Звечан и околна села

11. јун 2012.

коментара: 3

Општина Звечан:

Банов До, Бањска, Бањска Река, Бањски Суви До, Бољетин, Бресница, Валач, Велико Рударе, Вилиште, Грабовац, Грижани, Дољане, Жажа, Жеровница, Житковац, Звечан, Извори, Јанков Поток, Јошевик, Каменица, Кориље, Кула, Липа, Липовица, Ловац, Лозиште, Локва, Мали Звечан, Мало Рударе, Матица, Меки До (од 2007. године Кећи До), Ораовица, Рудине, Сендо и Србовац.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Ljiljana Sabljic

    Molim vas da proverite poreko
    Milorad Prvoslav Sofronijevic iz Rudara opstina Zvecan. Krsna slava Sv.Djordje

  2. Војислав Ананић

    РУДАРЕ

    Два су села на терасама Ибра – Горње – Мало Рударе или Мало Село је под Малом стеном, а Доње – Велико Рударе или Велико Село је под Кршем – Рударачким кршем. Око два сата су села удаљена међу собом. У међама села су: Солила, Чука, Велика степа, Мала стена, Миладипов лаз, Погледало и Ибар. Водени ток је Дубоки поток, а извори су: Чесма, Извор у Ђуриној долини, Коштан, Чубура, Чесма и извор у Лазу, Чесма у Старом селу. Пије се вода са шест бунара. Потеси су: Селиште, Смоник и Лескове долине. Гробље.је код црквине, у потесу Смонику.
    Село Рударе забележено је у Светостефанској хрисовуљи. Г. 1892. село Рударе има 28 кућа (све српских); 1921 у селу је 47 домаћинстава с 338 чланова, а 1948 – 95 домаћинстава са 637 чланова.
    У селиштима су старије насеобине рудара. Како је село било на висини, тукли су га громови у три маха па се оно трипут премештало. Отуд, кажу, Селишта. У гробљу је црква у рушевинама. Била је то мала црква зидана тесаником и кречом. На међи према селу Лисици је Смрдан, извор сумпоровите воде и поток. Око извора су трагови насеља и зидова неке грађевине. Мештани мисле да су остаци неке старе бање. У Старом селу (у Горњем Рудару) стоје – “ћуте” “дуварине” (зидови) и остаци темеља кућа и зграда из древне прошлости. Ниже Крша и под Великом стеном су ископане “оставе” старог новца.
    Родови. – После 1750. године доселили су се: Морачани – Марковићи (6 кућа, Св. Арханђео, у новембру и Св. Арханђео “летњи”, у јулу), од Морачана из Борчана. Они су један род с Крајчанима у Грабовцу. После рата 1877/78. настанили су се: Мандићи: Трајковићи, Здравковићи, Анђелковићи (3 куће, Св. Арханђео 8. новембра), из Рајетића на Рогозни. Илићи (3 куће, Св. Ћирик) су “Ис Преко ибра”, из села Валача. Нови су досељеници, после 1900. године: Нешковићи (2 куће, Св. Арханђео) су прешли из Доњег Рудара. – Вилимоновић (1 кућа, Св. Ђорђе и Св. Никола), из из Доњег Рудара прешао је на имање. – У Доњем Рудару су: Ђуриновићи: Петровићи, Игњатовићи, Пајићи, Милићи, Совронијевићи, Радосављевићи (45 кућа, Ђурђевдан и Св. Никола зимњи). У Великој сеоби дођоше “из Црне Горе” три брата Ђуриновића: Петар, Милутин и Миљко. Петар оста у селу и остави потомке. Од њега су сви “светођорци” у селу. Милутин оде у Стрмац у Ибарском Колашину, а Миљко се одсели у село Ловац у Бањској. Око 1850. пређоше из Горњег Рудара Морачани: Марковићи, Нешковићи и Миленковићи (7 кућа, Св. Анханђео, у новембру). Нови досељеници после 1900. године су: Милојевић (1 кућа, Св. Јован Крститељ) из Житковца “Преко Ибра”, домазет “удао се на жену” Радосављевића. Вуксановић (1 кућа, Ђурђевдан), од Милошевића из Бољетина, је “усињеник” – усиновљеник једног Радосављевића – од Ђуриновића.

