Сува Река и околна села

11. јун 2012.

коментара: 16

Општина Сува Река:

Бања, Беланица, Блаце, Будаково, Букош, Вранић, Вршевце, Гељанце, Горња Крушица, Грејковце, Грејчевце, Гунцат, Дворане, Деловце, Добродељане, Доња Крушица, Дубрава, Дуље, Ђиновце, Јавор, Кострце, Кравосерија, Ладровац, Ладровић, Лешане, Лужница, Мачитево, Мовљане, Мушутиште, Непребиште, Нишор, Папаз, Пећане, Поповљане, Раштане, Речане, Саврово, Самодража, Селогражде, Семетиште, Сеник, Слапужане, Сопина, Стара Вучина, Студенчане, Сува Река, Топличане, Трње, Тумичина и Чајдрак.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (16)

Одговорите

16 коментара

  1. Војислав Ананић

    СУВА РЕКА

    СТАНОВНИШТВО

    После мисионарских извештаја из XVII века које смо напред навели о суворечком становништву дуго времена нема у литератури конкретних података. Тек из године 1836. постоје запажања Ами Буа о Сувој Реци где, између осталог, каже, да је ту видео само арбанашко становништво. Крајем XIX века у једном ауслроугарском војном приручнику забележено је да Сува Река има око 100 кућа, и да је становништво махом арбанашко (шиптарско), а делом српско. Почетком XX века Бранислав Нушић је писао да су у Сувој Реци „становници само Арнаути и неколико кућа православних Цигана“. Цвијић наводи, према митрополиском списку, да је у сувој Реци било 11 православних кућа. Године 1914 насеље је имало 998 становника. Према попису од 1921 Сува Река је имала 156 домова са 945 становника. Попис од 1931 године дао је укупан број становника по општинама, тако да не можемо знати бројно стање у самом насељу, док је Суворечка општина тада имала 699 кућа са 5.001 становником: мушких 2.459 а 2.542 женских. Попис од 15 марта 1948 пружа прецизније податке. По том попису Сува Река имала је 289 домаћинстава са 1.715 становника: 868 мушких и 847 женских. Према подацима Среског народног одбора насеље је имало, крајем 1952 1.915 становника и то 480 Срба и 1435 Шиптара, а 1955 укупно 2.023 становника.
    Из наведених података види се нагло повећавање броја становништва Суве Реке после Другог светског рата, које је настало услед пораста њене административне и економске важности. Пада у очи да је број мушкараца већи од броја жена, што је, вероватно, у вези да доскорашњим подређеним положајем жене у овим крајевима и с општим хигијенским условима у којима она живи. Поред свега тога наталитет, а и прираштај становништва, у овом насељу, као у осталом и у читавој Косовско Метохиској Области, већи су него у ма ком другом крају наше земље. Неки од наведених података не помињу Цигане. Међутим, добар број православних породица, које славе св. Василису, циганског су порекла, али се убрајају у Србе, као што се и један број муслиманских породица циганског порекла убрајају у Шиптаре. Али прави Срби и Шиптари у насељу још увек се нерадо рођакају са својим новим. сународницима. На ову појаву наишао сам и у Ораховцу.
    Миграционо кретање становнишитва. Што се тиче порекла данашњег становништва на основу традиције, може се закључити да је оно овде досељено током последња три века турске владавине у овим крајевима. Изгледа да се становништво овог насеља више пута мењало и обнављало. Овоме су били узрок пре свега друштвени услови за време Турака, и то нарочито феудални систем, као и опште економске прилике. Највећи број садашњих породица пореклом је из Северне Албаније, затим из околних предела: Подриме и Подгора, из Призрена и из Црне Горе. Породице пореклом из планинских предела Северне Албаније, Црне Горе, Подгора итд. силазиле су постепено у равницу из економских побуда, јер су овде природни услови за живот били много бољи него у старом кршевитом и пасивном крају. Остале породице, из Призрена и околних села, дошле су у новије време, махом пред Балкански рат, или између два светска рата, у време када је Сува Река све више предузимала функцију градског насеља, новог тржишног центра, где су занатлије и трговци могли боље да зарађују. Многе породице старином из планинских области (Северне Албаније, Црне Горе) као узрок досељавању наводе крвну освету. Међутим, то је био само повод да се што пре напусти стари крај који им је пружао врло скромне могућности за живот. У даљем излагању груписаћемо поједине породице по крајевима одакле су пореклом.

    Срби

    Ивовићи: Дедићи 3 куће, Михајловић 1, Младеновић 1, Спасић 1, Цветковић 1, Перић 1, Исаиловић и Ђорђевићи 3, свега 12 кућа, славе св. Василија (Нова Година), према предању, најстарији српски род. Доселили су се у турско време, не знају тачно кад, из Берана (Иванграда) или из околине овога места. Дошла су два рођена брата, Иво и Јован. Избегли су због крви. Доцније се Јован вратио у Васојевиће. Овдашњи Ивовићи су од Ива. Издају се за арбанашки фис Мазрек. — Новаковић (1 к., св. Арханђел) дошао је као кафеџија 1913. — Милутиновић (1 к., св. Петка) дошао је у исто време као жандарм и овде остао. Обојица су из Куршумлије. У Широком (на заравни истог имена), које се рачуна као заселак Суве Реке, живе породице: Миленковић (1 к., св. Врачеви) из Мачковца код Куршумлије; Митровић (1 к., св. Арханђел), из Куршумлиске Бање; Цветковић (1 к., св.Арханђел, из неког села у околин Куршумлије; Веселиновић (1 к., св. Мина), из истог краја. — Марковић, „Бугараш” (1 к., св. Никола), из Житорађе у Топлици. — Бојевић (1 к., св. Агатоник), из Куршумлије. Наведене породице доселиле су се све у исто време (1926). — Анђелковић (1 к., св. Никола) је арбанашког порекла. Дошао је из Слопужана у околини Суве Реке. Овде се оженио Српкињом, прешао у православну веру и асимиловао се у Србе. Величковић (1 к., св. Никола), дошао је као жандарм 1927. из Неготина у Крајини и овде остао.
    Унутрагиња имиграција. Јоргић (1 к., Ђурђиц), од Јоргића из Призрена, дошао је као трговац 1900, а даљим је пореклом из Смаћа у Подрими. Његови сродници Јоргићи су у Косовској Митровици и у Ееограду. — Павловић (1 к.)а пореклом је из Турјака у Подрими, а овде је дошао 1910. из Ђаковице. — Микић (2 к., св. Никола), трговачки род, старином из Сретске, дошли су у Призрен, а отуда овде (1912). Њихови сродници су у Сретској, Призрену, Ораховцу (Трбусићи), Гњилану (Живковићи) и Светозареву (Јагодини). — Младеновић (1 к., св. Никола), трговачка породица, старином из Сретске, досељена је 1912. из Призрена. — Денић (1 к., св. Петка), доселио се као трговац 1922. из Урошевца. — Генић (1 к. Ђурђиц) је пореклом из Смаћа. Дошао је као службеник 1925. из Призрена. Његови сродници су Стојадиновићи у Ораховцу и у Житковцу. — Фишкаловић (1 к., Стевандан), старином је из Сретске. Овде се доселио из Призрена 1928. као трговац. Има сроднике у Приштини. — Васиљевић, „Чифутче“ (1 к., св. Никола), од Васиљевића из Призрена. Доселио се отуд 1941. као трговац. Има сроднике у Владичином Хану. — Из Призренског Подгора и Подриме су: Трајковићи (5 к., св. Никола), из Брњаче, а даљим пореклом из Рожаја. Доселили су се одавно у турско време. Некад је то била велика задруга. Стефановићи (2), Спасићи (2), свега 4 куће, Митровдан, прешле су 1915. из Корише. — Симићи (2 к.5 св. Никола), дошли су у исто време (1915) из Ораховца. — Петровић (1 к., Ђурђиц), свештеничка породица, доселила се из Љубижде.

