Порекло презимена, село Рогово (Ђаковица)

24. мај 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Рогово, општина Ђаковица – Пећки округ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Хас под Паштриком“, издање Сарајево 1968. године а на основу података прикупљених 1940. и 1947. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај, тип и остали подаци о селу.

Рогово је велико село у пољу поред Дрима. У селу су четири махале: Мала поштр, Џамиска мала, Мала епр и Мала хамамит. Године 1940. биле су у селу: 81 муслиманске –  арбанашке, 25 муслиманске – циганских и две српске насељеничке и једна кућа посрбљена арбанашка, свега 109 кућа.

Историјат села.

Село је врло старо (помиње се y средњем веку), али се у овом крају сматра млађим насељем од Дамњана: да је почело да се насељава на 40 година после Дамњана и да су сељани из Дамњана помагали Роговгце кад су градили џамију, јер је тада у Рогову било само 7-8 растурених кућа. Опште је предање да су Рогово и Дамњане била пуста места. То треба схватити тако да су оба села била једном остала пуста и да је и џамија обнављана. Наиме, као што сведочи натпис на џамији у селу, у селу је подигао  џамију неки Хасан-ага 988. (тј. 1580. наше ере). Међутим, садашња џамијска зграда је из новијет времана.

Много се прича како је на месту Ратова требала да буде варош Ђаковица и да је ротовска џамија старија од Адумагине џамије у Ђаковици. По том предању, Адумага је хтео најпре да сагради џамију у Рогову и, кад је забо ханџар у земљу, потекла је црна крв. Рекао је да је то циганска крв, па je прешао у Ђаковицу, где је саградио џамију. Други веле да се овде није могла да развије варош због Дрима.

Опште је предање да је Ротово било велико село пре куге: село се протезало од Сакра до Блата (Баталина Доброшит) и био је под селом на Дриму један мост. Пре чуме, у селу је радио и хамам (купатило), по ком се и сада зове једна махала у селу. После куге, у селу су биле остале само две или три куће, па се опет село намножило.

Старине у селу.

У селу има кућа која се зове K y л а. Сада у тој кући живи породица Пого, која се зове тако по бившим власницима куле, којих више нема. Нико не зна ко и када је градио ту кулу, која је унутра засведена, а за израду свода употребљен камен који је лепљен малтером за који су употребљени козина и жуманце.

По предању, била је црква код ромајског моста. „Турци“ говоре да је ту била џамија, а Срби тврде да је и роговска џамија месту где је некада. била црква. Католици такође присвајају црквиште код ромајспог моста.

Koд џамије је гроб Алихоџе, који се нарочито поштује. На више места има старих гробаља: изнад села, до Сакра, на месту Баталина Доброшит и др. Има и Сватовско гробље (Чотгећ е kru’sthveiti): потукли се и изгинули сватови, јер једни другима нису хтели да пусте пут.

Порекло становништва.

АРБАНАСИ МУСЛИМАНИ:

Најстаријим родом у селу сматра се ред:

-Алихоџа (1 к.) од фисат Бериша. Не зна се одакле су дошли. Од Бериша је и род:

-Салтек (8 к.), као и породица:

-Аџијевић (1 к.), досељена из Беле Цркве. Преци правих Бериша су дошли у Ротово бежећи од крви.

-Шаља (18 к.): једни су дошли из Круше испреко Дрима, а други су дошли раније из неког другог места.

-Гаш (8 к.). Дошли су – род Бећировићи – пре 3-4 појаса из Ногаваца, а пореклом су из Батуше. Предак био снажан човек, овде нашао; бољу земљу и силом је узео.

-Тсач (2 к.) су дошли из Ораховца а:

-Хелшани (2 к.) из Арбаније. Од фиса Тсача су и родови:

-Чмеговићи (1 к.), досељени из Ораховца, и:

-Орућ (2 к.), такође из Ораховца.

-Хоти. И њих има од разног порекла. На првом месту су ред:

-Грбићи (6 к.), досељени из Ораховца у новије време, и род:

-Годен (7 к.), досељени из села Годена. Хотима припада и породица:

-М. Елезовића (1 к.), досељена из Снаговца. Годени су дошли у Рогово после куге.

-Марина: 11 к. воде порекло из Круше у Арбанији, 1 к. из Ј уника, а 1 к. узела је презиме:

-Пого, купивши имање од правих Пога.

-Битичи, род:

-Цахан (1 к.) из села Киша у Арбанији.

-Криези, род:

-Трпуновићи (6 к.).

-Краснићи, род:

-Мамутовић С. (1 к.), хоџа из Ђаковице.

-Шорбајић (1 к.), родом Арбанас из овог села, живео у Бару у Црној Гори и одатле дошао као насељеник 1930, пошто се раније био покрстио.

Неиспитано: две куће.

ЦИГАНИ -РОМИ:

Биле су 24 куће:

-Мађупа и 1 к:

-Габеља. Већином су родом из разних места у околини.

СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ.

-Бећировићи (1 к., Лучиндан) из Горне Мораче.

-Влаховићи – Селићи (1 к., Лучиндан) из Роваца.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Хас под Паштриком“, издање Сарајево 1968. године, а на основу података прикупљених 1940. и 1947. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.