Порекло презимена, село Бресница (Звечан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бресница, општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник П Порекло становништва села Бресница, општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник П Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бресница (Звечан)

Порекло презимена, село Бресница (Звечан)

Порекло становништва села Бресница, општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бресница је са обе стране реке, између брда Шиндаче и Забела.

Тип села.

У њој има четири групе кућа: две су непосредно до потока и сеоског пута који води долином, а друге две су под брдом Крстом. Једна група кућа у потоку Кућишту назива се Ковачевик а највећа је у горњем делу села с називом Крс(т).

Воде.

Свака кућа има свој извор. Козаревска Река је, приликом пљускова, бујна, али не наноси веће штете.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на Сладуну, Ражишту, Лазу, Долини, Шареном Камену, Бунцу, Крсту, Клечу и у Орници; повише њива су ливаде, шуме и пасишта на местима Букви, Грабаку, Осоју, Ледини, Жежи, Складуну, Шиндачи, Аниндолу, Голом Брегу и Катином Потоку.

Историјат, старине и остали подаци о селу.

Назив села је забележен око 1316, године. Није искључено, да је село „Брестово“, које је било између бањских села Рујишта и Винарца, унето у турски пописни списак села 1455, а село Бресница у жупи Звечану записано је 1711. године . На левој страни реке је старо гробље, које је, по предању, остало од „Римова“ (Римљана). Ту се недавно нашло старих римских остатака (жртвеник с натписом, људске фигуре у камену, новац и др.). Данашње гробље је код Дубова на десној страни реке, повише краја Крста. Насеље је спаљено 1941, па се исте године обновило. Године 1948. имало је 172 становника.

Порекло становништва.

Старо село било је у крају Крсту, па се поместило на Кућиште поред реке. Али се, услед пролећних бујица и „тескобе“ преселило на данашње место. Са Кућишта прешли су:

-Милосављевићи, 8 кућа,, слава Ђурђиц, су Дробњаци.

-Вукадиновићи, 2 куће, су Кучи од Јоловића у Бандолу, овамо дошли из насеља Локве на земљу одсељених мухамеданаца.

-Радосављевић, 1 кућа, слава Св. Петка, је Бјелопавлић, довела га мајка из Валача.

Из колашинског села Падина населили су се године на плоднију земљу:

-Лакоњићи, Вучићевићи, Радојковићи, 5 кућа, Добрићи, 5 кућа, Милошевићи, 2 кућа, Спасојевић, 1 кућа, Здравковић, 1 кућа, слава Св. Петка, су Бјелопавлићи.

-Јаковљевићи, 3 куће, Ђурђевдан, су досељени из Рујишта, пореклом су од Јаковљевића у Бандолу.

-Јовановић, 1 кућа, слава Св. Арханђео, је Васојевић из Војмислића 1947. године.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top