    Шиптари

    Гаши: (25 кућа), деле се на братства Легенај и Пирај. За Пирај мисли се да су српског порекла, да су за време Турака помуслимањени и да су се доцније претопили у Шиптаре. Према предању, међутим, Пирај су Шиптари, који су доскоро били католици, а предак им се звао Перај или Пирај. Породица Арифа Гаше, према предању, међу најстаријим суворечким породицама, доводи порекло од Ајваза Гаша. Братство Бучоли или Ахметај живело је дуго у Будакову (Подгору), а отуд се доселило овде, — Бериши (39 кућа) зову се и Berisha е Bardhe (Бели Бериши) за разлику од Berisha е Kuqe (Црвених Бериша или Куча), према предању, пре око три сготине година дошла су три брата и настанила се: један у Сувој Реци, други у Малој Хочи (Подрими) и тамо оставио потомство (Бериша око 20 кућа), трећи у Доброшевцу (Дреници) и од њега је остало доста потомака. Бериши се зову и „Аљшиће“ и деле се према положају кућа у селу на Горње Берише (Berisha е Eper) и Доље Берише (Berisha е Poshter). Бериши и Кучи не орођавају се међу собом. Родослов Ејуп Хајдина Берише, старца од 87 година (1955) : он, Ејуп, — Хајдин — Вели — Осман — Хусеин. Даље не зна. Сам Ејуп има сина и унуке. — Шаља (16 кућа), деле се на братства: Хоџај (3 куће ) и Биљикбаше (13 кућа), старином су из Кољча у Северној Албанији. Родосдов Кадрије, старог 63 године (1953): он, Кадри, — Исуф — Дина — Рахмон — Рустем — Алија — Ибрахим, сви рођени у Сувој Реци, даље не зна— Кучи :(68 кућа) су из „Скаја“ (Крајине) поред Скадарског Језера. Предак дошао као католик а овде прешао на ислам, Кучка братства сy : Јупај (22к.) Демај (12), Бајрактарај (15), Бицај (4), Ходај (6) и Кеља) (7). Према предању Кељај се зову по селу истог имена на Црном Дриму (код Дебра). Тамо је удата нека од Кељаја, па пошто јој умре муж, врати се с децом у стари крај.
    Родослов Сахит Мусе, старог 70 година (1953): он, Сахит, — Муса — Суља — Смајл — Мирта и неки други којима не зна имена, рођени сви у Сувој Реци. — Криези (20 кућа), дошли су из Подриме и Ђаковице, а даљом старином су из Северне Албаније. Деле се на Гељанце и Пушимке. Гељанци се зову по селу Гиљанцу у Подрими, док други имају надимак, презиме, изведено од арбанашког „pushimft (одмор). Њихови преци на раду „често су се одмарали”, па им отуда надимак. — Хељгиани (3 куће) дошли су из Пећана (Подгора), даљим су пореклом од реке Фанда у Мирдитима, па их зову и Фанда, Фандићи. — Кабаши (2 к.) су из Мушутишта у Подгору, дошли су за време старе Југославије. — Породица Хајдар Рамадана доселила се из Призрена после Првог светског рата. Даљим је пореклом из Топлице. Настанила се у Призрену после рата 1877—1878.

    Имиграција из ближе околине

    — Хељшани (11 кућа), из Крајкова у Дреници. Издају се за фис Хељшан. — Бериша Демир Гана (1 кућа), дошао је као надничар из Призрена за старе Југославије. — Из Подгора и Подриме су: Хељшан (6 породица); 4 породице су дошле из села Пећана, а 2 из села Дуља (од фиса Хељшан), док су старином из Северне Албаније. — Битићи (7 породица ) су из Деловца. За две породице мисли се да су старином из Љуме у Северној Албанији. Неке породице досељеника из Подгора или Подриме, припадају другим фисовима и нису у сродству с наведеним породицама. Неке су циганског порекла, али говоре шиптарски и издају се за Шиптаре. Овде спадају: Бериша Рамадан, циглар из села Пиране; Гаши; Халил Реџеп, из Крушице; Пајазити (3 к.), из. Пећана, дошли су око ,1905. Издају се за фис Краснићи. Бахтијари (2 к.),.пореклом из Оптеруше, доселили се отуда за старе Југославије. Они су надничари и печалбари. Гаши Ука. Емин (2 к), из Оптеруше пореклом. Овде су ковачи. — Бериша Ћерџм Курта (1 к.),.сеоски курир („потрођел” или „протођер“) дошао је из Циране. — Салих Садрија (1 к,), ковач из Речана. Издаје се за фис Гаш. Реџеп Брахим, пензиоиер, рд фиса Гаша. — Баки Бериша, ковач. Сефер Брахими, надничар. — Лимоџ Брахимџ, сеоски говедар, од фиса Гаша. Наведене породице су из села Корише.

    Исељавања

    Највише исељеника је у Призрену напр. породице: Пупа, Ћкала, Кучи, Ценај, Љаску, Ћерпани. За време старе Југославије неке породице иселиле су се у Турску. Од фиса Гаша иселиле су се три породице: 2 у Истамбул, а 1 у Салихлу код Смирне. Неколико породица Ивовића иселило се у Призрен, Косовску Митровицу и Смедерево. Иселило се и неколико циганских породица, које овде нису имале своју земљу, па је њихов боравак у насељу ионако био привремен.

