Порекло презимена, село Србовац (Звечан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Србовац (по књизи Србовац, Бугариће-новије), општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ Порекло становништва села Србовац (по књизи Србовац, Бугариће-новије), општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Србовац (Звечан)

Порекло презимена, село Србовац (Звечан)

Порекло становништва села Србовац (по књизи Србовац, Бугариће-новије), општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долини Бугарићке – Србовачке реке, у њеном доњем току. У међама села су: Тамнички поток, Котлински поток, Марина глава, Мајдан, Балашка, извор Добра вода, Булине трњине, извор Шиварине, поток Сибљак, Страналовић, Кременштак, Витлиште. Унутар су узвишења: Клече, Орловача, Кадина раван, Грдече, Балабанска коса.

Воде.

Водотоци су: Ибар, Бистрица, поток Грдаче. Пије се вода с извора, бунара и једне чесме. Познатији извори су: Извор у ливади, Крџај вода, Извор у великој њиви, Извор у Комолици, Извор у Дољанима.

Земље и шуме.

Делови атара: Балабан, Бели лаз, Савина стена, Селиште, Растока, Крчевина, Комолица, Поље, Њиве увр’ поља, Дрење, Баре, Луг, Орница, Чадориште, Маква, Клече, Широки до. У Валачу, селу „Преко ибра“ неке њиве су на местима Великој и Малој Поповици, а нешто шуме је у Грабљу.

Тип села.

Село састављају две кућне групе: једна је на десној (присојној) страни Бугарићке – Себовачке реке, а друга је „Преко реке“, на левој страни.

Гробље је у потесу Баре – Равне баре.

Историјат.

По А. Гиљфердингу „Бугарићи“ (Бугариће), као и суседни Бољетин су два сиромашна сеоцета око којих су мали садови дувана. По ослобођењу (у рату 1912. г.) село је прозвано Србовац.

Године 1921. Србовац има 20 домаћинстава са 163 чланова; г. 1948 – 16 домаћинстава са 324 члана.

Овде су били зимовници влаха сточара из Катуна бугарског на Копаонику. На Чивутињаку било је старо „чивутско“ гробље. Раније су овде ископавали људске костуре. Данас од гробља нема трага.

Порекло становништва.

Родови.

-Крсмановићи, Раденковићи, Радомировићи, Анђелковићи, Васићи, Вукмировићи, Јевтићи, Вучићи, Нешићи, Радојковићи (22 куће, Ђурђиц 3. новембра).

Јеротије Радомировић (57 година), старешина задруге од 32 члана, казивао ми је 1936. године да су њихови преци дошли из Житиње у Врховини, покрајине Копаоника, не планине, око 1750. године. Његов чукундед Ћирко се „побио с Арнаутима“ па избегао у ове стране. Овде је нашао пусто селиште у шуми. Прву кућу саградио је на крчевини – у Лугу.

Године 1881, каже исти Јеротије, у село су се доселили:

-Милисављевићи (7 кућа, Св. Петка) из Њуште у Ибарском Колашину. Овде су неко време били чифчије господара сеоског аге „Турчина“. Они су и данас једини становници кућне групе „Преко реке“.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top