Opština Suva Reka:
Banja, Belanica, Blace, Budakovo, Bukoš, Vranić, Vrševce, Geljance, Gornja Krušica, Grejkovce, Grejčevce, Guncat, Dvorane, Delovce, Dobrodeljane, Donja Krušica, Dubrava, Dulje, Đinovce, Javor, Kostrce, Kravoserija, Ladrovac, Ladrović, Lešane, Lužnica, Mačitevo, Movljane, Mušutište, Neprebište, Nišor, Papaz, Pećane, Popovljane, Raštane, Rečane, Savrovo, Samodraža, Selogražde, Semetište, Senik, Slapužane, Sopina, Stara Vučina, Studenčane, Suva Reka, Topličane, Trnje, Tumičina i Čajdrak.
23. jul 2018. u 10:22
Vojislav Ananić
SUVA REKA
STANOVNIŠTVO
Posle misionarskih izveštaja iz XVII veka koje smo napred naveli o suvorečkom stanovništvu dugo vremena nema u literaturi konkretnih podataka. Tek iz godine 1836. postoje zapažanja Ami Bua o Suvoj Reci gde, između ostalog, kaže, da je tu video samo arbanaško stanovništvo. Krajem XIX veka u jednom auslrougarskom vojnom priručniku zabeleženo je da Suva Reka ima oko 100 kuća, i da je stanovništvo mahom arbanaško (šiptarsko), a delom srpsko. Početkom XX veka Branislav Nušić je pisao da su u Suvoj Reci „stanovnici samo Arnauti i nekoliko kuća pravoslavnih Cigana“. Cvijić navodi, prema mitropoliskom spisku, da je u suvoj Reci bilo 11 pravoslavnih kuća. Godine 1914 naselje je imalo 998 stanovnika. Prema popisu od 1921 Suva Reka je imala 156 domova sa 945 stanovnika. Popis od 1931 godine dao je ukupan broj stanovnika po opštinama, tako da ne možemo znati brojno stanje u samom naselju, dok je Suvorečka opština tada imala 699 kuća sa 5.001 stanovnikom: muških 2.459 a 2.542 ženskih. Popis od 15 marta 1948 pruža preciznije podatke. Po tom popisu Suva Reka imala je 289 domaćinstava sa 1.715 stanovnika: 868 muških i 847 ženskih. Prema podacima Sreskog narodnog odbora naselje je imalo, krajem 1952 1.915 stanovnika i to 480 Srba i 1435 Šiptara, a 1955 ukupno 2.023 stanovnika.
Iz navedenih podataka vidi se naglo povećavanje broja stanovništva Suve Reke posle Drugog svetskog rata, koje je nastalo usled porasta njene administrativne i ekonomske važnosti. Pada u oči da je broj muškaraca veći od broja žena, što je, verovatno, u vezi da doskorašnjim podređenim položajem žene u ovim krajevima i s opštim higijenskim uslovima u kojima ona živi. Pored svega toga natalitet, a i priraštaj stanovništva, u ovom naselju, kao u ostalom i u čitavoj Kosovsko Metohiskoj Oblasti, veći su nego u ma kom drugom kraju naše zemlje. Neki od navedenih podataka ne pominju Cigane. Međutim, dobar broj pravoslavnih porodica, koje slave sv. Vasilisu, ciganskog su porekla, ali se ubrajaju u Srbe, kao što se i jedan broj muslimanskih porodica ciganskog porekla ubrajaju u Šiptare. Ali pravi Srbi i Šiptari u naselju još uvek se nerado rođakaju sa svojim novim. sunarodnicima. Na ovu pojavu naišao sam i u Orahovcu.
Migraciono kretanje stanovnišitva. Što se tiče porekla današnjeg stanovništva na osnovu tradicije, može se zaključiti da je ono ovde doseljeno tokom poslednja tri veka turske vladavine u ovim krajevima. Izgleda da se stanovništvo ovog naselja više puta menjalo i obnavljalo. Ovome su bili uzrok pre svega društveni uslovi za vreme Turaka, i to naročito feudalni sistem, kao i opšte ekonomske prilike. Najveći broj sadašnjih porodica poreklom je iz Severne Albanije, zatim iz okolnih predela: Podrime i Podgora, iz Prizrena i iz Crne Gore. Porodice poreklom iz planinskih predela Severne Albanije, Crne Gore, Podgora itd. silazile su postepeno u ravnicu iz ekonomskih pobuda, jer su ovde prirodni uslovi za život bili mnogo bolji nego u starom krševitom i pasivnom kraju. Ostale porodice, iz Prizrena i okolnih sela, došle su u novije vreme, mahom pred Balkanski rat, ili između dva svetska rata, u vreme kada je Suva Reka sve više preduzimala funkciju gradskog naselja, novog tržišnog centra, gde su zanatlije i trgovci mogli bolje da zarađuju. Mnoge porodice starinom iz planinskih oblasti (Severne Albanije, Crne Gore) kao uzrok doseljavanju navode krvnu osvetu. Međutim, to je bio samo povod da se što pre napusti stari kraj koji im je pružao vrlo skromne mogućnosti za život. U daljem izlaganju grupisaćemo pojedine porodice po krajevima odakle su poreklom.
Srbi
Ivovići: Dedići 3 kuće, Mihajlović 1, Mladenović 1, Spasić 1, Cvetković 1, Perić 1, Isailović i Đorđevići 3, svega 12 kuća, slave sv. Vasilija (Nova Godina), prema predanju, najstariji srpski rod. Doselili su se u tursko vreme, ne znaju tačno kad, iz Berana (Ivangrada) ili iz okoline ovoga mesta. Došla su dva rođena brata, Ivo i Jovan. Izbegli su zbog krvi. Docnije se Jovan vratio u Vasojeviće. Ovdašnji Ivovići su od Iva. Izdaju se za arbanaški fis Mazrek. — Novaković (1 k., sv. Arhanđel) došao je kao kafedžija 1913. — Milutinović (1 k., sv. Petka) došao je u isto vreme kao žandarm i ovde ostao. Obojica su iz Kuršumlije. U Širokom (na zaravni istog imena), koje se računa kao zaselak Suve Reke, žive porodice: Milenković (1 k., sv. Vračevi) iz Mačkovca kod Kuršumlije; Mitrović (1 k., sv. Arhanđel), iz Kuršumliske Banje; Cvetković (1 k., sv.Arhanđel, iz nekog sela u okolin Kuršumlije; Veselinović (1 k., sv. Mina), iz istog kraja. — Marković, „Bugaraš” (1 k., sv. Nikola), iz Žitorađe u Toplici. — Bojević (1 k., sv. Agatonik), iz Kuršumlije. Navedene porodice doselile su se sve u isto vreme (1926). — Anđelković (1 k., sv. Nikola) je arbanaškog porekla. Došao je iz Slopužana u okolini Suve Reke. Ovde se oženio Srpkinjom, prešao u pravoslavnu veru i asimilovao se u Srbe. Veličković (1 k., sv. Nikola), došao je kao žandarm 1927. iz Negotina u Krajini i ovde ostao.
