Општина Ђаковица:
Бабај Бокс, Бардонић, Бардосан, Батуша, Берјак, Бец, Бистражин, Брековац, Бровина, Вогово, Вранић, Годен, Горње Ново Село, Гргоц, Грчина, Гуска, Далашај, Дамјане, Дева, Доблибаре, Добрић, Доброш, Дољ, Доње Ново Село, Доњи Битеш, Дужње, Дујак, Ђаковица, Ереч, Жабељ, Ждрело, Жуб, Зулфај, Јабланица, Јанош, Јахоц, Кодралија, Кореница, Кошаре, Краљане, Кусар, Кушевац, Липовац, Лугађија, Љугбунар, Мармуле, Меја Оризе, Меја, Моглица, Молић, Морина, Нец, Нивоказ, Осек Паша, Осек Хиља, Паљабарда, Пацај, Петрушан, Пљанчор, Поношевац, Поповац, Радоњић, Раковина, Ракоц, Рамоц, Рацај, Рача, Рашкоц, Рипај Маданај, Рогово, Скивјане, Смаћ, Смоница, Сопот, Стубла, Траканић, Ћерим, Ујз, Фираја, Фирза, Црмљане, Шеремет и Шишман.
20. јул 2018. у 10:30
Војислав Ананић
3ид Садик-аге
Село је у ствари заселак ђаковички и у саставу Ђаковичке олштине. Садик-ага, бивши његов власник, живео је пре девет појаса. То је једино село у бившој околини Ђаковице које је било ограђено зидом, и отуда му име.
У селу је 1940. било 7 кућа католичких Арбанаса, који су сви дошли 1912. и 1919. године.
Кужнин (1 дом.). У околину Ђаковице дошли са Косова. В. опис Маглице. — Каћинар (1 дом.). — Ороши (1 дом.)— Ђуђа-Четан (1 дом.). — Конај-Бериши (2 дом).— Донђон (1 дом).
Извор: Околина Ђаковице – Миленко С. Филиповић
20. јул 2018. у 10:43
Војислав Ананић
Р а м о ц
Село се дели на махале: Мала Коцит, Салц, Луга Поштр (луг = џбун који остаје после крчења, дакле: Доња Крчевина), Кодра Хутит (Уткина Страна). Уз село су засеоци: Ритај и Маданај.
У селу је 1940. бидо 48 католичких и 21 муслиманско арбанашко, свега 69 домаћинстава.
Прича се да су први који су дошли у ово село били католици и овде су примали ислам. Много су страдали од куге. Првобитно је у седу била једна кућа од Мртура, и њима су после придодазиди сродници и они им продавали земљу. „Шпија Коцет“ су били власници читавог села, које је било већином под шумом.
Католици. Мртури, родови: Библекај (6 дом.), Тетај (19 дом ) и Нрејај-Дрејај (7 дом.). Славе Малу Госпођу. Предак рода („барк“ = трбух) Тетаја, Тет живео је најдаље пpe шест појаса. —Никај (7 дом.) се сматрају огранком племена Бериша. Славе Ш Масјана. — Бериши-Алшићи (4 дом.) су дошли право из Алшића, неки пре 50, неки пре 35 година. — Тсач (3 дом., Ш Масјан), род Милискај. и Пниш. — Кабаши (2 дом.ј Св. Павле) су дошли тако скоро да нису стекли ни чифчијско право.
Муслимани. Мртури, родови: Тетај (7 дом.) и Салц (7 доад.) сy огранак од католика Мртура у селу. Чувају још неке ствари, као нпр. ракијски бардак, из тог доба кад су били католици. Један огранак броји ове претке: Бинак (55 година) – Ариф — Зенел — католик Баља —Пренка. — Бериши-Алшићи (2 дом ) су скорашњи помуслимањеници од Бериша у селу. — Тсач (1 дом.) од рода Пука. — Mapинa (1 дом.) дошли из Смаћа у Хасу. — Краснићи (2 дом.) — Гаш (1 дом.) дошли право из Арбаније 1912. године. — Ћерети (1 дом.) су дошли из Брековца, а у Брековац из Арбаније. Иначе су од Шкреља.
