Opština Đakovica:
Babaj Boks, Bardonić, Bardosan, Batuša, Berjak, Bec, Bistražin, Brekovac, Brovina, Vogovo, Vranić, Goden, Gornje Novo Selo, Grgoc, Grčina, Guska, Dalašaj, Damjane, Deva, Doblibare, Dobrić, Dobroš, Dolj, Donje Novo Selo, Donji Biteš, Dužnje, Dujak, Đakovica, Ereč, Žabelj, Ždrelo, Žub, Zulfaj, Jablanica, Janoš, Jahoc, Kodralija, Korenica, Košare, Kraljane, Kusar, Kuševac, Lipovac, Lugađija, Ljugbunar, Marmule, Meja Orize, Meja, Moglica, Molić, Morina, Nec, Nivokaz, Osek Paša, Osek Hilja, Paljabarda, Pacaj, Petrušan, Pljančor, Ponoševac, Popovac, Radonjić, Rakovina, Rakoc, Ramoc, Racaj, Rača, Raškoc, Ripaj Madanaj, Rogovo, Skivjane, Smać, Smonica, Sopot, Stubla, Trakanić, Ćerim, Ujz, Firaja, Firza, Crmljane, Šeremet i Šišman.
20. jul 2018. u 16:49
Vojislav Ananić
Žub
Verovatno su selo osnovali, odnosno obnovili, doseljenici iz sela Žuba u skadarskoj okolini i oni mu dali to ime. Danas u selu nema stanovnika poreklom iz tog mesta: to je stoga što je selo bilo čiflik, pa se stanovništvo često smenjivalo.
Priča se, inače, da je selo vrlo staro, najstarije u tom delu Hasa, i da je nekada bilo veće: pojedine porodice ga brzo napuštaju zbog slabe zemlje. Iz Žuba je poreklom sadašnje muslimansko bratstvo Žub u Đakovici.
Na mestu Guri Zi (Crna Stena) ima nekih starih temelja. Priča, se da je tu bio Lekin grad. Još se priča da je u vreme dok je u Žubu bio grad, pod Maja Kraljices bio Bunar Majes Kraljices, na arbanaškoj strani, ali sada u selu ne znaju ništa o toj kraljici.
1940. u selu su bile 4 kat. arbanaške i 4 srpske naseljeničke kuće, svega ih 8.
ARBANASI KATOLICI. — Č e lj z a (3 k., Sv. Pavle) su došli oko 1800—1810. Jedan od njih, koji se iselio u Vogovo (Smail Asan), prešao je na islam, i to radi imanja. — K o m a n i (1 k., letnji Sv. Nikola) su iz Komana kod Đerata na Drimu.
SRBI NASELJENICI. — Vukovići (1 k.) iz Donje Zete. — Nikčevići (1 k.), takođe iz Donje Zete. — Miličkovići (1 k.) iz Petrovića u Piperima. — Marići (1 k.).
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
20. jul 2018. u 17:00
Vojislav Ananić
Moglica
Selo je bilo, u tursko vreme, čiflik, pa mu se, stoga, stanovništvo često smenjivalo. Samo u devet arbanaških kuća su 1940. bili domaćini koji su se rodili u Moglici, a domaćini svih ostalih su bili rodom iz raznih mesta u okolini.
Priča se da su do pre dve stotine godina u selu bile samo dve ili tri kuće: kuća Nikol Nu Šalje (najstarija) i kuća Sulj Meme. Ti drugi su bili došli docnije sa Kosova. Od potomstva Nikole Nua je porodica Pašk Nikol Šalje u Rači, a od Sulj Meme su potomci u Dolju i Zidu Sadik-age. Sulj Mema je bio od Kušnina.
1940. u selu su bile 24 kat. arbanaške i 6 srpskih naseljeničkih, svega 30 kuća.
ARBANASI KATOLICI. — Kušnin (10 k., Mala Bogorodica). Pojedini domaćini su rodom iz Arbanije, Kušnina, Janoša i dr. — Šalja (2 k., Sv. Nikola): jedna porodica je došla u novije vreme. — Oroši (2 k., Sv. Lazar). — Đuđa (2 k., Sv. Jovan u jesen, Usekovanje). Jedna porodica je došla iz janoške opštine. — Sp a ć (1 k., Sv. Lazar), doseljeni iz novačke opštine u Podrimi. — Bliništ (1 k., Sv. Rok), doseljeni iz Budisavaca, samo su ogranak Spaća. — Kčira, (2 k., Spasovdan): jedna porodica je došla iz janoške opštine, a druga iz gornjosrbičke. Svi Kčire vode poreklo iz Škrelja, a iz Kčire vode poreklo Čeljza. O poreklu Čeljza pričaju ovo: još dok su svi bili zajedno, čobani bili na planini. Domašari im ne pošalju branšo, a čobani njima ne pošalju mrs. Stoga se zavade i podele i tako ostanu. Oni što su dobili planinu morali su da krče i otuda im ime (čeljza = krčevina). — Žđin (1 k., Sv. Petka. — Domđon (1 ;k., Sh Maoa e majit) su došli iz Podrime, iz novačke opštine. — Tupasaka (1 k.) su noviji doseljenici iz Fana u Arbaniji. — Porodica Nikol Kolj M a r k o, bez muških članova, doseljena iz Trakanića, a Nikol bio rodom iz Arbanije, iz roda Sulaj u fisu Spać.
