Порекло презимена, село Јошевик (Звечан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јошевик, општина Звечан  – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник П Порекло становништва села Јошевик, општина Звечан  – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник П Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јошевик (Звечан)

Порекло презимена, село Јошевик (Звечан)

Порекло становништва села Јошевик, општина Звечан  – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Јошевик је између Ибра и ушћа његових притока Бреснице и Бањске Реке.

Тип села.

Куће су у долини Бањске Реке и по странама косе на десној страни реке, скупно чине насеље мање разбијеног типа.

Воде.

Вода се захвата с два извора, један је у Старом Селу а други код кафане; у потесу извори су код Мечкине Рупе, у Дреновим Њивама и Врућа Вода, сумпоровита, у кориту Бресничке Реке. Поред пута, који води из Јошевика за Валач, има озидана чесма с каменим коритом, на којој се поји стока, а лети се са ње узима вода за домаће потребе. Стока се поји и на Бањској Реци, која протиче кроз село и недалеко утиче у Ибар, и на Великој Реци, која извире у Дубоком Долу у потесу Јанкова Потока. Речице плаве њиве, али им не наносе штете. Кроз село воде путеви Валач–Житковац и државна „Џада“ од Митровице за Бањску.

Земље и шуме.

Њиве су у Равни између Бањске Реке и Ибра и на местима која се називају: Клече, Поље, Дренове Њиве, Караул–Њива, Стара Кућа, Бела Њива; ливаде су код Вруће Воде а испаше у планини Каменици на местима Милошком Потоку, Правом Потоку, Мечкиној Рупи, Осоју, Чукари и Ровинама; шуме су у Петкову Потоку, Клечу и по Великој Шуми.

Остали подаци о селу.

Гробље је у Дубљу ниже кућа. Године 1948. у селу је било 47 становника. Назив села забележен је око 1316. и 1711. године, као село „Јошева“. Оно је било на месту Старом Селу, па се с тог места поместило око 1870. године.

Порекло становништва.

Из Старог Села преселили су се:

-Читлучани, Гвозденовић, 1 кућа, Петровићи, 2 куће, Спасојевић, 1 кућа, слава Св, Лука, „мала слава“ Недеља по Крстовдану, су Ровчани дошли из околине Никшића, а непосредно из колашинског Читлука.

-Антонијевић, 1 кућа, слава Св. Александрије (30. VIII), је Васојевић, нема мушких потомака.

-Минић, 1 кућа, је од Лопаћана из Бојиновића у ибарском Колашину, из Лопата у Васојевићима, без мушких потомака.

-Вуловић, 1 кућа, Св. Јован, „мала слава“ Недеља по Петровдану, је досељен из Кола, краја Валача, старином однекуд са Косова; исти род са Вуловићима у Вилишту.

-Миљковићи, 2 куће, Св. Петка, су Бјелопавлићи, овамо прешли из Бањске Реке.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top