Unutraginja imigracija. Jorgić (1 k., Đurđic), od Jorgića iz Prizrena, došao je kao trgovac 1900, a daljim je poreklom iz Smaća u Podrimi. Njegovi srodnici Jorgići su u Kosovskoj Mitrovici i u Eeogradu. — Pavlović (1 k.)a poreklom je iz Turjaka u Podrimi, a ovde je došao 1910. iz Đakovice. — Mikić (2 k., sv. Nikola), trgovački rod, starinom iz Sretske, došli su u Prizren, a otuda ovde (1912). Njihovi srodnici su u Sretskoj, Prizrenu, Orahovcu (Trbusići), Gnjilanu (Živkovići) i Svetozarevu (Jagodini). — Mladenović (1 k., sv. Nikola), trgovačka porodica, starinom iz Sretske, doseljena je 1912. iz Prizrena. — Denić (1 k., sv. Petka), doselio se kao trgovac 1922. iz Uroševca. — Genić (1 k. Đurđic) je poreklom iz Smaća. Došao je kao službenik 1925. iz Prizrena. Njegovi srodnici su Stojadinovići u Orahovcu i u Žitkovcu. — Fiškalović (1 k., Stevandan), starinom je iz Sretske. Ovde se doselio iz Prizrena 1928. kao trgovac. Ima srodnike u Prištini. — Vasiljević, „Čifutče“ (1 k., sv. Nikola), od Vasiljevića iz Prizrena. Doselio se otud 1941. kao trgovac. Ima srodnike u Vladičinom Hanu. — Iz Prizrenskog Podgora i Podrime su: Trajkovići (5 k., sv. Nikola), iz Brnjače, a daljim poreklom iz Rožaja. Doselili su se odavno u tursko vreme. Nekad je to bila velika zadruga. Stefanovići (2), Spasići (2), svega 4 kuće, Mitrovdan, prešle su 1915. iz Koriše. — Simići (2 k.5 sv. Nikola), došli su u isto vreme (1915) iz Orahovca. — Petrović (1 k., Đurđic), sveštenička porodica, doselila se iz Ljubižde.
Šiptari
Gaši: (25 kuća), dele se na bratstva Legenaj i Piraj. Za Piraj misli se da su srpskog porekla, da su za vreme Turaka pomuslimanjeni i da su se docnije pretopili u Šiptare. Prema predanju, međutim, Piraj su Šiptari, koji su doskoro bili katolici, a predak im se zvao Peraj ili Piraj. Porodica Arifa Gaše, prema predanju, među najstarijim suvorečkim porodicama, dovodi poreklo od Ajvaza Gaša. Bratstvo Bučoli ili Ahmetaj živelo je dugo u Budakovu (Podgoru), a otud se doselilo ovde, — Beriši (39 kuća) zovu se i Berisha e Bardhe (Beli Beriši) za razliku od Berisha e Kuqe (Crvenih Beriša ili Kuča), prema predanju, pre oko tri sgotine godina došla su tri brata i nastanila se: jedan u Suvoj Reci, drugi u Maloj Hoči (Podrimi) i tamo ostavio potomstvo (Beriša oko 20 kuća), treći u Dobroševcu (Drenici) i od njega je ostalo dosta potomaka. Beriši se zovu i „Aljšiće“ i dele se prema položaju kuća u selu na Gornje Beriše (Berisha e Eper) i Dolje Beriše (Berisha e Poshter). Beriši i Kuči ne orođavaju se među sobom. Rodoslov Ejup Hajdina Beriše, starca od 87 godina (1955) : on, Ejup, — Hajdin — Veli — Osman — Husein. Dalje ne zna. Sam Ejup ima sina i unuke. — Šalja (16 kuća), dele se na bratstva: Hodžaj (3 kuće ) i Biljikbaše (13 kuća), starinom su iz Koljča u Severnoj Albaniji. Rodosdov Kadrije, starog 63 godine (1953): on, Kadri, — Isuf — Dina — Rahmon — Rustem — Alija — Ibrahim, svi rođeni u Suvoj Reci, dalje ne zna— Kuči :(68 kuća) su iz „Skaja“ (Krajine) pored Skadarskog Jezera. Predak došao kao katolik a ovde prešao na islam, Kučka bratstva sy : Jupaj (22k.) Demaj (12), Bajraktaraj (15), Bicaj (4), Hodaj (6) i Kelja) (7). Prema predanju Keljaj se zovu po selu istog imena na Crnom Drimu (kod Debra). Tamo je udata neka od Keljaja, pa pošto joj umre muž, vrati se s decom u stari kraj.
Rodoslov Sahit Muse, starog 70 godina (1953): on, Sahit, — Musa — Sulja — Smajl — Mirta i neki drugi kojima ne zna imena, rođeni svi u Suvoj Reci. — Kriezi (20 kuća), došli su iz Podrime i Đakovice, a daljom starinom su iz Severne Albanije. Dele se na Geljance i Pušimke. Geljanci se zovu po selu Giljancu u Podrimi, dok drugi imaju nadimak, prezime, izvedeno od arbanaškog „pushimft (odmor). Njihovi preci na radu „često su se odmarali”, pa im otuda nadimak. — Heljgiani (3 kuće) došli su iz Pećana (Podgora), daljim su poreklom od reke Fanda u Mirditima, pa ih zovu i Fanda, Fandići. — Kabaši (2 k.) su iz Mušutišta u Podgoru, došli su za vreme stare Jugoslavije. — Porodica Hajdar Ramadana doselila se iz Prizrena posle Prvog svetskog rata. Daljim je poreklom iz Toplice. Nastanila se u Prizrenu posle rata 1877—1878.
Imigracija iz bliže okoline
— Heljšani (11 kuća), iz Krajkova u Drenici. Izdaju se za fis Heljšan. — Beriša Demir Gana (1 kuća), došao je kao nadničar iz Prizrena za stare Jugoslavije. — Iz Podgora i Podrime su: Heljšan (6 porodica); 4 porodice su došle iz sela Pećana, a 2 iz sela Dulja (od fisa Heljšan), dok su starinom iz Severne Albanije. — Bitići (7 porodica ) su iz Delovca. Za dve porodice misli se da su starinom iz Ljume u Severnoj Albaniji. Neke porodice doseljenika iz Podgora ili Podrime, pripadaju drugim fisovima i nisu u srodstvu s navedenim porodicama. Neke su ciganskog porekla, ali govore šiptarski i izdaju se za Šiptare. Ovde spadaju: Beriša Ramadan, ciglar iz sela Pirane; Gaši; Halil Redžep, iz Krušice; Pajaziti (3 k.), iz. Pećana, došli su oko ,1905. Izdaju se za fis Krasnići. Bahtijari (2 k.),.poreklom iz Opteruše, doselili se otuda za stare Jugoslavije. Oni su nadničari i pečalbari. Gaši Uka. Emin (2 k), iz Opteruše poreklom. Ovde su kovači. — Beriša Ćerdžm Kurta (1 k.),.seoski kurir („potrođel” ili „protođer“) došao je iz Cirane. — Salih Sadrija (1 k,), kovač iz Rečana. Izdaje se za fis Gaš. Redžep Brahim, penzioier, rd fisa Gaša. — Baki Beriša, kovač. Sefer Brahimi, nadničar. — Limodž Brahimdž, seoski govedar, od fisa Gaša. Navedene porodice su iz sela Koriše.
