Порекло презимена, село Бољетин (Звечан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бољетин, општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима Порекло становништва села Бољетин, општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бољетин (Звечан)

Порекло презимена, село Бољетин (Звечан)

Порекло становништва села Бољетин, општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бољетин је на југу од Жажа, у подножју Соколице (914м), у долини Бољетинске реке. Међе села су: Поток, Дивље ливаде, Велика и Мала чука, Велики Свињски поток, Петковица, Главичица, Телишић, Пркач, Товариште, Јованов поток, Бојов поток. Унутар су узвишења: Кумулар, Хасанов крш, Кајтазовића крш.

Воде.

Потоци су: Мали Свињски поток и Заитов поток. Познатији су извори: Чесма и Сеоска чесма. Пије се и вода са шест бунара.

Земље и шуме.

Делови у атару села називају се: Сојишта пут, Луг, Марина долина, Смаково лојзе, Марков до, Коњски камен.

Тип села.

Село се дели на крајеве: Горњи Бољетин или Горњу маалу и Доње Бољетин или Доњу маалу. Удаљеност између крајева је око 500 м. У Доњем Бољетину су три маале, и у Горњем Бољетину, такође три: Петковићи, Фетах и Синан. Гробље Милошевића је код манастира Соколовице.

Историјат.

Краљ Милутин дао је свом властелину Војтеху село Бољетино.

Године 1921. у Бољетину су 27 домаћинстава са 144 члана, а 1948 – 47 домаћинстава са 279 чланова.

Старине у селу.

По предању, у „Кршу долине“ стојала је некад нека црква, али од ње нема трага. Недалеко одатле, на Петковици, налази се одломак надгробног крста са веома оштећеним натписом. У подножју Соколице је манастир Соколица, храм посвећен Великој Госпојини. Манастир је дуго стојао y рушевинама, па га је око 1850. године обновио прилозима и новцем из откопане „оставе“ у Раденцу – „радевачким парама“ Радован Остојић из Житковца, села „Преко Ибра“.

У манастиру се чува кип Богородице израђен од мермера, вредно уметничко дело. Становници мисле даје кип Богородичин пренесен у Бељотин из Богородичине цркве у Старом Тргу у Трепчи. О Великој Госпојини крај манастира се купи велики сабор.

Порекло становништва.

Родови.

-Милошевићи (7 кућа, Св. Ђурђе – Ђурђевдан, 23. априла  и Св. пр. Илија) су y Горњем Бољетину. Њихов предак је „Ис Преко Ибра“, из села Житковца. Овде у Бољетину су чивчије аге Адема Мурсеља „Бољетинца“. Прву кућу чифчија Милошевић подигао је у близини агине куле, а доцније његови потомци изместише се са кућама на садашње место.

Дедови данашњих Арбанаса доселили су се из Сељанца.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top