Ђаковица и околна села

11. јун 2012.

коментара: 26

Општина Ђаковица:

Бабај Бокс, Бардонић, Бардосан, Батуша, Берјак, Бец, Бистражин, Брековац, Бровина, Вогово, Вранић, Годен, Горње Ново Село, Гргоц, Грчина, Гуска, Далашај, Дамјане, Дева, Доблибаре, Добрић, Доброш, Дољ, Доње Ново Село, Доњи Битеш, Дужње, Дујак, Ђаковица, Ереч, Жабељ, Ждрело, Жуб, Зулфај, Јабланица, Јанош, Јахоц, Кодралија, Кореница, Кошаре, Краљане, Кусар, Кушевац, Липовац, Лугађија, Љугбунар, Мармуле, Меја Оризе, Меја, Моглица, Молић, Морина, Нец, Нивоказ, Осек Паша, Осек Хиља, Паљабарда, Пацај, Петрушан, Пљанчор, Поношевац, Поповац, Радоњић, Раковина, Ракоц, Рамоц, Рацај, Рача, Рашкоц, Рипај Маданај, Рогово, Скивјане, Смаћ, Смоница, Сопот, Стубла, Траканић, Ћерим, Ујз, Фираја, Фирза, Црмљане, Шеремет и Шишман.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (26)

Одговорите

26 коментара

  1. Војислав Ананић

    Жуб

    Вероватно су село основали, односно обновили, досељеници из села Жуба у скадарској околини и они му дали то име. Данас у селу нема становника пореклом из тог места: то је стога што је село било чифлик, па се становништво често смењивало.
    Прича се, иначе, да је село врло старо, најстарије у том делу Хаса, и да је некада било веће: поједине породице га брзо напуштају због слабе земље. Из Жуба је пореклом садашње муслиманско братство Жуб у Ђаковици.
    На месту Гури Зи (Црна Стена) има неких старих темеља. Прича, се да је ту био Лекин град. Још се прича да је у време док је у Жубу био град, под Маја Краљицес био Бунар Мајес Краљицес, на арбанашкој страни, али сада у селу не знају ништа о тој краљици.
    1940. у селу су биле 4 кат. арбанашке и 4 српске насељеничке куће, свега их 8.
    АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ. — Ч е љ з а (3 к., Св. Павле) су дошли око 1800—1810. Један од њих, који се иселио у Вогово (Смаил Асан), прешао је на ислам, и то ради имања. — К о м а н и (1 к., летњи Св. Никола) су из Комана код Ђерата на Дриму.
    СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Вуковићи (1 к.) из Доње Зете. — Никчевићи (1 к.), такође из Доње Зете. — Миличковићи (1 к.) из Петровића у Пиперима. — Марићи (1 к.).

    Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.

  2. Војислав Ананић

    Моглица

    Село је било, у турско време, чифлик, па му се, стога, становништво често смењивало. Само у девет арбанашких кућа су 1940. били домаћини који су се родили у Моглици, а домаћини свих осталих су били родом из разних места у околини.
    Прича се да су до пре две стотине година у селу биле само две или три куће: кућа Никол Ну Шаље (најстарија) и кућа Суљ Меме. Ти други су били дошли доцније са Косова. Од потомства Николе Нуа је породица Пашк Никол Шаље у Рачи, а од Суљ Меме су потомци у Дољу и Зиду Садик-аге. Суљ Мема је био од Кушнина.
    1940. у селу су биле 24 кат. арбанашке и 6 српских насељеничких, свега 30 кућа.
    АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ. — Кушнин (10 к., Мала Богородица). Поједини домаћини су родом из Арбаније, Кушнина, Јаноша и др. — Шаља (2 к., Св. Никола): једна породица је дошла у новиje време. — Ороши (2 к., Св. Лазар). — Ђуђа (2 к., Св. Јован у јесен, Усековање). Једна породица је дошла из јаношке општине. — Сп а ћ (1 к., Св. Лазар), досељени из новачке општине у Подрими. — Блиништ (1 к., Св. Рок), досељени из Будисаваца, само су огранак Спаћа. — Кчира, (2 к., Спасовдан): једна породица је дошла из јаношке општине, а друга из горњосрбичке. Сви Кчире воде порекло из Шкреља, а из Кчире воде порекло Чељза. О пореклу Чељза причају ово: још док су сви били заједно, чобани били на планини. Домашари им не пошаљу браншо, а чобани њима не пошаљу мрс. Стога се заваде и поделе и тако остану. Они што су добили планину морали су да крче и отуда им име (чељза = крчевина). — Жђин (1 к., Св. Петка. — Домђон (1 ;к., Sh Маоа е majit) су дошли из Подриме, из новачке општине. — Тупасака (1 к.) су новији досељеници из Фана у Арбанији. — Породица Никол Кољ М а р к о, без мушких чланова, досељена из Траканића, а Никол био родом из Арбаније, из рода Сулај у фису Спаћ.
    СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Михаиловићи (1 к.) из Спужа. — Милуновићи (1 к.) из Сеоца у Пиперима. — Кнежевићи (1 к.) из Заграда код Никшића. — Вуковићи (1 к.) из Свибе у Пиперима. — Иванчевићи (1 к.) из Близне у Пиперима. — Вушовићи (1 к.) из Бршна у општини Жупе Никшићке.

    Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.

  3. Војислав Ананић

    Кусари

    На арбанашком »кусар« (од српског: гусар) значи: разбојник, пљачкаш. Село су, дакле, засновали или обновили неки пљачкаши, хајдуци.
    У селу су пећине Шпела Кусарит и Шпела Новакит (тј. Хајдучка и Новакова Пећина). Имају нека стара гробља на три места: Vorret е Hoti’t, Vorret е Ares Haliitit (Гробље код Халитове Њиве) и Vorret е Ouiriisihjtes (Гробље код Стене).
    1940. било је у селу 15 кат. арбанашких и 7 српских насељеничких, свега 22 куће.
    АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ. — Домђон (1 к.). — Ороши (1 к.). У Кусаре су дошли из Пјетршана. — Кушнини (5 к.). Једна породица је дошла недавно из Јаноша. — Спаћ: родови К и м зо р (1 к.) и Б л и н и ш т (1 к.). Последњи су дошли из Арбаније, у новије време. — Бериши: родови Ронс (1 к.) и Конај (1 к.). Конај су дошли из Смаћа у дамњанској општини, где их још има и с којима имају исту славу: недељу пред Св. Николу и Св. Николу. — Гојани (1 к.) су дошли из Гојана у Албанији. — К а ћ и н а р (3 к.).
    СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Копитовићи (1 к.) из Горичана у Доњој Зети. — Г о г и ћ и (1 к.) из Лијеве Ријеке. — Асановићи (1 к.) из Слатине у Васојевићима. — Лапушићи (1 к.) из Лијеве Ријеке у Васојевићима. — Зорићи (1 к.). — Бакићи (1 к.) из Забрђа (Краље) у Васојевићима. — Баошић и (1 к.).

    Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.

  4. Војислав Ананић

    Пјетршан

    Опште је уверење, и у селу и у околини, да је оснивач овот села био Арбанас Пјетр Шан, па се село прозвало по њему. Иначе, име села се изговара још и као: Петрушани, Петрошани.
    У самом селу нема потомства од Пјетра Шана. Можда су његови потомци у Ђаковици, где имају муслимани Пјетршани, за које се тврди да су некада били католици.
    У турско време у селу су биле саме чифчије. Село се дели на махале: Пјетршан и Љуги Кеч. Има 18 кућа кат. Арбанаса. Близу Пјетршана су места Киша Рачс и Кинга Дољит (в. опис Раче и Доља), а у самом селу је црквина Киша Пјетрушанит. Прича се да су је срушили »Турци« и да је било гробље око ње. Село је страдало и од чуме.
    Ранс (3 к.) од племена Б е р и ш а су најстарији род у селу. Дошли су одавва из Миридита, а раније били у Кусарима и др. Славе Беришку Богородицу (Zoja е Beriishes). — Ђуђ (2 к., Св. Јован): једна породица је дошла у новије време из неког села, које je сада у Арбанији, — Шкорети (4 к., Летничка Богородица). — С у љ а ј (3 к., Св. Лазар?) су Мирдити, фис Спаћ. Има их и у Осекпаши и у Горњем Новом Селу. — Д омђон (1 к.) су дошли у новије време из неког села у данашњој Арбанији.
    — Кчир а (1 к., Спасовдан), такође у (новије време из Арбаније.
    — Орош (1 к.). — Кужњин (2 к., Мала Госпојина, Zoja е Merturit, Zoja е meram): једна породица је дошла из Моглица а једна из неког села у Арбанији, — Спаћ (1 к.) су дошли из Црековца, где их још има.

    Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.

  5. Војислав Ананић

    Дољ

    Само једна махала у селу има своје нарочито име: Љуги Ваут (Lugi i Vauit). Кроз село тече поточић Долица, у ком је некада била Киша Дољит, дољска црква.
    Најстаријом кућом, односно породицом, у селу сматра се кућа Кољ Деда Кушнина: они су ту већ више од 100 година. 1940. у селу je било 28 кат. и 1 мусл. арбанашка кућа и 17 српских насељеничких, свега 46 кућа.
    АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ. — Кушнин (14 к.). Сви су близак род, иако су неки дошли пре више од 100 година, а неке породице у новије време из Рогова, Траве, Пјетршана, дамјанске општине и др. Најстарији становници села од овога рода су потомци Суљ Меме, који је био дошао са Кососва у Мотлицу; из Мотлице су се његови потомци раселили у Дољ и Зид Садик-аге. Имају рода у Моглици, Пјетршану, Зиду Садик-аге и др. Слава им је Мала госпођа; неколике породице држе само миридитску славу Св. Николу. Раније су ти Кушнини били у Моглици. Сматрају да им нису били род први становници села. Кушнина, В. и опис Моглице. — Г о ј ани (2 к.). — Ђ уђај (1 к.) су из Миридита. — Кчира (1 к.) су дошли из Будисаваца. — Каћинари (2 к.) су новији дошљаци. — Ранс-Бериши (4 к.), род Нрек-Исени, досељени из Фирзе, Новог Села и Пјетршана, а некада ботати трговци у Ђаковици. — Алшићи-Бериши (1 к.). — Д у ш (1 к.), дошли из Раче, а били некад заједно у кући са Нрек-Исенима, — Домђон (1 к.) су доселили из Миридита. — Ороши (1 к.), такође из Миридита.
    АРБАНАСИ МУСЛИМАНИ. — Шаља (1 к.).
    СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Мандићи (1 к.) су из Недакуса. — Булатовићи (3 к.) из Дубоког, у Ровцима. — Божовићи (2 к.) из Јашовића у Шекулару. —П a нтовић и (2 к.) из Ћетковића у Шекулару. — М а р ј а н о в ић и (1 к.) из Лијеве Ријеке — Перазићи (1 к.). — Барјактаровићи (1 к.) из будимљанске општине. — Мандићи (1 к.) из пољске општине у Недакусима. — Шћепановићи (1 к.) из Колашина. — Јелић и (1 к.). — Рмуши (1 к.) од Берана. — Н ов о в и ћ и (1 к.) из Коњуха у Васојевићима. — Хаџићи (1 к.) из Џиновића у соколској општини.

    Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.

  6. Војислав Ананић

    Кушовац или Кушавец

    Год. 1940. у селу је било 10 кат. арбанашких и 3 српске насељеничке, свега 13 кућа.
    АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ. — Каћинар (3 к.) су дошли из Цапарца. — Кушнин (1 к.). — С п а ћ (1 к.). — Зимјани (2 к.) су дошли из Зјума, а иначе су Битичи. — Орош (1 к.). — Домђон (1 к.), — Кристовић (1 к.), пореклом из Дубровника, дошао је из Зјума, где има брата.
    СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Крушчићи (1 к.) из Лијеве Ријеке. — 3 ор ић и (1 к.) из Бијеле у Дробњаку. — Лазовићи (1 к.).

    Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.

