Порекло презимена, село Моглица (Ђаковица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Моглица, општина Ђаковица – Пећки округ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Хас под Паштриком“, издање Сарајево 1968. године а на осно Порекло становништва села Моглица, општина Ђаковица – Пећки округ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Хас под Паштриком“, издање Сарајево 1968. године а на осно Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Моглица (Ђаковица)

Порекло презимена, село Моглица (Ђаковица)

Порекло становништва села Моглица, општина Ђаковица – Пећки округ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Хас под Паштриком“, издање Сарајево 1968. године а на основу података прикупељених 1940. и 1947. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Постанак села и историјат.

Село је било, у турско време, чифлик, па му се, стога, становништво често смењивало. Само у девет арбанашких кућа су 1940. године били домаћини који су се родили у Моглици, а домаћини свих осталих су били родом из разних места у околини.

Прича се да су до пре две стотине година у селу биле само две или три куће: кућа Никол Ну Шаље (најстарија) и кућа Суљ Меме. Ти други су били дошли доцније са Косова. Од потомства Николе Нуа је породица Пашк Никол Шаље у Рачи, а од Суљ Меме су потомци у Дољу и Зиду Садик–аге. Суљ Мема је био од Кушнина.

Године 1940. у селу су биле 24 католичке – арбанашке и 6 српских насељеничких, свега 30 кућа.

Порекло становништва.

АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ:

-Кушнин (10 к., Мала Богородица). Поједини домаћини су родом из Арбаније, Кушнина, Јаноша и др.

-Шаља (2 к., Св. Никола): једна породица је дошла у новије време.

-Ороши (2 к., Cв. Лазар).

-Ђуђа (2 к., Cв. Јован у јесен, Усековање). Jедна породица је дошла из јаношке општине.

-Спаћ (1 к., Св. Лазар), досељешг из новачке општине у Подрими.

-Блиништ (1 к., Св.. Рок), досељени из Будисаваца, само су огранак Спаћа.

-Кчира (2 к., Спасовдан): једна породица је дошла из јаношке опшине, а друга из горњосрбичке. Сви Кчире воде порекло из Шкреља, а из Кчире воде порекло Чељза. О пореклу Чељза причају ово: још док су сви били заједно, чобани били на планини. Домашари ши не пошаљу брашно, а чобани њима не пошаљу мрс. Стога се заваде и поделе и тако остану. Они што су добили планину морали су да крче и отуда им име (чељза = крчевина).

-Жђин (1 к., Св. Петка).

-Домђон (1 к., Sh Маria е mwjit) су дошли из Подриме, из новачке општине.

-Тyпасака (1 к.) су новији досељеници из Фана у Арбанији.

Породица:

-Никол Кољ Марко, без мушких чланова, досељена из Тракатшћа, а Никол био родом из Арбаније, из рода Сулаај у фису Спаћ.

СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ:

-Михаиловићи (1 к.) из Спужа.

-Милуновићи (1 к.) из Сеоца у Пиперима.

-Кнежевићи (1 к.) из Заграда код Никшића.

-Вуковићи (1 к.) из Свибе у Пиперима.

-Иванчевићи (1 к.) из Близне у Пиперима.

-Вушовићи (1 к.) из Бршна у општини Жупе Никшићке.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Хас под Паштриком“, издање Сарајево 1968. године, а на основу података прикупељених 1940. и 1947. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top