SRBI NASELJENICI. — Mihailovići (1 k.) iz Spuža. — Milunovići (1 k.) iz Seoca u Piperima. — Kneževići (1 k.) iz Zagrada kod Nikšića. — Vukovići (1 k.) iz Svibe u Piperima. — Ivančevići (1 k.) iz Blizne u Piperima. — Vušovići (1 k.) iz Bršna u opštini Župe Nikšićke.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
20. jul 2018. u 18:41
Vojislav Ananić
Kusari
Na arbanaškom »kusar« (od srpskog: gusar) znači: razbojnik, pljačkaš. Selo su, dakle, zasnovali ili obnovili neki pljačkaši, hajduci.
U selu su pećine Špela Kusarit i Špela Novakit (tj. Hajdučka i Novakova Pećina). Imaju neka stara groblja na tri mesta: Vorret e Hoti’t, Vorret e Ares Haliitit (Groblje kod Halitove Njive) i Vorret e Ouiriisihjtes (Groblje kod Stene).
1940. bilo je u selu 15 kat. arbanaških i 7 srpskih naseljeničkih, svega 22 kuće.
ARBANASI KATOLICI. — Domđon (1 k.). — Oroši (1 k.). U Kusare su došli iz Pjetršana. — Kušnini (5 k.). Jedna porodica je došla nedavno iz Janoša. — Spać: rodovi K i m zo r (1 k.) i B l i n i š t (1 k.). Poslednji su došli iz Arbanije, u novije vreme. — Beriši: rodovi Rons (1 k.) i Konaj (1 k.). Konaj su došli iz Smaća u damnjanskoj opštini, gde ih još ima i s kojima imaju istu slavu: nedelju pred Sv. Nikolu i Sv. Nikolu. — Gojani (1 k.) su došli iz Gojana u Albaniji. — K a ć i n a r (3 k.).
SRBI NASELJENICI. — Kopitovići (1 k.) iz Goričana u Donjoj Zeti. — G o g i ć i (1 k.) iz Lijeve Rijeke. — Asanovići (1 k.) iz Slatine u Vasojevićima. — Lapušići (1 k.) iz Lijeve Rijeke u Vasojevićima. — Zorići (1 k.). — Bakići (1 k.) iz Zabrđa (Kralje) u Vasojevićima. — Baošić i (1 k.).
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
20. jul 2018. u 18:47
Vojislav Ananić
Pjetršan
Opšte je uverenje, i u selu i u okolini, da je osnivač ovot sela bio Arbanas Pjetr Šan, pa se selo prozvalo po njemu. Inače, ime sela se izgovara još i kao: Petrušani, Petrošani.
U samom selu nema potomstva od Pjetra Šana. Možda su njegovi potomci u Đakovici, gde imaju muslimani Pjetršani, za koje se tvrdi da su nekada bili katolici.
U tursko vreme u selu su bile same čifčije. Selo se deli na mahale: Pjetršan i Ljugi Keč. Ima 18 kuća kat. Arbanasa. Blizu Pjetršana su mesta Kiša Račs i Kinga Doljit (v. opis Rače i Dolja), a u samom selu je crkvina Kiša Pjetrušanit. Priča se da su je srušili »Turci« i da je bilo groblje oko nje. Selo je stradalo i od čume.
Rans (3 k.) od plemena B e r i š a su najstariji rod u selu. Došli su odavva iz Miridita, a ranije bili u Kusarima i dr. Slave Berišku Bogorodicu (Zoja e Beriishes). — Đuđ (2 k., Sv. Jovan): jedna porodica je došla u novije vreme iz nekog sela, koje je sada u Arbaniji, — Škoreti (4 k., Letnička Bogorodica). — S u lj a j (3 k., Sv. Lazar?) su Mirditi, fis Spać. Ima ih i u Osekpaši i u Gornjem Novom Selu. — D omđon (1 k.) su došli u novije vreme iz nekog sela u današnjoj Arbaniji.
— Kčir a (1 k., Spasovdan), takođe u (novije vreme iz Arbanije.