    Општије напомене о психичким особинама становништва

    Психичке особине Суворечана огледају се у менталитету становништва ближе и даље околине. Неке особине су ублажене и измењене утицајем промена које су настале последњих деценија у материјалном и душевном животу становништва, и у сталном процесу преображаја насеља у варошицу. У суштини становници Суве Реке имају много одлика поштених и разборитих људи; цене правду, слободу и јунаштво; осетљиви су на све што вређа њихова схватања, Нанесену неправду дуго памте па гледају да је кадтад и на исти начин врате. Воле своје место и крај и још увек држе до свога фиса (племена). Ипак се ово варошко становништво разликује по нечему од својих суседа у околним селима: пре свега агилније је и предузимљивије. Суворечани цене своје време много више него сељаци у околини, а нису ни тако приступачни и простодушни као они. Познато традиционално шиптарско гостопримство скоро је сасвим нестало. Људи су свесни да пролазници могу да добију преноћиште у хотелу, зато се не излажу непотребним издацима за госте, а осим тога желе да их страна лица не узнемиравају. Међусобне посете и зимске седељке у самом месту доста су ретке. Људи више воле да живе повучено у својој кући и да само о њој воде бригу, што је опет једна одлика градског менталитета. Иако предузимљиви и радни, становници се ипак нису потпуно ослободили турског јавашлука; нарочито то вреди за старије људе. Преко дана могу се видети појединци како седе прекрштених ногу, или како наслоњени на зид чуче пред пекаром или којом другом радњом; пуше и воде безначајне разговоре. Ове особине односе се углавном на обе етничке групе (Србе и Шиптаре); између њих има неких разлика, али оне нису велике.
    Међутим, разлика у психичким особинама код појединих друштвених слојева у Сувој Реци сасвим је уочљива, пре свега између пољопривредног становништва с једне и занатлија и трговаца са друге стране. Док се код пољопривредног становништва запажају психичке особине људи планинских области из којих су им дошли преци, дотле су ови други примили, односно донели из околних градова, особине ситних трговаца и занатлија овога дела Балканског Полуострва, који сав живот посматрају искључиво кроз призму личних интереса, имајући пред очима само што већу зараду, што се види и из њихове професионалне сервилности, дугом ценкању и претераном хваљењу своје робе. Ово се односи нарочито на приватне занатлије. Код чиновника мештана или досељеника са села, који су до недавно били земљорадници, сукобљавају се погледи и схватања два разна света: горштачки сељак са свим својим позитивним особинама, али и с неким источњачким јавашлуком и неспретношћу с једне стране, а са друге настојање чиновника да постану способни, педантни и углађени службеници, што често изгледа доста наметљиво. При том појединци су уочљиво надмени, или, напротив, врло срдачни, а и претерано поверљиви, што често прелази у наивност.
    Велика је разлика и у схватањима старе и нове генерације. Нови нараштај, из времена после Другог светског рата, има савремене погледе на свет и живот, тежи и ради на што бржем напретку материјалне и духовне културе и бори се против заосталих патријархалних елемената у материјалном и духовном животу становништва. Стара генерација, међутим, која је живела у сасвим другим условима, ненавикнута на промене, више воли да све ствари остави по старом, као што је било у време њихових дедова, или како је то судбина (,,кисмет“) одредила, него да се сами залажу, да начине прекретницу у животу и иду у корак с временом. 
    Ипак, под утицајем нових прилика и нових могућности које пружа наша социјалистичка заједница, ствара се нова концепција о животу код мештана и тако се постепено преваспитава човек који се умногоме разликује од својих претходника који су још само пре пола века веровали да је највиши закон пушка, а најученији човек — полуписмени сеоски хоџа.

    ИЗВОР: МАРК КРАСНИЋИ, СУВА РЕКА, антропогеографска испитивања (Примљено на седници Савета Етноrрафсноr института 7 V 1960)

    • Olivera

      Dragi moji, mozda su vas trebali da prevaspitaju mestani Suve Reke i okolnih sela. Secam se dede, njemu nije trebalo vaspitanje, vec struja i voda. Radan, hrabar covek sa mnogo potomaka. Stitio zemlju, porodicu, zivot.

  2. Војислав Ананић

    СУВА РЕКА

    Сува Река је варошица са око шесг хиљада становника. Чини засебну општину од 52 села. Својим већим делом налази се на изразитој стрмини коју чини високо брдо Бираћ.
    У Сувој Реци постоји црква Св. Петар. Саграђена је 1926. године. Градила су је позната браћа мајстори Стеван и Илија Декић нз Суве Реке. Службу Божију одржавају свештеници из Призрена и Мушитишта, пошго Сува Река нема свог сталног свештеника. Месно гробље је у близини цркве. У њему има старих гробова. Неуредно је, неограђено и крајње запуштено.
    Сува Река има основну и средњу школу са неколико одсека.
    Од педесег девет испитиваних породииа „одавде“ су шест породица, порекло за Црну Гору везују двадесет и две породице, две верују да су пореклом из Црне Горе, десет су из Србије, једна из Лике, док се у Суву Реку, из даље и ближе околине (Призрен, Средска, Ораховац, Мушутиште, Дворане, Речане, Кориша) доселило осамнаест лородица.
    Информатори: Стаја Декић (60 год.), Риста Ристић (68 год.), Драгољуб Трипковић (63 год.) и Војислав Трајковић (38 год.).