    Извор: Радослав Љ. Павловић – КОПАОНИК, Брус, 2012.

  3. Војислав Ананић

    ЗВЕЧАН

    Трагови насеља, који су откривени у овој околини, воде у далеку прошлост. У долини Рашког Потока, између Великог и Малог Звечана, нађени су прехришћански жртвеници, а на простору данашње Косовске Митровице споменици из римског доба. Али је без сваке сумње најстарије историско насеље сам град Звечан, који се први пут помиње 1091 године као погранична тврђава Рашке. На ту и још даљу старину указује његов положај. Град је подигнут на купастом узвишењу, састављеном од чврстих риолитских стена. Ово узвишење доминира свим поменутим путевима и пролазима. Ако овом положају, тако згодном за одбрану, додамо путеве који се укрштају у подножју, а такође и богатство околине у стоци, житу и рудама, тек се онда може потпуније схватити значај старог Звечана. У стратегиском смислу речи он је био кључ за улаз у Рашку, штит у њеној одбрани и полазна тачка за освајање Косова и Метохије. Из овога највећег утврђења старе Рашке, српски жупан Вукан је вршио испад према Косову. Одавде је Немања пошао у борбу против Византије и свога брата Тихомира, чију је војску победио код Пантина на Косову 1169. године. У Звечану, у којем је био владалачки двор и црква, дешавали су се и трагични догађаји. Ту је у борби око престола пао и сахрањен Константин, син краља Милутина, а као заточеник умро Стеван Дечански.
    Уколико се држава више проширивала према југу, Звечан је губио од свога значаја, остајући дубоко у њеној унутрашњости. За време цара Душана помиње се као његов господар млађи син неке госпође Данице, а касније, 1363 године, челник Муса, зет кнеза Лазара, који је овај град и његову жупу дао кнезу Војиславу у замену за жупу и град Брвеник. Крајем 14 века у Звечану се јавља и турски претставник. Са ширењем и учвршћивањем граница османског царства далеко на север, он такође поново опада. Њега као неосвојиву тврђаву помиње Курипешић, 1530 године, који је том приликом израдио и скицу града. Доцнији путописци бележе Звечан као полупуст или у рушевинама. Само онда кад је Турској загрозила опасност од Аустријанаца, 1689 године, он се поново јавља као тврђава.
    Звечан је сад у рушевинама. Највише је страдао у другој половини 19 века, кад је подизана Косовска Митровица, јер је, отуда великим делом довлачено камење. То се односи и на друге, поглавито црквене рушевине, од чијих су остатака грађене јавне зграде, мост и касарна.
    Али Звечан није био само важно војничко упориште и управно седиште жупе истога имена. Он је исто тако имао и привредни значај. У првом реду тај је значај имало његово подграђе, чији је положај лако одредити, особито сада када су откопани спољни бедеми, који обухватају широк простор око града, прелазећи преко околних брегова и долина. Подграђе Звечана је било на заравни где је данас село Звечан. На то упућује положај овога према граду, путеви који се ту стичу и остаци старих насеља. Судећи по томе и капији последњег градског бедема, која је баш на овоме месту, а такође и по ископинама предмета, предграђе је било доста велико и састојало се из два дела: спољњег, ван зида, и унутрашњег, у данашњем месту Долу. Разуме се, подграђе је губило од свога трговачког значаја са појавом околних тржишта, најпре у Трепчи, а касније у Митровици, док није потпуно ишчезло.

    Извор: Звечан, Трепча и Косовска Митровица – др Милисав Лутовац, свеска XXX – бр. 2, година 1950.