Извор: Околина Ђаковице – Миленко С. Филиповић
20. јул 2018. у 11:00
Војислав Ананић
Кореница
У селу је 1940. било: 14 католичких и 13 муслиманских арбанашких домаћинстава и 39 домаћинстава православних Срба, свега 66 домаћинстава.
Арбанаси католици: Кабаш (3 дом.). — Гаш, род Топљана (3 дом ). — Бериши (1 дом.), род Аршић. Има их и муслимана у истом селу .
Тсач род Mmjac (1 дом.) и Душман (1 дом.) — Спаћ (1 дом.). — Конај (1 дом.) — Краснићи (3 дом.). Има их у селу и као муслимана.
Арбанаси муслимани: Краснићи (5 дом.) — Бериши, родови Аршић и Тропојан (свега: 5 дом.). — Гаш (1 дом.) — Марина (1 дом.): дошли су из Поношевачке општине. — Бајрам Смаил (1 дом.) неиспитано.
Срби. Вучинићи (2 дом.) са Чева. — Мрђеновићи (1 дом ) са Велестова. — Мартиновићи (1 дом.) из Требјесе. — Абрамовићи (1 дом.) са Чева. — Драшковићи (2 дом.) са Чева. — Мрваљевићи (1 дом.) са Чева. — Бурићи (4 дом.) са Чева. — Калуђеровићи (1 дом.) из Горњег Поља у Требјеси. — Пејаковићи (1 дом.) из Љуботиње. — Вуковићи (1 дом.) из Планинопољске општине. — Ковачевићи (1 дом.) неиспитано. — Катнићи (2 дом.) са Чева. — Радуновићи (6 дом.) из Прогоновића у Љешанској нахији..— Мићуновићи (2 дом.) са Чева.— Латковићи (1 дом.) из Косијера. — Вујовићи (4 дом.; Петковдан) из Бјелица.— Пејаковићи (1 дом.) из Шаховића. — Радонићи (1 дом.) из Миокусовића (Вражегрмска општина). — Радојичићи (1 дом.) из Иван-Куле (Косанички срез). Нововићи (1 дом.) из Трепче у Васојевићима. — Рајовићи (1 дом.) из Краља у Васојевићима. — Вујовићи (1 дом.) из Штитара. — Јовановићи (1 дом.) из Орје Луке. — Лакушићи (1 дом.) без мушких чланова.
Извор: Околина Ђаковице – Миленко С. Филиповић
20. јул 2018. у 11:20
Војислав Ананић
Меја
Река Трава дели насеље на два дела: Меју у б. Воговској општини, уз коју има и заселак Ориз, и Меју у б. Ђаковичкој општини.
Прича се да је била црква на Кика Бегит у Меји. У старом синору био Крони Доганит — Драганит (Драганово Врело), где иду православни нa Пантелијевдан.
Налажени су велики старински ћупови у Оризу и на путу испод Ђабрата.
У оба села су биле чифчије и нема породице која би ту била старија од 50 година. Године 1940. било је у селу 19 католичких арбанашких u 20 српских насељеничких, свега 39 домаћинстава.
Арбанаси. Тсач (11 дом.; Ш Масјан: Св. Фабијан и Себасгијан). Долазили су овамо из разних места, али су сви пореклом из Ибала. Заступљени су родови Пниш и Шахинај. — Бериши (4 дом., Велика Госпођа). Сви су Алшићи или Аршићи. — Кабаш (2 дом., Св. Петар) сy у селу од пре неких 25 година. — Никај (1 дом., Ш Масјан). — Гојан (1 дом., Митровдан) су старином Мирдити и држе се са Тсачом, с којима се не узимају међу собом.
Срби. Вукадинотћи (1 дом,.) из Комана. — Калезићи (4 д.) из Коcoвог Луга. — Гогићи (1 дом.) из Лутова у Братоножићима. — Вуковићи (1 дом.) из Трепачке општине. — Вукчевићи (1 дом.) из Доњих Љешана. – Прентићи (1 дом.) из Кржање. — Томовићи (2 дом.) из Подгорја (Билећа). — Ћулафићи (1 дом.) из Васојевића. — Јанковићи (1 дом.). — Бојанићи (1 дом.) из Кривошија у Боки. —Тодоровићи (1 дом.) из Реткоцера у Јабланици. — Стојановићи (2 дом.) из Трешњева (Трепча). — Вујовићи (1 дом.) из Штитара у Соколској општини. —Радуновићи (1 дом.) из Прогоновића у Љешанској нахији. — Марсенићи (1 дом.).