    Презимена

    Бојовић, једна кућа. Старином су из Црне Горе. У сепо Широко се насепили 1931. године. Слава Свети Агатоник Информатор Љубиша Бојовић (27 г). Борисављевић, једна кућа. Пре сто година се досепили из Сиринића у Мушутишге. Слава Свети Никола. Информатор Томислав Борисављевић (41 год.).
    Бошковић, једна кућа. Старином негде из Црне Горе. Живели у Младеновцу и Љубижди. Овде су од 1960. године. Слава Свети Стеван. Информатор Миодраг Бошковић (55 год.).
    Булатовић, в. Шћелановић.
    Вуксановић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Васиљ. Информатор Роксанда Вуксановић (75 год.).
    Декић, једна кућа. Верују да су старином из околине Иванграда. Раније презиме Ивовић. Породични надимак Селивићи. Слава Свети Василије. Информатор Стаја Декић (60 год.).
    Ђорђевић, једна кућа. Стариначка породица. Не чувају предање о пореклу.
    Слава Свети Васиљ. Информатор Тодор Ђорђевић (37 год.).
    Ђорђевић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Света Васиљица. Информатор Милева Ђорђевић (49 год.). 
    Живић, једна кућа. Порекпом су из Крушевца (Бивоље). Тамо су се презивали Станојевић. Касније живели у Подујеву и Приштини. Овде се населили 1957. године. Слава Свети Јован. Информатор Ратомир Живић.
    Илић, једна кућа. Пореклом су из Црне Горе. У Суву Реку се доселили из сепа Зрзе пре двеста година. Спава Свети Никола. Информатор Илинка Илић (45 год.).
    Јовановић, једна кућа. Старином су из Шумадије (с. Овсиште). После Првог светског рата населили се у село Раштане. Дошли у Суву Реку 1959. године. Слава Свети Ђорђе. Информатор Живко Јовановић (52 год.). (Информатор је био последњи становник села Раштане. Тамо је остапо српско гробље, порушена црквица.)
    Јовановић, три куће. Старином су из Призрена. Раније презиме Јоргић. Извесно време живели у селу Сопино. Овде се населили 1960. године. Слава Света Пречиста. Информатор Вepa Јовановић (47 год.).
    Јовановић, једна кућа. Доселили се из Мушутишта 1967. године. Слава Свети Никола. Информатор Богољуб Јавановић (39 год.).
    Јовановић, две куће. Порекпом су негде нз Србије. Извесно време живели у Доњој Шипашници (Гњилане) и Косовској Каменици. Овде се населили 1954. године. Слава Свети Ранђел. Информатор Витомир Јовановић (53 год.).
    Казић, две куће. Досепили се из Ораховца 1947. године. Слава Свети Димитрије. Информатор Стајко Казић (67 год.).
    Кокаловић, једна кућа. Пореклом су из Пирота. Верују да су грчког порекла. Живели у селу Вуче (Лесковац), у Штипу и Ђаковици. У Суву Реку дошли 1969. године. Слава Свети Димитрије. Информатор Стојанка Кокаловић.
    Крстић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Некада давно живели у селу Брњаче код Ђаковице. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Војислав Трајковић (58 год.).
    Крстић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Дошли из села Лешане 1959. године. Слава Свети Аранђел. Информатор Божидар Крстић.
    Кујунџић, једна кућа. Пореклом су из Ораховца, одакле су се доселили 1966. године. Једно време су живели у Косовској Митровици. Спава Свети Стеван. Информатор Миодраг Кујунцић (53 г.).
    Манојловић, једна породица. Старином су из Медвеђе. Извесно време живели у Гораждевцу код Пећи. Овде дошли 1952. године. Слава Ђурђевдан. Информатор Апександар Манојловић (56 год.).
    Микић, једна кућа. Старином су из Средске. Овде дошпи из Призрена 1910. године. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Анђелко Микић (53 год.).
    Мипутиновић, једна кућа. Старином су из околине Никшића у Црној Гори, одакле се информаторов деда преселио у Самоково код Куршумлије. Старо презиме Павићевић. Слава Света Петка. Информатор Раде Милутиновић (47 год.).
    Миљковић, једна кућа. Пореклом су из околине Лесковца. Живели у Косовској Каменици (с. Беривојци) и Призрену. Слава Свети Никола. Информатор Мипутнин Миљковић (27 год.).
    Митровић, једна кућа. Дошли 1945. године из Речана. Пре тога живели у селу Мовљане. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Благоје Митровић (55 год.).
    Младеновић, једна кућа. Старином су из Призрена. У Суву Реку дошли око 1910. године. Слава Свети Никола. Информатор Радмила Младеновић (60 год.).
    Недељковић, једна кућа. Дошли из Мушутишта 1952. године. Слава Свети Ђорђе. Информатор Јовица Недељковић (54 год.).
    Павићевић. Раније презиме Милутиновића. Информатор Раде Милутиновић.
    Петковић, две кће. Чувају предање да су пореклом „негде из Црне Горе“. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Слободан Петковић (38 год.).
    Петковић, једна женска особа. Дошла из села Дворане 1961. године. Слава Митров дан; мала слава Свети Краљ (Дечански). Информатор Даринка Петковић.
    Петровић, једна кућа. Старином су из Горњег Катуна код Варварина. У Суву Реку се доселили из Вршцa 1958. године. Слава Свети Никола. Информатор Лазар Петковић (56 год.).
    Петровић, једна кућа. Још у турско време досепили се из Горње Битиње (о. Штрпце) у село Мушутиште. У Суву Реку се доселили 1955. године. Слава Мтровдан. Информатор Вукосава Петровић.
    Поповић, једна кућа. Старином су из Црне Горе. Овде се доселили из Истока (с. Кош). Слава Петровдан; мала слава Петрове вериге. Информатор Милисав Поповић (52 год.).
    Почуча, једна кућа. Старином су нз Дивосела (Госпић). Живели у Београду и Вучитрну. Овде се доселили 1951. године. Спава Свети Кузман и Дамјан. Информатор Анђелија Почуча (71 год.).
    Радић, једна кућа. Старином су из Сиринићке жупе, одакле су се пре 300 година доселили у село Мушутиште, а недавно прешли у Суву Реку. Слава Свети Никола. Информатор Златана Радић (52 год.).
    Радоичић, једна кућа. Пореклом су из села Гргуре (Куршумлија). Населили се у село Трње 1936. године. У Суву Реку дошли 1955. године. Слава Свети Врачи. Информатор Вукашин Радојичић (51 год.).
    Репић, једна кућа. Старином су из села Локвице (о. Призрен). Чувају предање да су им преци радили на подизању манастира Свети архангел у Призрену и да један од њих није поанао сина, који је у међувремену, док је трајала градња, напунио деветнаест година. Слава Света Петка. Ииформатор Милорад Репић.
    Ристић, једна кућа. Старином су из Црне Горе (околина Бара). Овде су се населили још у турско време. (Кад су се досепили затекли су само две породице: једну српску и једну шиптарску.) Слава Свети Василије. Информатор Риста Ристић (68 год.).
    Симић, једна кућа. Дошли из Ораховца 1947. године. Слава Саети Јован; мала слава Свети Никола (женина слава). Информатор Арсеније Симић (56 год.).
    Спасић, једна кућа, Верују да су пореклом из Црне Горе. Слава Свети Васил. Информатор Никола Спасић (76 год.).
    Спасић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Димитрије. Информатор Василка Спасић (75 год.).
    Станисављевић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Овде се доселили из села Мушутиште. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Срећко Станисављевић (42 год.).
    Станојенић, једна кућа. Старином су из Призрена. Слава Свети Димитрије. Информатор Живко Станојевић (34 год.).
    Станојевић. Раније презиме Живића. Информатор Ратомир Живић.
    Стефановић, једна кућа. Порекло везују за Коришу код Призрена. Слава Митровдан. Информатор Вида Стефановић (67 год.).
    Трајковић, шест кућа. Старином су негде из Црне Горе. Овде се населипи пре 200 година. Претходно живели у сепу Зрзе код Ораховца. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Панта Трајковић (68 год.).
    Трипковић, једна кућа. Старином су из Црне Горе. Тамо су се презивали Шћепановић (или Булатовић?). Живели у Бресничићу (Прокупље) и Обилићу. У Суву Реку се доселили 1950. год. Слава Свети Лука. Информатор Драгољуб Трипковић (53 год.).
    Урошевић, једна кућа. Дошли из сепа Мовљане 1975. године. Слава Свети Никбола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Томислав Урошевић (27 год.).
    Фатић, једна кућа. Старином су из села Коњухе код Андријевице (Вacojeвићи). Живели су као насељеници у селу Црмљане код Ђаковице. У Суву Реку дошли 1963. године. Слава Свети Аранђео. Информатор Михаило Фатић (45 год.).
    Цветковић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Васиљ.