Iseljavanja
Najviše iseljenika je u Prizrenu napr. porodice: Pupa, Ćkala, Kuči, Cenaj, Ljasku, Ćerpani. Za vreme stare Jugoslavije neke porodice iselile su se u Tursku. Od fisa Gaša iselile su se tri porodice: 2 u Istambul, a 1 u Salihlu kod Smirne. Nekoliko porodica Ivovića iselilo se u Prizren, Kosovsku Mitrovicu i Smederevo. Iselilo se i nekoliko ciganskih porodica, koje ovde nisu imale svoju zemlju, pa je njihov boravak u naselju ionako bio privremen.
Opštije napomene o psihičkim osobinama stanovništva
Psihičke osobine Suvorečana ogledaju se u mentalitetu stanovništva bliže i dalje okoline. Neke osobine su ublažene i izmenjene uticajem promena koje su nastale poslednjih decenija u materijalnom i duševnom životu stanovništva, i u stalnom procesu preobražaja naselja u varošicu. U suštini stanovnici Suve Reke imaju mnogo odlika poštenih i razboritih ljudi; cene pravdu, slobodu i junaštvo; osetljivi su na sve što vređa njihova shvatanja, Nanesenu nepravdu dugo pamte pa gledaju da je kadtad i na isti način vrate. Vole svoje mesto i kraj i još uvek drže do svoga fisa (plemena). Ipak se ovo varoško stanovništvo razlikuje po nečemu od svojih suseda u okolnim selima: pre svega agilnije je i preduzimljivije. Suvorečani cene svoje vreme mnogo više nego seljaci u okolini, a nisu ni tako pristupačni i prostodušni kao oni. Poznato tradicionalno šiptarsko gostoprimstvo skoro je sasvim nestalo. Ljudi su svesni da prolaznici mogu da dobiju prenoćište u hotelu, zato se ne izlažu nepotrebnim izdacima za goste, a osim toga žele da ih strana lica ne uznemiravaju. Međusobne posete i zimske sedeljke u samom mestu dosta su retke. Ljudi više vole da žive povučeno u svojoj kući i da samo o njoj vode brigu, što je opet jedna odlika gradskog mentaliteta. Iako preduzimljivi i radni, stanovnici se ipak nisu potpuno oslobodili turskog javašluka; naročito to vredi za starije ljude. Preko dana mogu se videti pojedinci kako sede prekrštenih nogu, ili kako naslonjeni na zid čuče pred pekarom ili kojom drugom radnjom; puše i vode beznačajne razgovore. Ove osobine odnose se uglavnom na obe etničke grupe (Srbe i Šiptare); između njih ima nekih razlika, ali one nisu velike.
Međutim, razlika u psihičkim osobinama kod pojedinih društvenih slojeva u Suvoj Reci sasvim je uočljiva, pre svega između poljoprivrednog stanovništva s jedne i zanatlija i trgovaca sa druge strane. Dok se kod poljoprivrednog stanovništva zapažaju psihičke osobine ljudi planinskih oblasti iz kojih su im došli preci, dotle su ovi drugi primili, odnosno doneli iz okolnih gradova, osobine sitnih trgovaca i zanatlija ovoga dela Balkanskog Poluostrva, koji sav život posmatraju isključivo kroz prizmu ličnih interesa, imajući pred očima samo što veću zaradu, što se vidi i iz njihove profesionalne servilnosti, dugom cenkanju i preteranom hvaljenju svoje robe. Ovo se odnosi naročito na privatne zanatlije. Kod činovnika meštana ili doseljenika sa sela, koji su do nedavno bili zemljoradnici, sukobljavaju se pogledi i shvatanja dva razna sveta: gorštački seljak sa svim svojim pozitivnim osobinama, ali i s nekim istočnjačkim javašlukom i nespretnošću s jedne strane, a sa druge nastojanje činovnika da postanu sposobni, pedantni i uglađeni službenici, što često izgleda dosta nametljivo. Pri tom pojedinci su uočljivo nadmeni, ili, naprotiv, vrlo srdačni, a i preterano poverljivi, što često prelazi u naivnost.
Velika je razlika i u shvatanjima stare i nove generacije. Novi naraštaj, iz vremena posle Drugog svetskog rata, ima savremene poglede na svet i život, teži i radi na što bržem napretku materijalne i duhovne kulture i bori se protiv zaostalih patrijarhalnih elemenata u materijalnom i duhovnom životu stanovništva. Stara generacija, međutim, koja je živela u sasvim drugim uslovima, nenaviknuta na promene, više voli da sve stvari ostavi po starom, kao što je bilo u vreme njihovih dedova, ili kako je to sudbina (,,kismet“) odredila, nego da se sami zalažu, da načine prekretnicu u životu i idu u korak s vremenom.
Ipak, pod uticajem novih prilika i novih mogućnosti koje pruža naša socijalistička zajednica, stvara se nova koncepcija o životu kod meštana i tako se postepeno prevaspitava čovek koji se umnogome razlikuje od svojih prethodnika koji su još samo pre pola veka verovali da je najviši zakon puška, a najučeniji čovek — polupismeni seoski hodža.
IZVOR: MARK KRASNIĆI, SUVA REKA, antropogeografska ispitivanja (Primljeno na sednici Saveta Etnorrafsnor instituta 7 V 1960)
30. mart 2022. u 20:57
Olivera
Dragi moji, mozda su vas trebali da prevaspitaju mestani Suve Reke i okolnih sela. Secam se dede, njemu nije trebalo vaspitanje, vec struja i voda. Radan, hrabar covek sa mnogo potomaka. Stitio zemlju, porodicu, zivot.
21. avgust 2018. u 11:43
Vojislav Ananić
SUVA REKA
Suva Reka je varošica sa oko šesg hiljada stanovnika. Čini zasebnu opštinu od 52 sela. Svojim većim delom nalazi se na izrazitoj strmini koju čini visoko brdo Birać.
U Suvoj Reci postoji crkva Sv. Petar. Sagrađena je 1926. godine. Gradila su je poznata braća majstori Stevan i Ilija Dekić nz Suve Reke. Službu Božiju održavaju sveštenici iz Prizrena i Mušitišta, pošgo Suva Reka nema svog stalnog sveštenika. Mesno groblje je u blizini crkve. U njemu ima starih grobova. Neuredno je, neograđeno i krajnje zapušteno.
Suva Reka ima osnovnu i srednju školu sa nekoliko odseka.
Od pedeseg devet ispitivanih porodiia „odavde“ su šest porodica, poreklo za Crnu Goru vezuju dvadeset i dve porodice, dve veruju da su poreklom iz Crne Gore, deset su iz Srbije, jedna iz Like, dok se u Suvu Reku, iz dalje i bliže okoline (Prizren, Sredska, Orahovac, Mušutište, Dvorane, Rečane, Koriša) doselilo osamnaest lorodica.
Informatori: Staja Dekić (60 god.), Rista Ristić (68 god.), Dragoljub Tripković (63 god.) i Vojislav Trajković (38 god.).
Prezimena
Bojović, jedna kuća. Starinom su iz Crne Gore. U sepo Široko se nasepili 1931. godine. Slava Sveti Agatonik Informator Ljubiša Bojović (27 g). Borisavljević, jedna kuća. Pre sto godina se dosepili iz Sirinića u Mušutišge. Slava Sveti Nikola. Informator Tomislav Borisavljević (41 god.).
Bošković, jedna kuća. Starinom negde iz Crne Gore. Živeli u Mladenovcu i Ljubiždi. Ovde su od 1960. godine. Slava Sveti Stevan. Informator Miodrag Bošković (55 god.).