  7. Војислав Ананић

    Рача

    По Рачи и Рачком Пољу налазе се старе цигле. Има место Киша Рач’с (Рачанска Црква) и прича се да је ту била црква. Казују: Кад су наишли Турци, поп са ђацима био у цркви. Турци онда опколе цркву са врећама вуне и хтели су да је запале. А вуна ce претворила у земљу и од те земље је сада брежуљак на црквишту. Ту су налажене људске кости (гробље). У Ђаковици је био, казују, хоџа Мула Селим Феризи, чији су преци били свештеници у тој цркви (по томе, црква је могла бити православна).
    Арбанаси у селу били су чифчије и стога су данашњи становници све скорашњи досељеници. Најстарија је кућа Пренкђонова, од пре 90 година. 1940. било је у селу 12 кат. и 3 мусл. арбанашке и 18 српских насељеничких, свега 33 куће.
    АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ. — Кушнин (1 к.) су у селу од око 1860. — Шаља (2 к., Св. Никола). — Ране (1 к.). — Ђуђа ј (5 к.), сви од рода Ћетај, дошли су из Злокућана, Мармуле и из зјумске општине;— Кчира (1 к.) су дошли из Братотина. — Спаћ (2 к.) су дошли из Злокућана и из јаношке општине. Прва породица се зове и Барлец: то је, кажу, надимак неког претка који је имао обичај да за један дан оде на ручак код двојице пријатеља.
    АРБАНАСИ МУСЛИМАНИ. — Ш а љ а (3 к.).
    СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Обадовићи (1 к.) из Полица.
    — Дошљаци (2 к.) из Берана. — Лекићи (2 к.) из Краља.
    — Бакићи (1 к.), такође из Краља. — Шћепановићи (1 к.) из Роваца. — И л и н ч и ћ и (1 к.) из Роваца. — Милошевићи (1 к.) из Матешева. — Станојевићи (1 к.) из Чева.
    — Павићевићи (1 к.) из Пјешивачког Дола. — Димитријевићи (1 к.) из Медвеђе. — Перовићи (1 к. из Д. Куча.
    — Вуковићи (2 к.) из Црквица у Пиви. — Радовановићи (1 к.) из Студенца у Требјеси. — Лакићевићи (1 к.). — Дујовићи (1 к.) из Лијеве Ријеке дошли 1932. у Ујз, а одатле 1940. у Рачу.

    Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.

  8. Војислав Ананић

    Зулфај

    То су у ствари три мала села: Ђурдина, Ћафа Пруша и Зулфај. Пола села Зулфаја је одвојено државном границом, па је у Арбанији.
    На арбанашкој страни је планина Драговода.
    У сва три села 1940. било је 11 арбанашких мусл. кућа.
    Хоти (2 к.) су најстарији род у селу Зулфају. — Тсач. У Ћафа Пруши је род Пруш (3 к.), а од рода Костур су 4 к. у Ђурдини и 2 к. у Зулфају. Костури су дошли у новије време из села Костура у Арбанији, код Везирова моста.

    Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.

  9. Војислав Ананић

    Годен

    Село је 1940. имало 9 мусл. арбанашких и 8 српских насељеничких, свега 17 кућа.
    АРБАНАСИ МУСЛИМАНИ. — Марин или Морин (7 к.). Све су то велике задруге. Једна породица била се иселила у Црмљане, па се вратила. — Тсач (1 к.). — Кабаш (1 к.) дошли 1937. из Корише код Призрена. СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Булатовићи (5 к., Лучиндан) из Роваца. — Влаховићи (1 к.) из Роваца. — Поповићи (1 к.) из Г. Мораче. — Меденице (1 к.), такође из Мораче. — Сви су дошли у току 1933. и 1934.

    Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.

  10. Војислав Ананић

    Липовац

    Изнад села је Гури Кишес (Црквена Стена).
    1940. било је у селу 28 мусл. арбанашких и 22 српске насељеничке, свега 50 кућа.
    АРБАНАСИ МУСЛИМАНИ. — Шаља (7 к.). Сви су од рода Кољмаш или Гољмашт (у Арбанији има село Кољмаш). — Бериши (13 к.). — Тсач (5 к.): дошли су око 1890—1900. из Гољаја у Арбанији. — Ђуђај (3 к.).
    СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Булатовићи (5 к., Лучиндан) су из Мртвог Дубоког код Колашина. —В е љ к o в и ћ и (3 к., Арханђеловдан) из Криве Феје. — Зорићи (1 к., Ђурђевдан) из Бијеле у Дробњаку. — Шобићи (1 к., Ђурђевдан), такође из Г. Бијеле. — Митрићи (2 к., Лучиндан) из Роваца. — Минићи (2 к., Лучиндан) из Вељег Дубоког у Ровцима. — Мердовићи (4 к., Лучиндан) из Нурикућа код Берана, а старином Ровчани. — Пешићи (1 к., Арханђеловдан) из Стројковаца код Лесковца. — Стефановићи (1 к., Арханђеловдан) из Маоца код Пљеваља. — Станишићи (1 к., Никољдан) из Балабана у Д. Зети. — Стефановићи (1 к., Никољдан) из Призрена.
    Сем Стефановића из Призрена, који су дошли 1929, сви остали су дошли у току 1932. и 1933.

    Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.