    Извор: Српска академија наука и уметности, Oдељењe језика и књижевиости, Одбор за ономастику, Ономатолошки прилози, књ. ХIII, ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА СУВЕ РЕКЕ И ОКОЛНИХ СЕЛА

  3. Војислав Ананић

    ШИРОКО

    Широко је лоцирано на пространом, равном платоу са обе стране ауто-пута Сува Река — Призрен. Од Суве Реке је удаљено око један километар. То је насеље новијег датума. Његови становници су дошли за послом. Претежно су радници „Прогреса“, погона за ратарство и виноградарство. У нaсељу има девет српских кућа.
    Село има гробље, и оно је формирано кад и насеље.
    Деца основну школу уче у Сувој Реци.
    Последњих неколико година одавде се одселило девет породица.
    Информатори: Спободан Стајић (54 год.) и Борисав Ракић (49 год.).

    Презимена

    Бојовић, једна кућа. Дошли из Куршумлије у време старе Југославије. Порекло везују за Пећ. Спава Свети Агатоник; мала слава Свети Јаков. Информатор Радивоје Бојовић (55 год.).
    Јефтић, две куће. Дошли из села Мовљане 1952. године. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Велимир Јефтић (54 год.).
    Јефтић, једна кућа. Дошли из Куршумлије у време старе Југославије. Слава Митровдан. Информатор Миладин Јефтић (54 год.).
    Марковић, једна кућа. Порекло везују за Лесковац. Касније живели у околини Подујева (с. Дубнице), одакле су 1946. године прешли у село Топличане. Овде живе од 1950. године. Слава Свети Лука. Информатор Миљојко Марковић (50 год.).
    Ракић, једна кућа. Порекло везују за Црну Гору. У Метохију се доселили из села Суви До (о. Блаце). Једно време живели у селу Нова Шумадија (Призрен). У Широко дошли око 1960. годнне. Слава Свети Тома. Информатор Борисав Ракић (49 год.).
    Стајић, једна кућа. Доселили се из села Мушутиште 1958. године. Слава Cвети Пантелиија. Информатор Слободан Стајић (54 год.).
    Стефановић, једна кућа. Доселили се из села Студенчане 1962. године. Слава Свети Андреја. Информатор Драгољуб Стефановић (58 год.).
    Цветковић, једна кућа. Старином су из Владичиног Хана. Касније живепи у Куршумлији (с. Данковићи). Овде се настанили 1946. године. Слава Свети Ранђео; мала слава Петковица. Информатор Миливоје Цветковић (47 год.).

    Извор: Српска академија наука и уметности, Oдељењe језика и књижевиости, Одбор за ономастику, Ономатолошки прилози, књ. ХIII, ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА СУВЕ РЕКЕ И ОКОЛНИХ СЕЛА

  4. Војислав Ананић

    МОВЉАНЕ

    Мовљане се напази око девет километара оевероисточно од Суве Реке. Високо је на брду, расејано по валовитом и врло стрмом терену. Мештани чувају предање да су сви од истог претка Пере, који је због неког „крупног убиства“ (ради којег га је и „краљ тражио“) пребегао из Црне Горе и овде се настанио. Кажу да су овдашњи Шиптари његови потомци, па су до скоро, иако су примили ислам, држали српске обичаје везане за славе, Божић, Ускрс и друге верске празнике. Нико не памти да је у селу постојала црква. Гробље је далеко од села, на суседном брегу, у храстовој шуми. Крстови су, они старији, претежно од сиге, са урезаним именом покојника.
    У селу живе 24 српске породице.
    Село има основну школу, али да би се формирао следећи разред, због малог броја ученика (у неколико последњих година иселило се 19 српских породица), чека се и по три године. Средњу школу деца уче у Сувој Реци, и тај пут дуг осамнаест километара, због лоше аутобуске везе, прелазе често пешице.
    Информатори: Петар Димић (56 год.), Петар Урошевић (84 год.) и Стеван Спасић (78 год.).

    Презимена

    Андрејевић, две куће. Чувају предање да су старином из Црне Горе. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Стале Андрејевић (70 год.).
    Димић, једна кућа. Чувају предање да су некада давно дошли из Црне Горе. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Петар Димић (56 год.).
    Ђорђевић, две куће. Чувају предање о свом црногорском пореклу. Слава Свети Никола; мала спава Свети Никола. Информатор Ђорђе Ђорђевић (55 год.).
    Јефтић, једна кућа. Чувају предање да су старином негде из Црне Горе. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никбла. Информатор Станислав Јефтић (54 год.).
    Јовановић, једна кућа. Кажу да су старином из Црне Горе и да су овамо побегли од крвне освете. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола, Информатор Ђорђе Јовановић (70 год.).
    Перовић. Раније презиме Урошевића. Информатор Пегар Урошевић.
    Петровић, две куће. Чувају предање о свом црногорском пореклу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Александар Петровић (46 год.).
    Ристић, четири куће. Чувају предање о свом црногорском порекпу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Стаменко Ристић (65 год.).
    Спасић, пег кућа. Пореклом су негде из Црне Горе. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Стеван Спасић (78 год.). 
    Трифуновић/Трвуновић, једна кућа. Пореклом су из Црне Горе. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Станислав Трифуновић (54 год.).
    Урошовић, пет кућа. Старином су из Црне Горе, можда од Берана. Њихов далеки предак Пера „убија усред цркве ч’авека“, неког познатог Црногорца, па је морао да побегне из Црне Горе, јер га је, да би га осудио, тражио и сам „црногорски краљ. Слава Свети Никола. Спаве обе славе — зимску и летњу и, кажу, дају им исто значење. Информатор Петар Урошевић (84 год.).

