Poreklo stanovništva sela Rogovo, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj, tip i ostali podaci o selu.
Rogovo je veliko selo u polju pored Drima. U selu su četiri mahale: Mala poštr, Džamiska mala, Mala epr i Mala hamamit. Godine 1940. bile su u selu: 81 muslimanske – arbanaške, 25 muslimanske – ciganskih i dve srpske naseljeničke i jedna kuća posrbljena arbanaška, svega 109 kuća.
Istorijat sela.
Selo je vrlo staro (pominje se y srednjem veku), ali se u ovom kraju smatra mlađim naseljem od Damnjana: da je počelo da se naseljava na 40 godina posle Damnjana i da su seljani iz Damnjana pomagali Rogovgce kad su gradili džamiju, jer je tada u Rogovu bilo samo 7-8 rasturenih kuća. Opšte je predanje da su Rogovo i Damnjane bila pusta mesta. To treba shvatiti tako da su oba sela bila jednom ostala pusta i da je i džamija obnavljana. Naime, kao što svedoči natpis na džamiji u selu, u selu je podigao džamiju neki Hasan-aga 988. (tj. 1580. naše ere). Međutim, sadašnja džamijska zgrada je iz novijet vremana.
Mnogo se priča kako je na mestu Ratova trebala da bude varoš Đakovica i da je rotovska džamija starija od Adumagine džamije u Đakovici. Po tom predanju, Adumaga je hteo najpre da sagradi džamiju u Rogovu i, kad je zabo handžar u zemlju, potekla je crna krv. Rekao je da je to ciganska krv, pa je prešao u Đakovicu, gde je sagradio džamiju. Drugi vele da se ovde nije mogla da razvije varoš zbog Drima.
Opšte je predanje da je Rotovo bilo veliko selo pre kuge: selo se protezalo od Sakra do Blata (Batalina Dobrošit) i bio je pod selom na Drimu jedan most. Pre čume, u selu je radio i hamam (kupatilo), po kom se i sada zove jedna mahala u selu. Posle kuge, u selu su bile ostale samo dve ili tri kuće, pa se opet selo namnožilo.
Starine u selu.
U selu ima kuća koja se zove K y l a. Sada u toj kući živi porodica Pogo, koja se zove tako po bivšim vlasnicima kule, kojih više nema. Niko ne zna ko i kada je gradio tu kulu, koja je unutra zasvedena, a za izradu svoda upotrebljen kamen koji je lepljen malterom za koji su upotrebljeni kozina i žumance.
Po predanju, bila je crkva kod romajskog mosta. „Turci“ govore da je tu bila džamija, a Srbi tvrde da je i rogovska džamija mestu gde je nekada. bila crkva. Katolici takođe prisvajaju crkvište kod romajspog mosta.
Kod džamije je grob Alihodže, koji se naročito poštuje. Na više mesta ima starih grobalja: iznad sela, do Sakra, na mestu Batalina Dobrošit i dr. Ima i Svatovsko groblje (Čotgeć e kru’sthveiti): potukli se i izginuli svatovi, jer jedni drugima nisu hteli da puste put.
Poreklo stanovništva.
ARBANASI MUSLIMANI:
Najstarijim rodom u selu smatra se red:
-Alihodža (1 k.) od fisat Beriša. Ne zna se odakle su došli. Od Beriša je i rod:
-Saltek (8 k.), kao i porodica:
-Adžijević (1 k.), doseljena iz Bele Crkve. Preci pravih Beriša su došli u Rotovo bežeći od krvi.
-Šalja (18 k.): jedni su došli iz Kruše ispreko Drima, a drugi su došli ranije iz nekog drugog mesta.
-Gaš (8 k.). Došli su – rod Bećirovići – pre 3-4 pojasa iz Nogavaca, a poreklom su iz Batuše. Predak bio snažan čovek, ovde našao; bolju zemlju i silom je uzeo.
-Tsač (2 k.) su došli iz Orahovca a:
-Helšani (2 k.) iz Arbanije. Od fisa Tsača su i rodovi:
-Čmegovići (1 k.), doseljeni iz Orahovca, i:
-Oruć (2 k.), takođe iz Orahovca.
-Hoti. I njih ima od raznog porekla. Na prvom mestu su red:
-Grbići (6 k.), doseljeni iz Orahovca u novije vreme, i rod:
-Goden (7 k.), doseljeni iz sela Godena. Hotima pripada i porodica:
-M. Elezovića (1 k.), doseljena iz Snagovca. Godeni su došli u Rogovo posle kuge.
-Marina: 11 k. vode poreklo iz Kruše u Arbaniji, 1 k. iz J unika, a 1 k. uzela je prezime:
-Pogo, kupivši imanje od pravih Poga.
-Bitiči, rod:
-Cahan (1 k.) iz sela Kiša u Arbaniji.
-Kriezi, rod:
-Trpunovići (6 k.).
-Krasnići, rod:
-Mamutović S. (1 k.), hodža iz Đakovice.
-Šorbajić (1 k.), rodom Arbanas iz ovog sela, živeo u Baru u Crnoj Gori i odatle došao kao naseljenik 1930, pošto se ranije bio pokrstio.
Neispitano: dve kuće.
CIGANI -ROMI:
Bile su 24 kuće:
-Mađupa i 1 k:
-Gabelja. Većinom su rodom iz raznih mesta u okolini.
SRBI NASELJENICI.
-Bećirovići (1 k., Lučindan) iz Gorne Morače.
-Vlahovići – Selići (1 k., Lučindan) iz Rovaca.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)