Порекло становништва, село Жаже (Звечан)

29. септембар 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Жаже, општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Жаже је у изворишту Жажевског потока. У Међама су: Петковица, Главичица, Пркаћ, Тамнички поток, Бугарићка – Србовачка река, Витлиште.

Воде.

Пије се вода с извора. Познатији су извори: Чесма у Радевцу, Врело, Штовно и Чесма.

Земље и шуме.

Топографски називи за њиве и ливаде су: Дољани, Баре, Цветкова раван, Радевац, Маква; за испашу и шуму: Главичица и Рид.

Тип села.

Постоји подела села на махале: Љативић маалу, Селимовић маалу, Шашивар маалу и Муслић маалу.

Због близине села Бољетин и Жаже имају заједничко гробље – на Петковици.

Историјат и име села.

Краљ Милутин поклонио је свом властелину Жажу село Кривотуљу..Жаажоу Кривотулја. Сада селу Кривотуљи нема трага па претпостављам да је име селу, после Жежеве смрти, заменило име Жажи, односно “Жаже”, село синова или потомака властелина Жаже. Село је забележено у Девичком катастиху 1769. године као Жажа и жаже.

По попису од 1921. године Жаже има 24 домаћинства са 160 чланова: Године 1948 село Жажа (тако) има 37 домаћинстава са 328 чланова.

Старине у селу.

У Штовну су римски-латински, кажу “римљански”, мајдани воденичног камена, а у Тамничком потоку су стари каменоломи и поткопи. У ливади Макви је стара црквина порушена до темеља, а поред ње у храстовој шуми давно напуштено “српско” гробље. На гробовима су велики грубо истесани крстови. На њима, осим урезаних крстова, нема других ознака. У овом гробљу копали су се и “Борчанци” из Борчана. Они су крајем 18, или на почетку 19. века избегли одавде у Србију.

Порекло становништва.

Родови.

После сеобе 1739. у село се увлаче и стално настањују Арбанаси из Малесије. Овде су затекли мало српско становништво. Арбанаси знају да су “доскора” у селу живели браћа Петар и Павле из Борчана. Кад Петар погибе у сукобу са Арбанасима, Павле избеже у Србију.

На живот Срба у селу опомињу топоними: Радевац, Петковица, Цветкова раван. Данас су у селу једини становници потомци арбанашких досељеника.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.