    Извор: Српска академија наука и уметности, Oдељењe језика и књижевиости, Одбор за ономастику, Ономатолошки прилози, књ. ХIII, ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА СУВЕ РЕКЕ И ОКОЛНИХ СЕЛА

  5. Војислав Ананић

    РЕЧАНЕ

    Село је од Суве Реке удаљено око три километра. У долини је, у саставу двеју речица, окружено бреговима. Дели се на Асановску, Фетовићку и Меметовску малу. Село има око стотииу домова, од којих 20 срлских и 80 шиптарских. Село је врло старо. Кажу да и новији становници овде живе преко 500 година. Шест српских породица каже да су најстарији становници села „од обе нације”, девет се доселило пре неколико стотина година из околних села, док је пет породица овде настањено у току последњег рата и после њега.
    У селу постоји врло стара црква Свети Ђорђе. Поред цркве постоје неки стари темељи и огромне плоче. Овде је и сеоско гробље. 
    Село има четвороразредну основну школу на оба језика. Деца даље уче у Сувој Реци.
    Информатори: Здравко Радић (54 год.), Љубин Крстић (71 год.) и Чедомир Благојевић (70 год.).

    Презимена

    Благојевић, једна кућа. Доселили се из села Лешане пре 400 година. Претходно живели у селу Сопино. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Љубин Крстић (71 год.).
    Благојевић, једна кућа. Чувају предање да су најстарији становници овог села. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Чедомир Благојевић (70 год.).
    Димић, једна кућа. Дошли из села Дуље (о. С. Река) 1965. године. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Славко Димић (50 год.).
    Ђорђевић, две куће. Чувају предање да су најстарији становници овог сепа. Слава Свети Ђорђе; мала слава Свети Ранђеја. Информатор Станислав Ђорђевић (42 год.).
    Јовановић, једна кућа. Чувају предање да cу најстарији становници овог села. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Чедомир Благојевић.
    Крстић 1, четири куће. Пре 400 година се досепили из села Лешане. У Лешане дошли из села Сопино. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Љубин Крстић (71 год.).
    Крстић 2, једна кућа. Дошли из села Гиљанце 1943. године. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Душан Крстић (20 год.).
    Крстић. Раније презиме Благојевића и Симића. Информатор Златан Симић.
    Лазић, једна кућа. Чувају предање да су најстарији становници овог cena. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Јован Лазић (57 год.).
    Миладиновић, две куће. Дошли из села Мушутиште 1966. године. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Никола Миладиновић (41 год.).
    Митровић, једна кућа. Дошли из села Мовљане пре 600 година. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Станомир Митровић (51 год.).
    Петровић. Раније презиме Ђорђевића и Урошевића. Информатор Станиспав Ђорђевић (42 год.).
    Радић, две куће. Доселили се из сепа Мовљане пре 600 година. Слава Свети Никола; мала спава Свети Никола летњи. Информатор Здравко Радић (54 год.).
    Симић, једна кућа. Дошли из сепа Лешане пре 400 година. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Златан Симић (58 год.).
    Станковић, једна кућа. Дошли из села Селогражде 1943. године. Слава Свети Ђорђе. Информатор Васиљ Станковић (80 год.).
    Урошевић, једна кућа. Кажу да су најстарији становници овог села. Раније презиме Петровић. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Велика Урошевић (71 год ).

    Извор: Српска академија наука и уметности, Oдељењe језика и књижевиости, Одбор за ономастику, Ономатолошки прилози, књ. ХIII, ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА СУВЕ РЕКЕ И ОКОЛНИХ СЕЛА

  6. Војислав Ананић

    ТОПЛИЧАНЕ

    Топличане се налазе око пет километара јужно од Суве Реке. Село је формирано 1948. године. Оно је, управо, неколико стамбених, административних и других зграда и објеката подигнутих за потребе погона за ратарство и виноградарстао. Лоцирано је у Ђиновачком пољу, с десне стране пута Сува Река — Призрен. Не зкају да објасне како је овај нови заселак добио име старог села Топличане, које је од овог удаљено око три кипометра и у коме данас не живи ниједна српска породица. Становници околних села овај заселак називају и Таражда. Село нема гробље; становници се и даље сахрањују у селима из којих су дошли.
    У селу живи седам српских породица.
    Четири разреда основне школе деца уче у селу Лешане, а настављају школовање у Сувој Реци.
    Информатори: Видим Станојевић (52 год.) и Обрад Петковић (48 год.).

    Презимена

    Јовановић, једна кућа, Доселипи се из села Поповљане 1961. године. Претходно живели у селу Дворане. Слава Свети Ранђеја; мала слава Свети Ранђеја летњи. Информатор Златоје Јовановић (40 год.). 
    Марковић, једна кућа. Доселили се из села Мушутиште 1967. године. Слава Свети Ђорђе. Информатор Душан Марковић (43 год.).
    Нишавић, једна кућа. Старином су из села Заостро код Берана. У Тогшичане су дошли из Глођана (о. Пећ) 1965. године. Слава Света Петка. Информатор Милан Нишавић (40 год.).
    Петковић, две куће. Дошли 1968. године из Готовуше код Урошевца. Слава Свети Никола. Информатор Обрад Петковић (48 год.).
    Сганојевић, једна кућа. Овде се настанипи 1970. године. Претходно живели у селима Селогражде и Речане. Слава Свети Пантелија. Информатор Видим Станојевић (52 год.).
    Цветковић, једна кућа. Овде дошпи из села Мушутишта 1965. године. Информатор Душан Цветковић (45 год.).

    Извор: Српска академија наука и уметности, Oдељењe језика и књижевиости, Одбор за ономастику, Ономатолошки прилози, књ. ХIII, ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА СУВЕ РЕКЕ И ОКОЛНИХ СЕЛА

  7. Војислав Ананић

    ЛЕШАНЕ

    Лешане се налазе око шест километара јужно од Суве Реке. Већим делом је у равници, под брдом Нерезине. Дели се на Горњу и Доњу малу и Каменицу. Каменица је заселак удаљен око десетак минута хода од центрв села. Већина становника села су Шиптари, док Срби чине само једну петину становнишгва (29 кућа). Последњих двадесет година одавде се одселило око двадесет српских породица, махом досељеника из Србије.
    Село нема цркву нити ико у селу памти да је ту постојала. На сеоском гробљу постоји неко узвишење, па казују (причао им је поп) да је ту била црква, мада нема неких видних остатака. Гробље је врло старо, запуштено и тешко приступачно. (У суседном селу Трње постоје црква и српско гробље, али у њему данас не живи ниједна српска породица.) Шеснаест српских породица каже да су „одавде“, а остале да су се овде доселиле из суседних села (Шпинадије, Сопина, Дуље, Вележа).
    Село има четвороразредну основну школу на српском језику и осморазредну на шиптарском. Српска деца основну школу даље уче у Сувој Реци.
    Информатори: Никола Илић (67 год.), Цветко Јовановић (85 год.) и Петко Крстић (73 год.).