— Oroš (1 k.). — Kužnjin (2 k., Mala Gospojina, Zoja e Merturit, Zoja e meram): jedna porodica je došla iz Moglica a jedna iz nekog sela u Arbaniji, — Spać (1 k.) su došli iz Crekovca, gde ih još ima.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
20. jul 2018. u 19:00
Vojislav Ananić
Dolj
Samo jedna mahala u selu ima svoje naročito ime: Ljugi Vaut (Lugi i Vauit). Kroz selo teče potočić Dolica, u kom je nekada bila Kiša Doljit, doljska crkva.
Najstarijom kućom, odnosno porodicom, u selu smatra se kuća Kolj Deda Kušnina: oni su tu već više od 100 godina. 1940. u selu je bilo 28 kat. i 1 musl. arbanaška kuća i 17 srpskih naseljeničkih, svega 46 kuća.
ARBANASI KATOLICI. — Kušnin (14 k.). Svi su blizak rod, iako su neki došli pre više od 100 godina, a neke porodice u novije vreme iz Rogova, Trave, Pjetršana, damjanske opštine i dr. Najstariji stanovnici sela od ovoga roda su potomci Sulj Meme, koji je bio došao sa Kososva u Motlicu; iz Motlice su se njegovi potomci raselili u Dolj i Zid Sadik-age. Imaju roda u Moglici, Pjetršanu, Zidu Sadik-age i dr. Slava im je Mala gospođa; nekolike porodice drže samo miriditsku slavu Sv. Nikolu. Ranije su ti Kušnini bili u Moglici. Smatraju da im nisu bili rod prvi stanovnici sela. Kušnina, V. i opis Moglice. — G o j ani (2 k.). — Đ uđaj (1 k.) su iz Miridita. — Kčira (1 k.) su došli iz Budisavaca. — Kaćinari (2 k.) su noviji došljaci. — Rans-Beriši (4 k.), rod Nrek-Iseni, doseljeni iz Firze, Novog Sela i Pjetršana, a nekada botati trgovci u Đakovici. — Alšići-Beriši (1 k.). — D u š (1 k.), došli iz Rače, a bili nekad zajedno u kući sa Nrek-Isenima, — Domđon (1 k.) su doselili iz Miridita. — Oroši (1 k.), takođe iz Miridita.
ARBANASI MUSLIMANI. — Šalja (1 k.).
SRBI NASELJENICI. — Mandići (1 k.) su iz Nedakusa. — Bulatovići (3 k.) iz Dubokog, u Rovcima. — Božovići (2 k.) iz Jašovića u Šekularu. —P a ntović i (2 k.) iz Ćetkovića u Šekularu. — M a r j a n o v ić i (1 k.) iz Lijeve Rijeke — Perazići (1 k.). — Barjaktarovići (1 k.) iz budimljanske opštine. — Mandići (1 k.) iz poljske opštine u Nedakusima. — Šćepanovići (1 k.) iz Kolašina. — Jelić i (1 k.). — Rmuši (1 k.) od Berana. — N ov o v i ć i (1 k.) iz Konjuha u Vasojevićima. — Hadžići (1 k.) iz Džinovića u sokolskoj opštini.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
20. jul 2018. u 19:05
Vojislav Ananić
Kušovac ili Kušavec
God. 1940. u selu je bilo 10 kat. arbanaških i 3 srpske naseljeničke, svega 13 kuća.
ARBANASI KATOLICI. — Kaćinar (3 k.) su došli iz Caparca. — Kušnin (1 k.). — S p a ć (1 k.). — Zimjani (2 k.) su došli iz Zjuma, a inače su Bitiči. — Oroš (1 k.). — Domđon (1 k.), — Kristović (1 k.), poreklom iz Dubrovnika, došao je iz Zjuma, gde ima brata.
SRBI NASELJENICI. — Kruščići (1 k.) iz Lijeve Rijeke. — 3 or ić i (1 k.) iz Bijele u Drobnjaku. — Lazovići (1 k.).
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
20. jul 2018. u 19:14
Vojislav Ananić
Rača
Po Rači i Račkom Polju nalaze se stare cigle. Ima mesto Kiša Rač’s (Račanska Crkva) i priča se da je tu bila crkva. Kazuju: Kad su naišli Turci, pop sa đacima bio u crkvi. Turci onda opkole crkvu sa vrećama vune i hteli su da je zapale. A vuna ce pretvorila u zemlju i od te zemlje je sada brežuljak na crkvištu. Tu su nalažene ljudske kosti (groblje). U Đakovici je bio, kazuju, hodža Mula Selim Ferizi, čiji su preci bili sveštenici u toj crkvi (po tome, crkva je mogla biti pravoslavna).
Arbanasi u selu bili su čifčije i stoga su današnji stanovnici sve skorašnji doseljenici. Najstarija je kuća Prenkđonova, od pre 90 godina. 1940. bilo je u selu 12 kat. i 3 musl. arbanaške i 18 srpskih naseljeničkih, svega 33 kuće.