Bulatović, v. Šćelanović.
Vuksanović, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Vasilj. Informator Roksanda Vuksanović (75 god.).
Dekić, jedna kuća. Veruju da su starinom iz okoline Ivangrada. Ranije prezime Ivović. Porodični nadimak Selivići. Slava Sveti Vasilije. Informator Staja Dekić (60 god.).
Đorđević, jedna kuća. Starinačka porodica. Ne čuvaju predanje o poreklu.
Slava Sveti Vasilj. Informator Todor Đorđević (37 god.).
Đorđević, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveta Vasiljica. Informator Mileva Đorđević (49 god.).
Živić, jedna kuća. Porekpom su iz Kruševca (Bivolje). Tamo su se prezivali Stanojević. Kasnije živeli u Podujevu i Prištini. Ovde se naselili 1957. godine. Slava Sveti Jovan. Informator Ratomir Živić.
Ilić, jedna kuća. Poreklom su iz Crne Gore. U Suvu Reku se doselili iz sepa Zrze pre dvesta godina. Spava Sveti Nikola. Informator Ilinka Ilić (45 god.).
Jovanović, jedna kuća. Starinom su iz Šumadije (s. Ovsište). Posle Prvog svetskog rata naselili se u selo Raštane. Došli u Suvu Reku 1959. godine. Slava Sveti Đorđe. Informator Živko Jovanović (52 god.). (Informator je bio poslednji stanovnik sela Raštane. Tamo je ostapo srpsko groblje, porušena crkvica.)
Jovanović, tri kuće. Starinom su iz Prizrena. Ranije prezime Jorgić. Izvesno vreme živeli u selu Sopino. Ovde se naselili 1960. godine. Slava Sveta Prečista. Informator Vepa Jovanović (47 god.).
Jovanović, jedna kuća. Doselili se iz Mušutišta 1967. godine. Slava Sveti Nikola. Informator Bogoljub Javanović (39 god.).
Jovanović, dve kuće. Porekpom su negde nz Srbije. Izvesno vreme živeli u Donjoj Šipašnici (Gnjilane) i Kosovskoj Kamenici. Ovde se naselili 1954. godine. Slava Sveti Ranđel. Informator Vitomir Jovanović (53 god.).
Kazić, dve kuće. Dosepili se iz Orahovca 1947. godine. Slava Sveti Dimitrije. Informator Stajko Kazić (67 god.).
Kokalović, jedna kuća. Poreklom su iz Pirota. Veruju da su grčkog porekla. Živeli u selu Vuče (Leskovac), u Štipu i Đakovici. U Suvu Reku došli 1969. godine. Slava Sveti Dimitrije. Informator Stojanka Kokalović.
Krstić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Nekada davno živeli u selu Brnjače kod Đakovice. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Vojislav Trajković (58 god.).
Krstić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Došli iz sela Lešane 1959. godine. Slava Sveti Aranđel. Informator Božidar Krstić.
Kujundžić, jedna kuća. Poreklom su iz Orahovca, odakle su se doselili 1966. godine. Jedno vreme su živeli u Kosovskoj Mitrovici. Spava Sveti Stevan. Informator Miodrag Kujuncić (53 g.).
Manojlović, jedna porodica. Starinom su iz Medveđe. Izvesno vreme živeli u Goraždevcu kod Peći. Ovde došli 1952. godine. Slava Đurđevdan. Informator Apeksandar Manojlović (56 god.).
Mikić, jedna kuća. Starinom su iz Sredske. Ovde došpi iz Prizrena 1910. godine. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Anđelko Mikić (53 god.).
Miputinović, jedna kuća. Starinom su iz okoline Nikšića u Crnoj Gori, odakle se informatorov deda preselio u Samokovo kod Kuršumlije. Staro prezime Pavićević. Slava Sveta Petka. Informator Rade Milutinović (47 god.).
Miljković, jedna kuća. Poreklom su iz okoline Leskovca. Živeli u Kosovskoj Kamenici (s. Berivojci) i Prizrenu. Slava Sveti Nikola. Informator Miputnin Miljković (27 god.).
Mitrović, jedna kuća. Došli 1945. godine iz Rečana. Pre toga živeli u selu Movljane. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Blagoje Mitrović (55 god.).
Mladenović, jedna kuća. Starinom su iz Prizrena. U Suvu Reku došli oko 1910. godine. Slava Sveti Nikola. Informator Radmila Mladenović (60 god.).
Nedeljković, jedna kuća. Došli iz Mušutišta 1952. godine. Slava Sveti Đorđe. Informator Jovica Nedeljković (54 god.).
Pavićević. Ranije prezime Milutinovića. Informator Rade Milutinović.
Petković, dve kće. Čuvaju predanje da su poreklom „negde iz Crne Gore“. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Slobodan Petković (38 god.).
Petković, jedna ženska osoba. Došla iz sela Dvorane 1961. godine. Slava Mitrov dan; mala slava Sveti Kralj (Dečanski). Informator Darinka Petković.
Petrović, jedna kuća. Starinom su iz Gornjeg Katuna kod Varvarina. U Suvu Reku se doselili iz Vršca 1958. godine. Slava Sveti Nikola. Informator Lazar Petković (56 god.).
Petrović, jedna kuća. Još u tursko vreme dosepili se iz Gornje Bitinje (o. Štrpce) u selo Mušutište. U Suvu Reku se doselili 1955. godine. Slava Mtrovdan. Informator Vukosava Petrović.
Popović, jedna kuća. Starinom su iz Crne Gore. Ovde se doselili iz Istoka (s. Koš). Slava Petrovdan; mala slava Petrove verige. Informator Milisav Popović (52 god.).
Počuča, jedna kuća. Starinom su nz Divosela (Gospić). Živeli u Beogradu i Vučitrnu. Ovde se doselili 1951. godine. Spava Sveti Kuzman i Damjan. Informator Anđelija Počuča (71 god.).
Radić, jedna kuća. Starinom su iz Sirinićke župe, odakle su se pre 300 godina doselili u selo Mušutište, a nedavno prešli u Suvu Reku. Slava Sveti Nikola. Informator Zlatana Radić (52 god.).
Radoičić, jedna kuća. Poreklom su iz sela Grgure (Kuršumlija). Naselili se u selo Trnje 1936. godine. U Suvu Reku došli 1955. godine. Slava Sveti Vrači. Informator Vukašin Radojičić (51 god.).
Repić, jedna kuća. Starinom su iz sela Lokvice (o. Prizren). Čuvaju predanje da su im preci radili na podizanju manastira Sveti arhangel u Prizrenu i da jedan od njih nije poanao sina, koji je u međuvremenu, dok je trajala gradnja, napunio devetnaest godina. Slava Sveta Petka. Iiformator Milorad Repić.
Ristić, jedna kuća. Starinom su iz Crne Gore (okolina Bara). Ovde su se naselili još u tursko vreme. (Kad su se dosepili zatekli su samo dve porodice: jednu srpsku i jednu šiptarsku.) Slava Sveti Vasilije. Informator Rista Ristić (68 god.).
Simić, jedna kuća. Došli iz Orahovca 1947. godine. Slava Saeti Jovan; mala slava Sveti Nikola (ženina slava). Informator Arsenije Simić (56 god.).