    Презимена

    Антић, две куће. Не чувају предање о порекпу. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Станислав Антић (55 год ).
    Антонијевић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Ђорђе.
    Информатор Спира Антонијевић (40 год.).
    Арсинци. Породични надимак Арсића. Информатор Благоје Арсић.
    Арсић, једна кућа. Старином су из села Шпинадије. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Бпагоје Арсић (42 год.).
    Благојевић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Сгеван. Информатор Милан Благојевић (29 год.). 
    Бузинци. Породични надимак Јовановића. Информатор Душан Јовановић.
    Главиновци (главоње). Породични надимак Бпагојевића и Сталетовића. Информатор Милан Благојевић.
    Дуљанци. Породични надимак Јанковића. Досељеници из села Дуље. Информатор Петко Јанковић.
    Илић 1, три куће. Не знају кад су у Лешане дошли из Шпинадије. (Данас тамо нема Срба.) По предању, обесили су попа. Били се напили, па решили да обесе оног ко први наиђе. Поп их је проклео пре смрти. Слава Света Пречиста. Информатор Никола Илић (67 год.).
    Илић 2, једна кућа. Дошли су из села Вепежа пре 100 година. Слава Свети Димитрија. Информатор Спаса Илић (73 год.).
    Јанићеви//Јаннћвци. Породични надимак Јанковића. Информатор Јован Јанковић.
    Јанковић 1, једна кућа. Дошли су из села Вележа пре 100 година. Слава Свети Димитрија. Информатор Јован Јанковић (60 год.).
    Јанковић 2, две куће. Дошли су из села Дуље пре 100 година. Слава Свети Никола. Информатор Петко Јанковић (50 год.).
    Јовановић 1, једна кућа. Старином су из Сиринићке жупе. Спава Света Петка. Информатор Цветко Јовановић (85 год.).
    Јовановић//Јовановић 2. две куће. Нe чувају предање о пореклу. Слава Свети Ранђел. Информатор Ђорђе Јовановић (44 год.).
    Јовановић 3, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Породични надимак им је Бузинци. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Душан Јовановић (59 год.).
    Каменччари. Општи назив за становнике махале Каменица.
    Крстић, четири куће. Не чувају предање о порекпу. Слава Свети Ранђел//Свети Ранђела. Информатор Петко Крстић (73 год.).
    Кудузовци („нешто љуто“), породични надимак Крстића. Информатор Петко Крстић.
    Лапочовци. Породични надимак Станојевића. Информатор Недељко Станојевић.
    Ларинци. Породични надимак Јовановића. Информатор Цветко Јовановић.
    Петковић, три куће. Пре 160 година доселили се из села Сопино. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Петко Петковић (78 год.).
    Сталетовић 1, једна куђа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Стеван. Информатор Драга Сталетовић (78 год.).
    Сталетовић 2, две куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Ранђел. Информатор Драгутин Сталетовић (50 год.).
    Станојевић, једна кућа. Не чувају предаље о пореклу. Слава Свети Ранђел. Информатор Недељко Станојевић (78 год.). 
    Стојановић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Спаса Стојановић (33 год.).
    Филинци. Породични надимак Илића и Филиповића. Информатор Спаса Илић.
    Филиповић, једна кућа. Дошпи су из села Вележа пре 100 година. Слава Свети Димитрија. Информатор Сганислав Филиловић (56 год.).
    Цикуловци. Породични надимак Стојановића. Информатор Спаса Стојановић.
    Шоткарци. Породични надимак Петковића. Информатор Петко Петковић.
    Шурулејци. Породични надимак Илића.

    Извор: Српска академија наука и уметности, Oдељењe језика и књижевиости, Одбор за ономастику, Ономатолошки прилози, књ. ХIII, ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА СУВЕ РЕКЕ И ОКОЛНИХ СЕЛА

  8. Војислав Ананић

    СОПИНА

    Сопина је од Суве Реке удаљена око три километра. Село је у равници, окружено брдима и валовитим тереном. Дели се на Горњу и Доњу малу. Чува се предање да је у селу била црква Свети Никола. У пределу Црквина виде се остаци некакве грађевине. Ту је било и неко старо гробље. Одатле је камен однесен и уништени су скоро сви трагови о његовом постојању. Садашње гробље је на крају села, на терену Широко. По предању, српско гробље је раније било у центру села, па је паша, коме је досадило свакодневно кукање и плач на гробљу, забранио да се ту сахрањују.
    У селу живи тринаест српских породица и преко двеста шиптарских. Све српске породице су стариначке (,,одавде“), осим једне, која се 1935. године доселила из села Деловце. Две породице чувају предање да су старином из Црне Горе и да су се у Сопину доселиле у турско време.
    Село има четвороразредну основну школу на српском језику. Старије разреде основне школе деца уче у Сувој Реци.
    Информатори; Петар Митровић (72 год.) и Мирко Антић (54 год.).

    Презимена

    Антић 1, четири куће. Чувају предање да су старином из Црне Горе и да су у Сопину дошли у време Турака. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола (летњи). Информатор Мирко Антић (54 год.).
    Антић 2, презиме једног члана породице Митровић. Информатор Петар Митровић.
    Ђорђевић, једна кућа. Доселили се из села Деловце 1935. године. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Станислав Ђорђевић (50 год.).
    Јовановић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Миливоје Јовановић (35 год.).
    Крстић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Спава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Витко Крстић (78 год.).
    Лазић 1, две куће. Не чувају предање о порекпу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Томислав Лазић (40 год.).
    Лазић 2, три куће. Чувају предање да су се, пре неколико векова, доселили из Црне Горе. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Петар Лазић (47 год.).
    Митровић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Петар Митровић (72 год.).

