Порекло презимена, село Фирза (Ђаковица)

9. маја 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Фирза, општина Ђаковица – Пећки округ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Хас под Паштриком“, издање Сарајево 1968. године а на основу података прикупељених 1940. и 1947. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Старине у селу.

Село је старо и у њему има неколико старих муслиманских гробаља. А доскора су у селу били само католици Арбанаси, и то сви чифчије, услед чега у селу и нема старијег становништва.

Историјат села.

Прича се да је некада овде било велико село и навише где је сада шума. Има шума Фуша Мулинит (Воденичко Поље) и у тој шуми, на Гури Кеч (Зли Камен), има зидина од кућа.

Вредно је ово предање: за време рата 1877/1878 учествовали су, на турској страни, Арбанаси из Фирзе, Моглице, Раче и других околних села као народна војска. Негде у Прокупљу или Куршумлији један њихов одред сместио се и провео два месеца у кући једног Арбанаса муслиманина.. У кући је био старац који се већ једва дизао сам. Уочи св. Николе ти војници узели да праве свеће. Питао их старац одакле су. А кад су му рекли да су из Ђаковичке Нахије, он им рекао: „Питам вас за село“.  Кад су му казали из којих су села, а био је међу њима и један из Фирзе, онда он њега питао шта има: на месту Ћуркај у Фирзи. Војник му одговори: Шума. Старац, помуслимањени католик, исприча онда да се он родио у Ћуркају, где је тада било 35 кућа. Кад је њему било осам година, онда су се одатле сви иселили, јер су биле настале тешке зиме, а дрва била далеко y Паштрику па их нису могли ни колима ни саоницама да довлаче.

Причао им је да је тада у Годену, Пруши и Ђурдини било по 40–50 кућа и питао их за разне изворе и чесме у Фирзи и околини, за које они нису знали.

Име и остали подаци о селу.

Име селу су дали Арбанаси: „фирза“ на арбанашком значи папрат.

Године 1940. било је у селу 14 кућа католичких – Арбанаса и 16 кућа. Срба насељеника, свега 30 кућа.

Порекло становништва.

АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ:

-Бисак (2 к., Мала Госпођа) су праве Фанде и дошли су у Фирзу око 1890. године.

-Ђуђе (3. к., Cв. Јован Крститељ) су такође Фанде.

-Спаћ (1 к.) и:

-Блиништ (1 к.) дошли око 1895. из Дамњанске и Ковачке општине. Блиништи славе Св. Крст.

-Kушнини (1 к., Мала Госпођа).

-Гојани (1 к., Митровдан) су дошли око. 1895. из села Гојана у Миридитима.

-Kаћинар, род IIIтуф (1 к., Мала Госпођа каћинарска). Домаћин дошао као сироче из Подриме свом ујаку.

-Краснићи (3 к., Св. Петар) су дошли из Фшаја око 1905. године.

-Аршићи (1 к.) су дошли из Стреочке општине.

СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ:

-Јовановићи (2 к.) из Ср. Копита у Косовом Лугу.

-Милошевићи (1 к.) из Лијеве Ријеке.

-Славковићи (1 к.) из Луга у Полимљу.

-Ђeкићи (1 к.) из Краља.

-Миличковићи (1 к.) из Петровића у Пиперима.

-Марковићи (1 к.) из Леце у Јабланици.

-Матовићи (1 к.) из Јашовића у Шекулару.

-Шаргановићи (1 к.) из Бјелица.

-Брацановићи (1 к.) из Бјелица.

-Вујовићи (3 к.), такође из Бјелица.

-Бецићи (1 к.) из Свибне у Пиперима.

-Јовићевићи (1 к.) из Ријечке нахије.

-Јовановићи (1 к.) од Даниловграда.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Хас под Паштриком“, издање Сарајево 1968. године, а на основу података прикупељених 1940. и 1947. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.