Spasić, jedna kuća, Veruju da su poreklom iz Crne Gore. Slava Sveti Vasil. Informator Nikola Spasić (76 god.).
Spasić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Dimitrije. Informator Vasilka Spasić (75 god.).
Stanisavljević, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Ovde se doselili iz sela Mušutište. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Srećko Stanisavljević (42 god.).
Stanojenić, jedna kuća. Starinom su iz Prizrena. Slava Sveti Dimitrije. Informator Živko Stanojević (34 god.).
Stanojević. Ranije prezime Živića. Informator Ratomir Živić.
Stefanović, jedna kuća. Poreklo vezuju za Korišu kod Prizrena. Slava Mitrovdan. Informator Vida Stefanović (67 god.).
Trajković, šest kuća. Starinom su negde iz Crne Gore. Ovde se naselipi pre 200 godina. Prethodno živeli u sepu Zrze kod Orahovca. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Panta Trajković (68 god.).
Tripković, jedna kuća. Starinom su iz Crne Gore. Tamo su se prezivali Šćepanović (ili Bulatović?). Živeli u Bresničiću (Prokuplje) i Obiliću. U Suvu Reku se doselili 1950. god. Slava Sveti Luka. Informator Dragoljub Tripković (53 god.).
Urošević, jedna kuća. Došli iz sepa Movljane 1975. godine. Slava Sveti Nikbola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Tomislav Urošević (27 god.).
Fatić, jedna kuća. Starinom su iz sela Konjuhe kod Andrijevice (Vacojevići). Živeli su kao naseljenici u selu Crmljane kod Đakovice. U Suvu Reku došli 1963. godine. Slava Sveti Aranđeo. Informator Mihailo Fatić (45 god.).
Cvetković, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Vasilj.
Izvor: Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književiosti, Odbor za onomastiku, Onomatološki prilozi, knj. HIII, DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA SUVE REKE I OKOLNIH SELA
21. avgust 2018. u 12:11
Vojislav Ananić
ŠIROKO
Široko je locirano na prostranom, ravnom platou sa obe strane auto-puta Suva Reka — Prizren. Od Suve Reke je udaljeno oko jedan kilometar. To je naselje novijeg datuma. Njegovi stanovnici su došli za poslom. Pretežno su radnici „Progresa“, pogona za ratarstvo i vinogradarstvo. U naselju ima devet srpskih kuća.
Selo ima groblje, i ono je formirano kad i naselje.
Deca osnovnu školu uče u Suvoj Reci.
Poslednjih nekoliko godina odavde se odselilo devet porodica.
Informatori: Spobodan Stajić (54 god.) i Borisav Rakić (49 god.).
Prezimena
Bojović, jedna kuća. Došli iz Kuršumlije u vreme stare Jugoslavije. Poreklo vezuju za Peć. Spava Sveti Agatonik; mala slava Sveti Jakov. Informator Radivoje Bojović (55 god.).
Jeftić, dve kuće. Došli iz sela Movljane 1952. godine. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Velimir Jeftić (54 god.).
Jeftić, jedna kuća. Došli iz Kuršumlije u vreme stare Jugoslavije. Slava Mitrovdan. Informator Miladin Jeftić (54 god.).
Marković, jedna kuća. Poreklo vezuju za Leskovac. Kasnije živeli u okolini Podujeva (s. Dubnice), odakle su 1946. godine prešli u selo Topličane. Ovde žive od 1950. godine. Slava Sveti Luka. Informator Miljojko Marković (50 god.).
Rakić, jedna kuća. Poreklo vezuju za Crnu Goru. U Metohiju se doselili iz sela Suvi Do (o. Blace). Jedno vreme živeli u selu Nova Šumadija (Prizren). U Široko došli oko 1960. godnne. Slava Sveti Toma. Informator Borisav Rakić (49 god.).
Stajić, jedna kuća. Doselili se iz sela Mušutište 1958. godine. Slava Cveti Panteliija. Informator Slobodan Stajić (54 god.).
Stefanović, jedna kuća. Doselili se iz sela Studenčane 1962. godine. Slava Sveti Andreja. Informator Dragoljub Stefanović (58 god.).
Cvetković, jedna kuća. Starinom su iz Vladičinog Hana. Kasnije živepi u Kuršumliji (s. Dankovići). Ovde se nastanili 1946. godine. Slava Sveti Ranđeo; mala slava Petkovica. Informator Milivoje Cvetković (47 god.).
Izvor: Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književiosti, Odbor za onomastiku, Onomatološki prilozi, knj. HIII, DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA SUVE REKE I OKOLNIH SELA
21. avgust 2018. u 13:12
Vojislav Ananić
MOVLJANE
Movljane se napazi oko devet kilometara oeveroistočno od Suve Reke. Visoko je na brdu, rasejano po valovitom i vrlo strmom terenu. Meštani čuvaju predanje da su svi od istog pretka Pere, koji je zbog nekog „krupnog ubistva“ (radi kojeg ga je i „kralj tražio“) prebegao iz Crne Gore i ovde se nastanio. Kažu da su ovdašnji Šiptari njegovi potomci, pa su do skoro, iako su primili islam, držali srpske običaje vezane za slave, Božić, Uskrs i druge verske praznike. Niko ne pamti da je u selu postojala crkva. Groblje je daleko od sela, na susednom bregu, u hrastovoj šumi. Krstovi su, oni stariji, pretežno od sige, sa urezanim imenom pokojnika.
U selu žive 24 srpske porodice.
Selo ima osnovnu školu, ali da bi se formirao sledeći razred, zbog malog broja učenika (u nekoliko poslednjih godina iselilo se 19 srpskih porodica), čeka se i po tri godine. Srednju školu deca uče u Suvoj Reci, i taj put dug osamnaest kilometara, zbog loše autobuske veze, prelaze često pešice.
Informatori: Petar Dimić (56 god.), Petar Urošević (84 god.) i Stevan Spasić (78 god.).
Prezimena
Andrejević, dve kuće. Čuvaju predanje da su starinom iz Crne Gore. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Stale Andrejević (70 god.).
Dimić, jedna kuća. Čuvaju predanje da su nekada davno došli iz Crne Gore. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Petar Dimić (56 god.).
Đorđević, dve kuće. Čuvaju predanje o svom crnogorskom poreklu. Slava Sveti Nikola; mala spava Sveti Nikola. Informator Đorđe Đorđević (55 god.).
Jeftić, jedna kuća. Čuvaju predanje da su starinom negde iz Crne Gore. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikbla. Informator Stanislav Jeftić (54 god.).
Jovanović, jedna kuća. Kažu da su starinom iz Crne Gore i da su ovamo pobegli od krvne osvete. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola, Informator Đorđe Jovanović (70 god.).
Perović. Ranije prezime Uroševića. Informator Pegar Urošević.
Petrović, dve kuće. Čuvaju predanje o svom crnogorskom poreklu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Aleksandar Petrović (46 god.).
Ristić, četiri kuće. Čuvaju predanje o svom crnogorskom porekpu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Stamenko Ristić (65 god.).
Spasić, peg kuća. Poreklom su negde iz Crne Gore. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Stevan Spasić (78 god.).
Trifunović/Trvunović, jedna kuća. Poreklom su iz Crne Gore. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Stanislav Trifunović (54 god.).