    Извор: Српска академија наука и уметности, Oдељењe језика и књижевиости, Одбор за ономастику, Ономатолошки прилози, књ. ХIII, ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА СУВЕ РЕКЕ И ОКОЛНИХ СЕЛА

  9. Војислав Ананић

    ПОПОВЉАНЕ

    Поповљане се налази око десет километара југоисточно од Суве Реке. На благој је падини, испод шумовите планинске косе Узгоревац. Село се депи на Горњу и Доњу малу, али и на више заселака, према фамилијама: на Ћуринце, Ћалакове, Јовинце, Грбинце, Чонкине, Стојановце, Шопове и Петровце.
    Село има врло стару цркву (Свети Никола). Саграђена је, по предању, пре седамсто година. Изнад села, у пределу Ћелије, налазе се темељи цркве Света Петка. Сеоско гробље је у близини цркве Свети Никола. На гробљу има врло старих надгробиних ппоча и камених крстова.
    У селу сам обрадио четрдесет седам српских кућа. „Одавде“ је двадесет и шест породица (петнаест је дошло из суседног села Дворане), шест је из сепа Деловце, пет из околиие Призрена, а десет породица порекло везује за село Магеле („овде пре Турака“). Овде одскора живи и једна шиптарска породица.
    Поповљане има четвороразредну основну школу. Старије разреде основне школе деца уче у суседном селу Мушутишту, удаљеном око четири километра.
    Информатори: Димитрије Јовановић (70 год.), Трајко Ристић (77 год.) и Младен Нисић (64 год.).

    Презимена

    Андрејевић, две куће. Раније презиме Томић. Овде живели и у време Турака. Слава Свети Пантелија. Информатор Видин Томић (61 год.).
    Благојевић 1, једна кућа. Овде живели и у време Турака. Слава Свети Ранђел. Информатор Марко Благојевић (71 год.).
    Благојевић 2, једна кућа. Кажу да су најстарији схановници села. Слава Свети Никола. Информатор Јован Благојевић (27 год.).
    Грбинци. Фамилијарни надимак Јовановића. Информатор Слободан Јовановић.
    Ђорђевић, једна кућа. Раније презиме Ристић. Овде живепи „одвајкада”. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никопа. Информатор Трајко Ристић.
    Ђуринци. Породични надимак Јовановића. Информатор Радисав Јовановић.
    Јовановић 1, четири куће. Дошли у турско време из суседног села Дворане. Слава Свети Ранђеја; мала слава Свети Ранђеја. Информатор Радисав Јовановић (51 год.).
    Јовановић 2, шест кућа. Старином су из села Деловци. Овде живели и у турско време. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Слободан Јовановић (57 год.).
    Јовановци. Породични надимак Јовановића. Информатор Слободан Јовановић. 
    Јовинци. Породични надимак Нисића. Информатор Младен Нисић.
    Кушини. Породични надимак Сталетовића. Информатор Благоје Сталетовић.
    Митровић. Раније презиме Сталетовића и Тодоровића. Информатор Петар Сталетовић.
    Hиколић. Раније презиме Јовановића. Информатор Спободан Јовановић.
    Нисић, десет кућа. Досепили су се из сепа Магепе још пре Турака. Радили беговску земљу. Касније прикупљивали њихова имања „за триста белих меџедија“. Слава Свети Димитрије; мала слава Свети Танасије. Информатор Младен Нисић (64 год.).
    Пекари. Породични надимак Стојановића. Информатор Стојан Стојановић.
    Петковић 1, три куће. Старином су из села Корише (Призрен). Овде се доселили око 1912. године. Слава Свети Никола. Информатор Станоје Петковић (45 год.).
    Петковић 2, једна кућа. Старином су негде из околине Штрпца. Овде су „одвајкада“. Слава Свети Пантелија. Информатор Антоније Петковић (70 год.).
    Ристић, две куће, Овде живепи и у време Турака. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Трајко Ристић (77 год.).
    Сталетовић 1, две куће. Дошли из села Дворане у турско време. Слава Свети Ранђел; мала слава Свети Ранђел. Информатор Петар Сталетовић (50 год.).
    Сталетовић 2, пет кућа. Не чувају предање о порекпу. Овде су „одвајкада“. Слава Свети Никола. Информатор Благоје Сталетовић (51 год.).
    Стојановић, четири куће. Старином су из села Дворане. Слава Свети Ранђео; мапа слава Свети Ранђео. Информатор Станислав Стојановић (57 год.).
    Стојановци. Породични надимак Стојановића. Информатор Стојан Стојановић (82 год.).
    Тодоровић 1, једна кућа. Раније презиме Сталетовић. Дошли су из сепа Дворане у турско време. Слава Свети Ранђел; мала слава Свети Ранђел. Информатор Тодор Тодоровић (77 год.).
    Тодоровић 2, једна куђа. Порекло везују за Црну Гору (предак Рачо). У Поповљане дошли из Средске. Слава Свети Никола. Информатор Драгољуб Тодоровић (56 год.).
    Томић, три куће. Овде живели и у време Турака. Слава Свети Пантелија. Информатор Видин Томић (61 год.).
    Ћалакови. Породични надимак Благојевића. Информатор Јован Бпагојевић.
    Ушини. Породични надимак Сталетовића и Тодоровића. Информатор Петар Сталетовић.
    Чонкини. Породични надимак Ђорђевића и Ристића. Информатор Трајко Ристић.

    Извор: Српска академија наука и уметности, Oдељењe језика и књижевиости, Одбор за ономастику, Ономатолошки прилози, књ. ХIII, ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА СУВЕ РЕКЕ И ОКОЛНИХ СЕЛА

  10. Војислав Ананић

    СЕЛОГРАЖДЕ

    Селогражде се налази око осам километара јужно од Суве Реке. Лоцирано је у равници, испод брда Бока. Дели се на три махале: Горњу, Доњу и Малу преко Реке. У селу живе Срби и Шиптари (муслимани и католици). Има укупно шездесет домова, од чега само седам српских. Четири српске породице су „одавде”, а три су ce у турско време, доселипе из села Дворане.
    У селу постоји црква Свети Урош. Црква је врло стара. И на сеоском гробљу, које је испод села, постоје неки стари темељи. Верују да је и ту била црква. Село има четвороразредну основну школу на српском језику. Деца даље уче у Мушутишту и Сувој Реци.
    Информатори: Урош Лекић (63 год.) и Никола Крстић (70 год.).

    Презимена

    Јанковић, једна кућа. Не чувају предање о порекпу. Слава Свети Никола. Информатор Стређко Јанковић (35 год.).
    Крстић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Илија; мала слава Света Пречиста. Информатор Никола Крстић (70 год.).
    Лазић, три куће. Дошли су из села Дворане у турско време. Слава Свети Пантелија Информатор Љубин Лазић (64 год.).
    Лекић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Кажу да су овде четири појаса и да су најстарија кућа у селу. Слава свеги Илија; мала слава Света Пречиста. Информатор Урош Лекић (63 год.).
    Николић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Лука. Информатор Ђорђе Николић (65 год.).

    Извор: Српска академија наука и уметности, Oдељењe језика и књижевиости, Одбор за ономастику, Ономатолошки прилози, књ. ХIII, ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА СУВЕ РЕКЕ И ОКОЛНИХ СЕЛА