y село. Домаћинства су раније у просјеку имала по 70—80 брави (више оваца). Изгон стоке на Гарач је у задње три деценије постепено опадао, да би најзад практично престао. Један дио домаћинстава је раније давао стоку на чување у Дробњацима и Морачи.

C Гарча се прије знатно користила буква, највише за јапију, а исто тако и липовина у селу, која служи као одлична грађа за кровну конструкцију. Поред стоке, бијелог мрса, кромпира и воћа Загређени су (углавном y Даниловграду) много продавали и дрва за огрев; ћумур пак нијесу правили, али су зато редовно горели кречане и креч y релативно великим количинама продавали.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.