Порекло Миње Суботе и сеобе његових предака

17. септембра 2021.

коментара: 1

Миња Субота, ТВ водитељ и композитор, најпознатији је као аутор и водитељ “Музичког тобогана”, који је био врло популаран у бившој Југославији 1980-их година. Компоновао је дечје песме “Деца су украс света”, “Идемо у Африку” и друге.

Суботе су Срби православци из Дрниша у Далмацији, чија је крсна слава Стевањдан. Заједно са Јовићима-Милојевићима, најстарија су српска породица у самом граду Дрнишу, пошто су ту постојали и пре досељавања Петрановића, Петричевића, Андрића и Његуша, који су стигли из Црне Горе у првој половини 18. века. Нека околна села су била насељена православцима сасвим сигурно у 16. веку, док су у самом Дрнишу у то доба били муслимани. На прелазу из 16. у 17. век постојао је Субота пок. Радоја у Сиверићу, као први пописани на турским дефтерима за то село (Јаковљевић А. и Исаиловић Н, Петрово поље у врелима османског раздобља, 1528 – 1604). Куће Субота се налазе одмах до дрнишке тврђаве (Градине), а катастарски им припадају и велике површине око тврђаве.

Према млетачким катастрима, 1710. године је евидентиран Радован Субота, а 1750-их Тодор и Никола Субота. Лична имена Тодор и Никола се јављају код већине Мињиних предака. Синови ове двојице били су на челу 4 домаћинства пописана анаграфом православних душа из 1810. године (Симо и Лазар пок Тодора, те Сава и Андрија пок. Николе). Тодор Субота је са Јованком рођ. Петрановић-Дундак 1839. добио Николу.

Мињин деда Никола Субота пок. Тодора (породични надимак Кеца) се доселио у Сплит, у четврт Вели Варош, и тамо се 1907. као православац, а по професији обућар (постолар), венчао са римокатолкињом Перином Мартић, што је евидентирано у римокатоличкој матичној књизи венчаних жупе Вели Варош. Кум му је био локални римокатолик Нико Галешић, такође обућар. Никола Субота је становао у Радмиловићевој улици и добио је сина Анту (Мињиног оца), чије име није својствено православцима у Далмацији, али се то може довести у везу са мајком римокатолкињом и средином у којој је рођен.

Анте се као инжењер одселио у Сарајево и венчао са Десанком рођ. Пиља, родом из тог града. У Сарајеву је добио Александра (1935) и Мињу (1939). Породица се затим 1942. преселила у Загреб, где је једном приликом умало завршила у Јасеновцу (према Мињином казивању), пошто је Антин млађи брат (Мињин стриц) био у партизанима. Након рата се селе у Београд, где је Миња Субота завршио школу, радио као телевизијски родитељ и засновао породицу са пок. Бранком рођ. Јеремић. Умро је у Београду.

Приредио: Слободан Зрнић

Напомена: Увид у млетачке катастре и анаграф православних душа 1810. је омогућио Анте Пућо. Податке о породици у Сплиту је пронашао Слободан Зрнић.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Бранко

    Сећам се неке ТВ емисије у којој је био гост.. била је посвећена њему. Запамтио сам да су усташе упале у кућу (село), а да је главни препознао Мињину мајку из школе (или слично), и да је на основу тог познанства – захваљујући усташи који је одустао од своје намере – Миња, и његова породица, спашен. Нек ми се не замери магловито сећање из кога сам извукао неке главне цртице. Но, у суштини то је било тако. Жао ми је што се не сећам која је емисија у питању, али се можда може и наћи. Хвала Мињи за дивне дечије песме – један допринос без кога би детињство било много сиромашније. У то име: Нека пева све што има глас!