ARBANASI KATOLICI. — Kušnin (1 k.) su u selu od oko 1860. — Šalja (2 k., Sv. Nikola). — Rane (1 k.). — Đuđa j (5 k.), svi od roda Ćetaj, došli su iz Zlokućana, Marmule i iz zjumske opštine;— Kčira (1 k.) su došli iz Bratotina. — Spać (2 k.) su došli iz Zlokućana i iz janoške opštine. Prva porodica se zove i Barlec: to je, kažu, nadimak nekog pretka koji je imao običaj da za jedan dan ode na ručak kod dvojice prijatelja.
ARBANASI MUSLIMANI. — Š a lj a (3 k.).
SRBI NASELJENICI. — Obadovići (1 k.) iz Polica.
— Došljaci (2 k.) iz Berana. — Lekići (2 k.) iz Kralja.
— Bakići (1 k.), takođe iz Kralja. — Šćepanovići (1 k.) iz Rovaca. — I l i n č i ć i (1 k.) iz Rovaca. — Miloševići (1 k.) iz Mateševa. — Stanojevići (1 k.) iz Čeva.
— Pavićevići (1 k.) iz Pješivačkog Dola. — Dimitrijevići (1 k.) iz Medveđe. — Perovići (1 k. iz D. Kuča.
— Vukovići (2 k.) iz Crkvica u Pivi. — Radovanovići (1 k.) iz Studenca u Trebjesi. — Lakićevići (1 k.). — Dujovići (1 k.) iz Lijeve Rijeke došli 1932. u Ujz, a odatle 1940. u Raču.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
20. jul 2018. u 19:18
Vojislav Ananić
Zulfaj
To su u stvari tri mala sela: Đurdina, Ćafa Pruša i Zulfaj. Pola sela Zulfaja je odvojeno državnom granicom, pa je u Arbaniji.
Na arbanaškoj strani je planina Dragovoda.
U sva tri sela 1940. bilo je 11 arbanaških musl. kuća.
Hoti (2 k.) su najstariji rod u selu Zulfaju. — Tsač. U Ćafa Pruši je rod Pruš (3 k.), a od roda Kostur su 4 k. u Đurdini i 2 k. u Zulfaju. Kosturi su došli u novije vreme iz sela Kostura u Arbaniji, kod Vezirova mosta.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
20. jul 2018. u 19:22
Vojislav Ananić
Goden
Selo je 1940. imalo 9 musl. arbanaških i 8 srpskih naseljeničkih, svega 17 kuća.
ARBANASI MUSLIMANI. — Marin ili Morin (7 k.). Sve su to velike zadruge. Jedna porodica bila se iselila u Crmljane, pa se vratila. — Tsač (1 k.). — Kabaš (1 k.) došli 1937. iz Koriše kod Prizrena. SRBI NASELJENICI. — Bulatovići (5 k., Lučindan) iz Rovaca. — Vlahovići (1 k.) iz Rovaca. — Popovići (1 k.) iz G. Morače. — Medenice (1 k.), takođe iz Morače. — Svi su došli u toku 1933. i 1934.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
20. jul 2018. u 19:27
Vojislav Ananić
Lipovac
Iznad sela je Guri Kišes (Crkvena Stena).
1940. bilo je u selu 28 musl. arbanaških i 22 srpske naseljeničke, svega 50 kuća.
ARBANASI MUSLIMANI. — Šalja (7 k.). Svi su od roda Koljmaš ili Goljmašt (u Arbaniji ima selo Koljmaš). — Beriši (13 k.). — Tsač (5 k.): došli su oko 1890—1900. iz Goljaja u Arbaniji. — Đuđaj (3 k.).
SRBI NASELJENICI. — Bulatovići (5 k., Lučindan) su iz Mrtvog Dubokog kod Kolašina. —V e lj k o v i ć i (3 k., Arhanđelovdan) iz Krive Feje. — Zorići (1 k., Đurđevdan) iz Bijele u Drobnjaku. — Šobići (1 k., Đurđevdan), takođe iz G. Bijele. — Mitrići (2 k., Lučindan) iz Rovaca. — Minići (2 k., Lučindan) iz Veljeg Dubokog u Rovcima. — Merdovići (4 k., Lučindan) iz Nurikuća kod Berana, a starinom Rovčani. — Pešići (1 k., Arhanđelovdan) iz Strojkovaca kod Leskovca. — Stefanovići (1 k., Arhanđelovdan) iz Maoca kod Pljevalja. — Stanišići (1 k., Nikoljdan) iz Balabana u D. Zeti. — Stefanovići (1 k., Nikoljdan) iz Prizrena.
Sem Stefanovića iz Prizrena, koji su došli 1929, svi ostali su došli u toku 1932. i 1933.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.