Извор: Околина Ђаковице – Миленко С. Филиповић
20. јул 2018. у 15:52
Војислав Ананић
Ујз
Село је малено и 1940. био је један сеоски старешина за Ујз и Фшај. Прича се да је некада овде било велико село: да је било 300 кућа, али их је куга тако сатрла да је остала) само једна кућа. Има неко старо гробље са споменицима у виду плоча. Гробље је било обрасло у шуму.
И ово је село било чифчиско. 1940. било је у селу 11 кат. арбанашких и 14 српских насељеничких, свега 25 кућа.
АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ. — Тсач (6 к., Св. Никола и Вел. госпођа, »Зоја Црна Гора«). Неки су дошли пре 100 година, неки око 1915; неки су дошли из Арбаније право у Ујз, а неки су пре тога сељакали. — М ар ин а (2 к., Св. Никола). — Ш а љ а (2 к., Св. Петка у лето) су овамо дошли из »Ткеле«, где су живели неко време. — Ђуђа (1 к.у Св. Јован), дошли око 1910. Из Гражданика, а пре тога били и у Ђаковичкој нахији. Имају рода у подримском Смаћу.
СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Абазовићи (1 к.) су са Језера (Шавник). — Алигрудићи (1 к.) из Балабана у Д. Зети. — Грубачи (2 к.) из Медвеђе у Јабланици. — Мандићи (2 к.) из Ујница код Бијелог Поља.— Дабетићи (1 к.) из Лијеве Ријеке. — Жижићи (1 к.) од Бијелог Поља. — Крстајићи (2 к.) са Језера (Шавник). — Николићи (1 к.) из Дренова у Копаоничком срезу. — Павловићи (1 к.) из Шаранаца. — Ракочевићи (1 к.) из Прекобрђа (Колашин). — Џаковићи (1 к.) из Грнчарева код Бијелог Поља.
Сви су дошли у току 1932—1934.
Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.
20. јул 2018. у 16:07
Војислав Ананић
Фирза
Село је старо и у њему има неколико старих муслиманских гробаља. А доскора су у селу били само католици Арбанаси, и то сви чифчије, услед чега у селу и нема старијег становништва. Прича се да је некада овде било велико село и навише где је сада шума. Има шума Фуша Мулинит (Воденичко Поље) и у тој шуми, на Гури Кеч (Зли Камен), има зидина од кућа.
Вредно је ово предање: за време рата 1877/1878. учествовали су, на турској страни, Арбанаси из Фирзе, Моглице, Раче и других околних села као народна војска. Негде у Прокупљу или Куршумлији један њихов одред сместио се и провео два месеца у кући једног Арбанаса муслиманина. У кући је био старац који се већ једва дизао сам. Уочи св. Николе ти војници узели да, праве свеће. Питао их старац одакле су. А кад су му рекли да су из Ђаковичке Нахије, он им рекао: »Питам вас за село.«. Кад су му казали из којих су села, а био је међу њима и један из Фирзе, онда он њега питао шта има на месту Ћуркај у Фирзи. Војник му одговори: Шума. Старац, помуслимањени католик, исприча онда да се он родио у Ћуркају, где је тада било 35 кућа. Кад је њему било осам година, онда су се одатле сви иселили, јер су биле настале тешке зиме, а дрва била, далеко у Паштрику па их нису могли ни колима ни саоницама, да довлаче. Причао им је да је тада у Годену, Пруши и Ћурдини било по 40—50 кућа и питао их за разне изворе и чесме у Фирзи и околини, за које они нису знали.
Име селу су дали Арбанаси: »фирза« на арбанашком значи: папрат.
1940. било је у селу 14 кућа кат. Арбанаса и 16 кућа Срба насељеника, свега 30.
АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ. — Бисак (2 к., Мала Госпођа) су праве Фанде и дошли еу у Фирзу око 1890. — Ђуђе (3. к., Св. Јован Крститељ) су такође Фанде. — С п аћ (1 к.) и Б л иништ (1 к.) дошли око 1895. из Дамњанске и Ковачке општине. Блиништи славе Св. Крст. — Кушнини (1 к., Мала Госпођа).