Urošović, pet kuća. Starinom su iz Crne Gore, možda od Berana. Njihov daleki predak Pera „ubija usred crkve č’aveka“, nekog poznatog Crnogorca, pa je morao da pobegne iz Crne Gore, jer ga je, da bi ga osudio, tražio i sam „crnogorski kralj. Slava Sveti Nikola. Spave obe slave — zimsku i letnju i, kažu, daju im isto značenje. Informator Petar Urošević (84 god.).
Izvor: Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književiosti, Odbor za onomastiku, Onomatološki prilozi, knj. HIII, DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA SUVE REKE I OKOLNIH SELA
21. avgust 2018. u 13:30
Vojislav Ananić
REČANE
Selo je od Suve Reke udaljeno oko tri kilometra. U dolini je, u sastavu dveju rečica, okruženo bregovima. Deli se na Asanovsku, Fetovićku i Memetovsku malu. Selo ima oko stotiiu domova, od kojih 20 srlskih i 80 šiptarskih. Selo je vrlo staro. Kažu da i noviji stanovnici ovde žive preko 500 godina. Šest srpskih porodica kaže da su najstariji stanovnici sela „od obe nacije”, devet se doselilo pre nekoliko stotina godina iz okolnih sela, dok je pet porodica ovde nastanjeno u toku poslednjeg rata i posle njega.
U selu postoji vrlo stara crkva Sveti Đorđe. Pored crkve postoje neki stari temelji i ogromne ploče. Ovde je i seosko groblje.
Selo ima četvororazrednu osnovnu školu na oba jezika. Deca dalje uče u Suvoj Reci.
Informatori: Zdravko Radić (54 god.), Ljubin Krstić (71 god.) i Čedomir Blagojević (70 god.).
Prezimena
Blagojević, jedna kuća. Doselili se iz sela Lešane pre 400 godina. Prethodno živeli u selu Sopino. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Ljubin Krstić (71 god.).
Blagojević, jedna kuća. Čuvaju predanje da su najstariji stanovnici ovog sela. Slava Sveti Đorđe; mala slava Đurđevdan. Informator Čedomir Blagojević (70 god.).
Dimić, jedna kuća. Došli iz sela Dulje (o. S. Reka) 1965. godine. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Slavko Dimić (50 god.).
Đorđević, dve kuće. Čuvaju predanje da su najstariji stanovnici ovog sepa. Slava Sveti Đorđe; mala slava Sveti Ranđeja. Informator Stanislav Đorđević (42 god.).
Jovanović, jedna kuća. Čuvaju predanje da cu najstariji stanovnici ovog sela. Slava Sveti Đorđe; mala slava Đurđevdan. Informator Čedomir Blagojević.
Krstić 1, četiri kuće. Pre 400 godina se dosepili iz sela Lešane. U Lešane došli iz sela Sopino. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Ljubin Krstić (71 god.).
Krstić 2, jedna kuća. Došli iz sela Giljance 1943. godine. Slava Sveti Đorđe; mala slava Đurđevdan. Informator Dušan Krstić (20 god.).
Krstić. Ranije prezime Blagojevića i Simića. Informator Zlatan Simić.
Lazić, jedna kuća. Čuvaju predanje da su najstariji stanovnici ovog cena. Slava Sveti Đorđe; mala slava Đurđevdan. Informator Jovan Lazić (57 god.).
Miladinović, dve kuće. Došli iz sela Mušutište 1966. godine. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Nikola Miladinović (41 god.).
Mitrović, jedna kuća. Došli iz sela Movljane pre 600 godina. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Stanomir Mitrović (51 god.).
Petrović. Ranije prezime Đorđevića i Uroševića. Informator Stanispav Đorđević (42 god.).
Radić, dve kuće. Doselili se iz sepa Movljane pre 600 godina. Slava Sveti Nikola; mala spava Sveti Nikola letnji. Informator Zdravko Radić (54 god.).
Simić, jedna kuća. Došli iz sepa Lešane pre 400 godina. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Zlatan Simić (58 god.).
Stanković, jedna kuća. Došli iz sela Selogražde 1943. godine. Slava Sveti Đorđe. Informator Vasilj Stanković (80 god.).
Urošević, jedna kuća. Kažu da su najstariji stanovnici ovog sela. Ranije prezime Petrović. Slava Sveti Đorđe; mala slava Đurđevdan. Informator Velika Urošević (71 god ).
Izvor: Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književiosti, Odbor za onomastiku, Onomatološki prilozi, knj. HIII, DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA SUVE REKE I OKOLNIH SELA
21. avgust 2018. u 16:56
Vojislav Ananić
TOPLIČANE
Topličane se nalaze oko pet kilometara južno od Suve Reke. Selo je formirano 1948. godine. Ono je, upravo, nekoliko stambenih, administrativnih i drugih zgrada i objekata podignutih za potrebe pogona za ratarstvo i vinogradarstao. Locirano je u Đinovačkom polju, s desne strane puta Suva Reka — Prizren. Ne zkaju da objasne kako je ovaj novi zaselak dobio ime starog sela Topličane, koje je od ovog udaljeno oko tri kipometra i u kome danas ne živi nijedna srpska porodica. Stanovnici okolnih sela ovaj zaselak nazivaju i Taražda. Selo nema groblje; stanovnici se i dalje sahranjuju u selima iz kojih su došli.
U selu živi sedam srpskih porodica.
Četiri razreda osnovne škole deca uče u selu Lešane, a nastavljaju školovanje u Suvoj Reci.
Informatori: Vidim Stanojević (52 god.) i Obrad Petković (48 god.).
Prezimena
Jovanović, jedna kuća, Doselipi se iz sela Popovljane 1961. godine. Prethodno živeli u selu Dvorane. Slava Sveti Ranđeja; mala slava Sveti Ranđeja letnji. Informator Zlatoje Jovanović (40 god.).
Marković, jedna kuća. Doselili se iz sela Mušutište 1967. godine. Slava Sveti Đorđe. Informator Dušan Marković (43 god.).
Nišavić, jedna kuća. Starinom su iz sela Zaostro kod Berana. U Togšičane su došli iz Glođana (o. Peć) 1965. godine. Slava Sveta Petka. Informator Milan Nišavić (40 god.).
Petković, dve kuće. Došli 1968. godine iz Gotovuše kod Uroševca. Slava Sveti Nikola. Informator Obrad Petković (48 god.).
Sganojević, jedna kuća. Ovde se nastanipi 1970. godine. Prethodno živeli u selima Selogražde i Rečane. Slava Sveti Pantelija. Informator Vidim Stanojević (52 god.).
Cvetković, jedna kuća. Ovde došpi iz sela Mušutišta 1965. godine. Informator Dušan Cvetković (45 god.).
Izvor: Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književiosti, Odbor za onomastiku, Onomatološki prilozi, knj. HIII, DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA SUVE REKE I OKOLNIH SELA
21. avgust 2018. u 17:22
Vojislav Ananić
LEŠANE
Lešane se nalaze oko šest kilometara južno od Suve Reke. Većim delom je u ravnici, pod brdom Nerezine. Deli se na Gornju i Donju malu i Kamenicu. Kamenica je zaselak udaljen oko desetak minuta hoda od centrv sela. Većina stanovnika sela su Šiptari, dok Srbi čine samo jednu petinu stanovnišgva (29 kuća). Poslednjih dvadeset godina odavde se odselilo oko dvadeset srpskih porodica, mahom doseljenika iz Srbije.
