Порекло презимена, село Банов До (Звечан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Банов До (по књизи Бандо), општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Пр Порекло становништва села Банов До (по књизи Бандо), општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Пр Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Банов До (Звечан)

Порекло презимена, село Банов До (Звечан)

Порекло становништва села Банов До (по књизи Бандо), општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бандо, или ,, Панто“ је село са обе стране Козаревске Реке, с потесом између Спасојева Брда на северу, Косе на југу, Рујишког Брда на западу и Ибра на истоку.

Тип села.

Кућа има више на левој страни реке и оне, скупно, чине насеље мање разређеног типа, долинске врсте.

Воде.

Вода се употребљава са извора Плоче, Бијаљака, Гладне Воде, Стублине и Водице, од које постаје Водички Поток. Мањи извори су по њивама, лети пресушују.

Земље и шуме.

Њиве су добре родности око кућа и на местима која се називају Шибове, Присоје, Равна, Јованов Лаз, Терзина Њива, Бијељак, Губин До; шуме и испаше су по брдима.

Историјат, старине и остали подаци о селу.

Као село „Бањадо“ у жупи Звечану унето је у турски пописни списак села 1455. године. Готово у средини села, на ниској заравни, одржало се старо гробље. У њему се виде темељи порушене црквице, која је била, по предању, посвећена цару Константину и Јелени. Око црквине има грубо клесаних надгробних плоча од камена. У Девичанском катастиху записано је 1761. године село Бандо, а 1832. године у једној исправи као село „Пандо“. Његово старије становништво одселило се 1879. године у Топлицу. Године 1941.  становништво се разбегло, а куће попаљене. Тада од људи „ко је код куће замрко, тај није освануо“. После бежаније становништво се повратило на своја огњишта. Године 1948. имало је 155 становника.

Порекло становништва.

-Јолавићи, 5 кућа, и њихови огранци Јоксимовићи, 4 куће, Савићи, 3 куће, Миљковићи, 2 куће, Лазаревић, 1 кућа, Игњатовић, 1 кућа, су од Куча Радовића у Жеровници; од Јоловића су Живковићи у Рудинама на Рогозни, тамо летовали са стоком па се стално настанили.

-Мијаиловићи, 5 кућа, Марковић, 1 кућа, слава Св. Петка, предак из суседног предела Колашина, старином Бјелопавлићи; Јаковљевићи у Матици, Спасојевићи у Jагњеници, Вулетићи у Жеровници и Манојловићи у колашинском Перлезу су од њих.

-Јаковљевићи, 3 куће, слава Ђурђевдан, из суседног Рујишта, прешли око 1890. године; од њих су Јаковљевићи у Бресници.

-Вучковић, Стевановић, 1 кућа, су од старинаца у Вучој на Ибру.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top