— Г о ј ани (1 к., Митровдан) су дошли око 1895. из села Гојана у Миридитима. — Каћинар, род Штуф (1 к., Мала Госпођа каћинарска). Домаћин дошао као сироче из Подриме свом ујаку.
— Краснићи (3 к., Св. Петар) су дошли из Фшаја око 1905.
— Аршићи (1 к.) су дошли из Стреочке општине.
СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Ј о в а н о в и ћ и 1 (2 к.) из Ср. Копита у Косовом Лугу. — М и л о шевићи (1 к.) из Лијеве Ријеке. — Славковићи (1 к.) из Луга у Полимљу. — Ђ екићи (1 к.) из Краља. — Миличковићи (1 к.) из Петровића у Пиперима. — Марковићи (1 к.) из Леце у Јабланици.
— Матовићи (1 к.) из Јашовића у Шекулару. — Шарановићи (1 к.) из Бјелица. — Брацановићи (1 к.) из Бјелица.
— В у ј о вићи (3 к.), такође из Бјелица. — Бецићи (1 к.) из Свибне у Пиперима. — Ј о в и ћ е в и ћ и (1 к.) из Ријечке нахије.
— Јовановићи (1 к.) од Даниловграда.
Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.
20. јул 2018. у 16:19
Војислав Ананић
Дева
Причају да је село добило име по томе што је у њему некада била нека лепа девојка која се звала Дева. Затим се прича да је у селу било 80 кућа, па да је село сасвим страдало у време борбе између скадарског везира и Махмудбеговића (1831), јер је у Деви дошло до битке. Тада су се људи из Деве иселили у село Кајмирац у Дреници, а у селу остале само две куће.
Насеље је разбијеног типа и дели се на махале: Кукај, Дурај, Ватагј, Керз и Љарзић. 1940. у селу је било 27 кућа муслиманских Арбанаса и 14 кућа насељеника Срба, свега 41 кућа.
АРБАНАСИ МУСЛИМАНИ. Љарзићи (5 к.) су најстарији род у селу и сада се сматрају припадницима племена Марине, а вероватно да су другог порекла. Раније су их други у селу дирали да су они били рђави Срби, па остали у селу и »потурчили се«. Сами, пак, тврде да су раније били католици и да су од рода миридитских капетана. Други веле да су у селу од пре 300 година. — Од Марине је и род Кукај (4 к.). —Шаља: род Цурај (1 к.) су дошли одавна, и то као муслимани. —Тсач: родови Ватај (3 к.), Керза (5 к.), Цурај (5 к.) и Ку ка ј (3 к,). Дошли су им преци из Арбаније и још су им дедови били католици. — Комани (1 к.) су прешли из Вотова и били су католици. Сматрају се као отпадак од фиса. Они су од Шкреља а држе се са Птичом.
СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. Марковићи (2 к.) из Пипера. — Вујошевићи (1 к.) су с Убала у Кучима. — П а п о в и ћ и (1 к.) из Казанаца. — Рогановићи (3 к.) су Цуце. — Вукoвићи (1 к.) су из Потпећа у Пиперима. — Михаиловићи (1 к.) из Сеоца у Пиперима. — Чарапићи (1 к.) су из барске општине. — Марсенићи (1 к.). — Петровићи (1 к.). — С ј екловићи (2 к.).
Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.
20. јул 2018. у 16:27
Војислав Ананић
Гуска
Прича се да је Гуска била некада велико село са 60 кућа и да је из овог села био Хадум-ага, легендарни оснивач Ђаковице, чија је мајка сахрањена у селу. На брду Кодре Бобит joш стоји Бунар и Хадумагс (Bunair i Hadum ages). Доскора су људи сматрали лековитом воду из тог бунара и, ради лечења, одлазили тамо између два Ђурђевдана (између 23 априла и 6 маја). На сеоској утрини је старо муслиманско гробље Ворет е Хадумагае (Vcrret е Hadium ages).
Католици у селу су били чивчије у турско време.
Село се дели на две главне махале (Тсач и Кабаш) и има 10 католичких арбанашких и 6 српских насељеничких кућа, свега 16.
АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ. — Тсач. Род Гегај (5 к., Св. Јован) су најстарији у селу и дошли су пре више од 100 година, али не знају да броје више од три претка. — Кабаши (2 к., Св. Петар и Павле). — Комони (1 к., летњи Св. Никола) су од племена »Птич«. — Морин (1 к., Св. Лазар?, Sh Lazer) су дошли из Меје. — Го ј ани (1 к., Митровдан).
СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Јоветићи (1 к.) из Подгора у Црмници. — О с т о ј и ћ и (1 к.) из Глухог Дола. — Ковачевића (1 к.) из Долова (Даниловград). — Пренкићи (2 к.) из Д. Зете. — Џикнићи (1 к.).
Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.
20. јул 2018. у 16:36
Војислав Ананић
Брековац
На Кодра Вораве (Kodra е Vorrave, Гробљанско Брдо) има неко старо муслиманско гробље. Ништа се не зна о тим негдашњим муслиманима. У турско време у селу су биле све чивчије: само су се Спаћи били откупили од бегова, у позније турско време.
У селу је 1940. било 13 кат. и 2 мусл. арбанашке куће и 26 насељеничких, свега 46 кућа.
АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ. — Аршићи (2 к.) су Малисори. — Комани (4 к.). — Спаћ (6 к. Дан наласка крста, Shen Kryqi, у мају). Једна породица је дошла у новије време из Арбаније. — Чељза (3 к.): опширније у oпиcy Моглице (Кчира). Т с а ч (1 к.). — М р т у р (1 к.) су дошли из Ракоца. — К а б а ш (1 к.) су дошли из Арбаније.
АРБАНАСИ МУСЛИМАНИ. — Тса ч (2 к.). Око 1880 прешли су на ислам Аџи Авдул Јетиш и брат му. Отац им је умро као католик и сахрањен је у воговском католичком гробљу, а мајка им је и 1940. била жива као католикиња.
СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Ђурићи (1 к.) из Призрена.
— С л а в к o в и ћ и (3 к.) из Полимља. — Драгићевићи (1 к.) из Пипера. — Л а б а н и (1 к.) из Полимља. — Елезовићи (1 к.) из Бањана. — Влаховићи (2 к.) од Колашина. — Милатовићи (3 к.) из вражегрмске општине. — Марсенићи (2 к.) из Марсенића Ријеке. — Вукмановићи (1 к.) из Подгора у Црмници. — Вукићевићи (1 к.) из трепачке општине.
— Костићи (2 к.). из Пребрезе у Топлици. — Костићи (1 к.) из Сибнице. — Петричевићи (2 к.) из Метериза. — Суботићи (1 к.) из Леденица у Боки. — Миличковићи (1 к.) из Убала у Пиперима. — Главани (1 к.) из Херцеговине.
Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.
20. јул 2018. у 16:42
Војислав Ананић
Вогово
У селу има старо хришћанско гробље са црквиштем. Ту је подигнута нова католичка црква св. Марка, а кажу да је и негдашња црква била посвећена св. Марку.
Има у селу Vorret е Krushqvet (Сватовско гробље), неко велико гробље, где су, по предању, сахрањени двоји сватови који су се сусрели и изгинули, пошто су се побили у свађи који ће које пре да пропусте путем.
Католици су првобитно били чифчије. Већ у турско време неке породице су имале своју земљу.
У селу је било 1940. год. 10 кат. и 6 мусл. арбанашких и 9 српских насељеничких, свега 25 кућа.
АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ. — К о м а н и (9 к.) су пореклом Малисори. Нису Фанде, иако су припадали барјаку у Пуки. — Кабаш (1 к.).
АРБАНАСИ МУСЛИМАНИ. — Комани (4 к.), огранак већ поменутих. — Чељза-Чељзур (2. к.), огранак Кчира.
СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Стојковићи (1 к.) из Трешњева у Трепчи. — Стојановићи (1 к.) из Трепче. — Ђуровићи (1 к.) из Свибне у Пиперима. — Мишалићи (1 к.) из Балабана у Доњој Зети. — М аро в ић и (1 к.), такође из Балабана. — Иванчевићи (1 к.), такође из Балабана. — П о п овићи-Чичкарићи (1 к.) из Штитара у Соколској општини.
— Поповићи (1 к.) из Ријеке Пиперске. Међу насељеницима је била и породица Ш о р б а ј и ћ а Николе (1 к.), који је родом Арбанас из Ротова, рођен 1880, а дошао 1930 из Бара (у Црној Гори), где се покрстио.
Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.