Selo nema crkvu niti iko u selu pamti da je tu postojala. Na seoskom groblju postoji neko uzvišenje, pa kazuju (pričao im je pop) da je tu bila crkva, mada nema nekih vidnih ostataka. Groblje je vrlo staro, zapušteno i teško pristupačno. (U susednom selu Trnje postoje crkva i srpsko groblje, ali u njemu danas ne živi nijedna srpska porodica.) Šesnaest srpskih porodica kaže da su „odavde“, a ostale da su se ovde doselile iz susednih sela (Špinadije, Sopina, Dulje, Veleža).
Selo ima četvororazrednu osnovnu školu na srpskom jeziku i osmorazrednu na šiptarskom. Srpska deca osnovnu školu dalje uče u Suvoj Reci.
Informatori: Nikola Ilić (67 god.), Cvetko Jovanović (85 god.) i Petko Krstić (73 god.).
Prezimena
Antić, dve kuće. Ne čuvaju predanje o porekpu. Slava Sveti Đorđe; mala slava Đurđevdan. Informator Stanislav Antić (55 god ).
Antonijević, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Đorđe.
Informator Spira Antonijević (40 god.).
Arsinci. Porodični nadimak Arsića. Informator Blagoje Arsić.
Arsić, jedna kuća. Starinom su iz sela Špinadije. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Bpagoje Arsić (42 god.).
Blagojević, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Sgevan. Informator Milan Blagojević (29 god.).
Buzinci. Porodični nadimak Jovanovića. Informator Dušan Jovanović.
Glavinovci (glavonje). Porodični nadimak Bpagojevića i Staletovića. Informator Milan Blagojević.
Duljanci. Porodični nadimak Jankovića. Doseljenici iz sela Dulje. Informator Petko Janković.
Ilić 1, tri kuće. Ne znaju kad su u Lešane došli iz Špinadije. (Danas tamo nema Srba.) Po predanju, obesili su popa. Bili se napili, pa rešili da obese onog ko prvi naiđe. Pop ih je prokleo pre smrti. Slava Sveta Prečista. Informator Nikola Ilić (67 god.).
Ilić 2, jedna kuća. Došli su iz sela Vepeža pre 100 godina. Slava Sveti Dimitrija. Informator Spasa Ilić (73 god.).
Janićevi//Jannćvci. Porodični nadimak Jankovića. Informator Jovan Janković.
Janković 1, jedna kuća. Došli su iz sela Veleža pre 100 godina. Slava Sveti Dimitrija. Informator Jovan Janković (60 god.).
Janković 2, dve kuće. Došli su iz sela Dulje pre 100 godina. Slava Sveti Nikola. Informator Petko Janković (50 god.).
Jovanović 1, jedna kuća. Starinom su iz Sirinićke župe. Spava Sveta Petka. Informator Cvetko Jovanović (85 god.).
Jovanović//Jovanović 2. dve kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Ranđel. Informator Đorđe Jovanović (44 god.).
Jovanović 3, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Porodični nadimak im je Buzinci. Slava Sveti Đorđe; mala slava Đurđevdan. Informator Dušan Jovanović (59 god.).
Kamenččari. Opšti naziv za stanovnike mahale Kamenica.
Krstić, četiri kuće. Ne čuvaju predanje o porekpu. Slava Sveti Ranđel//Sveti Ranđela. Informator Petko Krstić (73 god.).
Kuduzovci („nešto ljuto“), porodični nadimak Krstića. Informator Petko Krstić.
Lapočovci. Porodični nadimak Stanojevića. Informator Nedeljko Stanojević.
Larinci. Porodični nadimak Jovanovića. Informator Cvetko Jovanović.
Petković, tri kuće. Pre 160 godina doselili se iz sela Sopino. Slava Sveti Đorđe; mala slava Đurđevdan. Informator Petko Petković (78 god.).
Staletović 1, jedna kuđa. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Stevan. Informator Draga Staletović (78 god.).
Staletović 2, dve kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Ranđel. Informator Dragutin Staletović (50 god.).
Stanojević, jedna kuća. Ne čuvaju predalje o poreklu. Slava Sveti Ranđel. Informator Nedeljko Stanojević (78 god.).
Stojanović, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Spasa Stojanović (33 god.).
Filinci. Porodični nadimak Ilića i Filipovića. Informator Spasa Ilić.
Filipović, jedna kuća. Došpi su iz sela Veleža pre 100 godina. Slava Sveti Dimitrija. Informator Sganislav Fililović (56 god.).
Cikulovci. Porodični nadimak Stojanovića. Informator Spasa Stojanović.
Šotkarci. Porodični nadimak Petkovića. Informator Petko Petković.
Šurulejci. Porodični nadimak Ilića.
Izvor: Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književiosti, Odbor za onomastiku, Onomatološki prilozi, knj. HIII, DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA SUVE REKE I OKOLNIH SELA
21. avgust 2018. u 17:31
Vojislav Ananić
SOPINA
Sopina je od Suve Reke udaljena oko tri kilometra. Selo je u ravnici, okruženo brdima i valovitim terenom. Deli se na Gornju i Donju malu. Čuva se predanje da je u selu bila crkva Sveti Nikola. U predelu Crkvina vide se ostaci nekakve građevine. Tu je bilo i neko staro groblje. Odatle je kamen odnesen i uništeni su skoro svi tragovi o njegovom postojanju. Sadašnje groblje je na kraju sela, na terenu Široko. Po predanju, srpsko groblje je ranije bilo u centru sela, pa je paša, kome je dosadilo svakodnevno kukanje i plač na groblju, zabranio da se tu sahranjuju.
U selu živi trinaest srpskih porodica i preko dvesta šiptarskih. Sve srpske porodice su starinačke (,,odavde“), osim jedne, koja se 1935. godine doselila iz sela Delovce. Dve porodice čuvaju predanje da su starinom iz Crne Gore i da su se u Sopinu doselile u tursko vreme.
Selo ima četvororazrednu osnovnu školu na srpskom jeziku. Starije razrede osnovne škole deca uče u Suvoj Reci.
Informatori; Petar Mitrović (72 god.) i Mirko Antić (54 god.).
Prezimena
Antić 1, četiri kuće. Čuvaju predanje da su starinom iz Crne Gore i da su u Sopinu došli u vreme Turaka. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola (letnji). Informator Mirko Antić (54 god.).
Antić 2, prezime jednog člana porodice Mitrović. Informator Petar Mitrović.
Đorđević, jedna kuća. Doselili se iz sela Delovce 1935. godine. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Stanislav Đorđević (50 god.).
Jovanović, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Milivoje Jovanović (35 god.).
Krstić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Spava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Vitko Krstić (78 god.).
Lazić 1, dve kuće. Ne čuvaju predanje o porekpu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Tomislav Lazić (40 god.).
Lazić 2, tri kuće. Čuvaju predanje da su se, pre nekoliko vekova, doselili iz Crne Gore. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Petar Lazić (47 god.).
Mitrović, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Petar Mitrović (72 god.).
