Порекло презимена, село Мало Рударе и Велико Рударе (Звечан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мало и Велико Рударе (по књизи Рударе), општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ напис Порекло становништва села Мало и Велико Рударе (по књизи Рударе), општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ напис Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мало Рударе и Велико Рударе (Звечан)

Порекло презимена, село Мало Рударе и Велико Рударе (Звечан)

Порекло становништва села Мало и Велико Рударе (по књизи Рударе), општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Два су села на терасама Ибра — Горње – Мало Рударе или Мало Село је под Малом стеном, а Доње – Велико Рударе или Велико Село је под Кршем – Рударачким кршем. Око два сата су села удаљена међу собом. У међама села су: Солила, Чука, Велика стена, Мала стена, Миладинов лаз, Погледало и Ибар.

Воде.

Водени ток је Дубоки  поток, а извори су: Чесма, Извор у Ђуриној долини, Коштан, Чубура, Чесма и извор у Лазу, Чесма у Старом селу. Пије се вода са шест бунара.

Земље и шуме.

Потеси су: Селиште, Смоник и Лескове долине. Гробље је код црквине, у потесу Смонику.

Историјат.

СЕЛО РОУДАРIЕ забележено је у Светостефанској хрисовуљи.

Године 1892. село Рударе има 28 кућа (све српских); 1921 у селу је 47 домаћинстава са 338 чланова, а 1948 – 95 домаћинстава са 637 чланова.

Старине у селу.

У селиштима су старије насеобине рудара. Како је село било на висини, тукли су га громови у три маха па се оно трипут премештало. Отуд, кажу, Селишта. У гробљу је црква у рушевинама. Била је то мала црква зидана тесаником и кречом. На међи према селу Лисици је Смрдан, извор сумпоровите воде и поток. Око извора су трагови насеља и зидова неке грађевине. Мештани мисле да су остаци неке старе бање.

У Старом селу (у Горњем Рудару) стоје – „ћуте“ „дуварине“ (зидови) и остаци темеља кућа и зграда из древне прошлости. Ниже Крша и под Великом стеном су ископане „оставе“ старог новца.

Порекло становништва.

Родови.

После 1750. године доселили су се:

-Морачани – Марковићи (6 кућа, Св. Арханђео, у новембру и Св. Арханђео „летњи“, у јулу), од Морачана из Борчана. Они су један род с Крајчанима у Грабовцу.

После рата 1877/78. године настанили су се:

-Мандићи : Трајковићи, Здравковићи, Анђелковићи (3 куће, Св. Арханђео 8. новембра), из Рајетића на Рогозни.

-Илићи (3 куће, Св. Ћирик) су „Ис Преко ибра“, из села Валача.

Нови су досељеници, после 1900. године:

-Нешковићи (2 куће, Св. Арханђео) су прешли из Доњег Рудара.

-Вилимоновић (1 кућа, Св. Ђорђе и Св. Никола), из из Доњег Рудара прешао је на имање.

У Доњем Рудару су:

-Ђуриновићи : Петровићи, Игњатовићи, Пајићи, Милићи, Совронијевићи, Радосављевићи (45 кућа, Ђурђевдан и Св. Никола зимњи).  У Великој сеоби дођоше „из Црне Горе“ три брата Ђуриновића: Петар, Милутин и Миљко. Петар оста у селу и остави потомке. Од њега су сви „светођорци“ у селу. Милутин оде у Стрмац у Ибарском Колашину, а Миљко се одсели у село Ловац у Бањској.

Око 1850. пређоше из Горњег Рудара Морачани:

-Марковићи, Нешковићи и Миленковићи (7 кућа, Св. Анханђео, у новембру)).

Нови досељеници после 1900. године су:

-Милојевић (1 кућа, Св. Јован Крститељ) из Житковца „Преко Ибра“, домазет „удао се на жену“ Радосављевића.

-Вуксановић (1 кућа, Ђурђевдан), од Милошевића из Бољетина, је „усињеник“ — усиновљеник једног Радосављевића – од Ђуриновића.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top