Izvor: Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književiosti, Odbor za onomastiku, Onomatološki prilozi, knj. HIII, DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA SUVE REKE I OKOLNIH SELA
21. avgust 2018. u 17:55
Vojislav Ananić
POPOVLJANE
Popovljane se nalazi oko deset kilometara jugoistočno od Suve Reke. Na blagoj je padini, ispod šumovite planinske kose Uzgorevac. Selo se depi na Gornju i Donju malu, ali i na više zaselaka, prema familijama: na Ćurince, Ćalakove, Jovince, Grbince, Čonkine, Stojanovce, Šopove i Petrovce.
Selo ima vrlo staru crkvu (Sveti Nikola). Sagrađena je, po predanju, pre sedamsto godina. Iznad sela, u predelu Ćelije, nalaze se temelji crkve Sveta Petka. Seosko groblje je u blizini crkve Sveti Nikola. Na groblju ima vrlo starih nadgrobinih ppoča i kamenih krstova.
U selu sam obradio četrdeset sedam srpskih kuća. „Odavde“ je dvadeset i šest porodica (petnaest je došlo iz susednog sela Dvorane), šest je iz sepa Delovce, pet iz okoliie Prizrena, a deset porodica poreklo vezuje za selo Magele („ovde pre Turaka“). Ovde odskora živi i jedna šiptarska porodica.
Popovljane ima četvororazrednu osnovnu školu. Starije razrede osnovne škole deca uče u susednom selu Mušutištu, udaljenom oko četiri kilometra.
Informatori: Dimitrije Jovanović (70 god.), Trajko Ristić (77 god.) i Mladen Nisić (64 god.).
Prezimena
Andrejević, dve kuće. Ranije prezime Tomić. Ovde živeli i u vreme Turaka. Slava Sveti Pantelija. Informator Vidin Tomić (61 god.).
Blagojević 1, jedna kuća. Ovde živeli i u vreme Turaka. Slava Sveti Ranđel. Informator Marko Blagojević (71 god.).
Blagojević 2, jedna kuća. Kažu da su najstariji shanovnici sela. Slava Sveti Nikola. Informator Jovan Blagojević (27 god.).
Grbinci. Familijarni nadimak Jovanovića. Informator Slobodan Jovanović.
Đorđević, jedna kuća. Ranije prezime Ristić. Ovde živepi „odvajkada”. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikopa. Informator Trajko Ristić.
Đurinci. Porodični nadimak Jovanovića. Informator Radisav Jovanović.
Jovanović 1, četiri kuće. Došli u tursko vreme iz susednog sela Dvorane. Slava Sveti Ranđeja; mala slava Sveti Ranđeja. Informator Radisav Jovanović (51 god.).
Jovanović 2, šest kuća. Starinom su iz sela Delovci. Ovde živeli i u tursko vreme. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Slobodan Jovanović (57 god.).
Jovanovci. Porodični nadimak Jovanovića. Informator Slobodan Jovanović.
Jovinci. Porodični nadimak Nisića. Informator Mladen Nisić.
Kušini. Porodični nadimak Staletovića. Informator Blagoje Staletović.
Mitrović. Ranije prezime Staletovića i Todorovića. Informator Petar Staletović.
Hikolić. Ranije prezime Jovanovića. Informator Spobodan Jovanović.
Nisić, deset kuća. Dosepili su se iz sepa Magepe još pre Turaka. Radili begovsku zemlju. Kasnije prikupljivali njihova imanja „za trista belih medžedija“. Slava Sveti Dimitrije; mala slava Sveti Tanasije. Informator Mladen Nisić (64 god.).
Pekari. Porodični nadimak Stojanovića. Informator Stojan Stojanović.
Petković 1, tri kuće. Starinom su iz sela Koriše (Prizren). Ovde se doselili oko 1912. godine. Slava Sveti Nikola. Informator Stanoje Petković (45 god.).
Petković 2, jedna kuća. Starinom su negde iz okoline Štrpca. Ovde su „odvajkada“. Slava Sveti Pantelija. Informator Antonije Petković (70 god.).
Ristić, dve kuće, Ovde živepi i u vreme Turaka. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Trajko Ristić (77 god.).
Staletović 1, dve kuće. Došli iz sela Dvorane u tursko vreme. Slava Sveti Ranđel; mala slava Sveti Ranđel. Informator Petar Staletović (50 god.).
Staletović 2, pet kuća. Ne čuvaju predanje o porekpu. Ovde su „odvajkada“. Slava Sveti Nikola. Informator Blagoje Staletović (51 god.).
Stojanović, četiri kuće. Starinom su iz sela Dvorane. Slava Sveti Ranđeo; mapa slava Sveti Ranđeo. Informator Stanislav Stojanović (57 god.).
Stojanovci. Porodični nadimak Stojanovića. Informator Stojan Stojanović (82 god.).
Todorović 1, jedna kuća. Ranije prezime Staletović. Došli su iz sepa Dvorane u tursko vreme. Slava Sveti Ranđel; mala slava Sveti Ranđel. Informator Todor Todorović (77 god.).
Todorović 2, jedna kuđa. Poreklo vezuju za Crnu Goru (predak Račo). U Popovljane došli iz Sredske. Slava Sveti Nikola. Informator Dragoljub Todorović (56 god.).
Tomić, tri kuće. Ovde živeli i u vreme Turaka. Slava Sveti Pantelija. Informator Vidin Tomić (61 god.).
Ćalakovi. Porodični nadimak Blagojevića. Informator Jovan Bpagojević.
Ušini. Porodični nadimak Staletovića i Todorovića. Informator Petar Staletović.
Čonkini. Porodični nadimak Đorđevića i Ristića. Informator Trajko Ristić.
Izvor: Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književiosti, Odbor za onomastiku, Onomatološki prilozi, knj. HIII, DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA SUVE REKE I OKOLNIH SELA
22. avgust 2018. u 04:13
Vojislav Ananić
SELOGRAŽDE
Selogražde se nalazi oko osam kilometara južno od Suve Reke. Locirano je u ravnici, ispod brda Boka. Deli se na tri mahale: Gornju, Donju i Malu preko Reke. U selu žive Srbi i Šiptari (muslimani i katolici). Ima ukupno šezdeset domova, od čega samo sedam srpskih. Četiri srpske porodice su „odavde”, a tri su ce u tursko vreme, doselipe iz sela Dvorane.
U selu postoji crkva Sveti Uroš. Crkva je vrlo stara. I na seoskom groblju, koje je ispod sela, postoje neki stari temelji. Veruju da je i tu bila crkva. Selo ima četvororazrednu osnovnu školu na srpskom jeziku. Deca dalje uče u Mušutištu i Suvoj Reci.
Informatori: Uroš Lekić (63 god.) i Nikola Krstić (70 god.).
Prezimena
Janković, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o porekpu. Slava Sveti Nikola. Informator Stređko Janković (35 god.).
Krstić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Ilija; mala slava Sveta Prečista. Informator Nikola Krstić (70 god.).
Lazić, tri kuće. Došli su iz sela Dvorane u tursko vreme. Slava Sveti Pantelija Informator Ljubin Lazić (64 god.).
Lekić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Kažu da su ovde četiri pojasa i da su najstarija kuća u selu. Slava svegi Ilija; mala slava Sveta Prečista. Informator Uroš Lekić (63 god.).
Nikolić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Luka. Informator Đorđe Nikolić (65 god.).
Izvor: Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književiosti, Odbor za onomastiku, Onomatološki prilozi, knj. HIII, DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA SUVE REKE I OKOLNIH SELA