Opština Đakovica:
Babaj Boks, Bardonić, Bardosan, Batuša, Berjak, Bec, Bistražin, Brekovac, Brovina, Vogovo, Vranić, Goden, Gornje Novo Selo, Grgoc, Grčina, Guska, Dalašaj, Damjane, Deva, Doblibare, Dobrić, Dobroš, Dolj, Donje Novo Selo, Donji Biteš, Dužnje, Dujak, Đakovica, Ereč, Žabelj, Ždrelo, Žub, Zulfaj, Jablanica, Janoš, Jahoc, Kodralija, Korenica, Košare, Kraljane, Kusar, Kuševac, Lipovac, Lugađija, Ljugbunar, Marmule, Meja Orize, Meja, Moglica, Molić, Morina, Nec, Nivokaz, Osek Paša, Osek Hilja, Paljabarda, Pacaj, Petrušan, Pljančor, Ponoševac, Popovac, Radonjić, Rakovina, Rakoc, Ramoc, Racaj, Rača, Raškoc, Ripaj Madanaj, Rogovo, Skivjane, Smać, Smonica, Sopot, Stubla, Trakanić, Ćerim, Ujz, Firaja, Firza, Crmljane, Šeremet i Šišman.
20. jul 2018. u 10:30
Vojislav Ananić
3id Sadik-age
Selo je u stvari zaselak đakovički i u sastavu Đakovičke olštine. Sadik-aga, bivši njegov vlasnik, živeo je pre devet pojasa. To je jedino selo u bivšoj okolini Đakovice koje je bilo ograđeno zidom, i otuda mu ime.
U selu je 1940. bilo 7 kuća katoličkih Arbanasa, koji su svi došli 1912. i 1919. godine.
Kužnin (1 dom.). U okolinu Đakovice došli sa Kosova. V. opis Maglice. — Kaćinar (1 dom.). — Oroši (1 dom.)— Đuđa-Četan (1 dom.). — Konaj-Beriši (2 dom).— Donđon (1 dom).
Izvor: Okolina Đakovice – Milenko S. Filipović
20. jul 2018. u 10:43
Vojislav Ananić
R a m o c
Selo se deli na mahale: Mala Kocit, Salc, Luga Poštr (lug = džbun koji ostaje posle krčenja, dakle: Donja Krčevina), Kodra Hutit (Utkina Strana). Uz selo su zaseoci: Ritaj i Madanaj.
U selu je 1940. bido 48 katoličkih i 21 muslimansko arbanaško, svega 69 domaćinstava.
Priča se da su prvi koji su došli u ovo selo bili katolici i ovde su primali islam. Mnogo su stradali od kuge. Prvobitno je u sedu bila jedna kuća od Mrtura, i njima su posle pridodazidi srodnici i oni im prodavali zemlju. „Špija Kocet“ su bili vlasnici čitavog sela, koje je bilo većinom pod šumom.
Katolici. Mrturi, rodovi: Biblekaj (6 dom.), Tetaj (19 dom ) i Nrejaj-Drejaj (7 dom.). Slave Malu Gospođu. Predak roda („bark“ = trbuh) Tetaja, Tet živeo je najdalje ppe šest pojasa. —Nikaj (7 dom.) se smatraju ogrankom plemena Beriša. Slave Š Masjana. — Beriši-Alšići (4 dom.) su došli pravo iz Alšića, neki pre 50, neki pre 35 godina. — Tsač (3 dom., Š Masjan), rod Miliskaj. i Pniš. — Kabaši (2 dom.j Sv. Pavle) su došli tako skoro da nisu stekli ni čifčijsko pravo.
Muslimani. Mrturi, rodovi: Tetaj (7 dom.) i Salc (7 doad.) sy ogranak od katolika Mrtura u selu. Čuvaju još neke stvari, kao npr. rakijski bardak, iz tog doba kad su bili katolici. Jedan ogranak broji ove pretke: Binak (55 godina) – Arif — Zenel — katolik Balja —Prenka. — Beriši-Alšići (2 dom ) su skorašnji pomuslimanjenici od Beriša u selu. — Tsač (1 dom.) od roda Puka. — Mapina (1 dom.) došli iz Smaća u Hasu. — Krasnići (2 dom.) — Gaš (1 dom.) došli pravo iz Arbanije 1912. godine. — Ćereti (1 dom.) su došli iz Brekovca, a u Brekovac iz Arbanije. Inače su od Škrelja.
Izvor: Okolina Đakovice – Milenko S. Filipović
20. jul 2018. u 11:00
Vojislav Ananić
Korenica
U selu je 1940. bilo: 14 katoličkih i 13 muslimanskih arbanaških domaćinstava i 39 domaćinstava pravoslavnih Srba, svega 66 domaćinstava.
Arbanasi katolici: Kabaš (3 dom.). — Gaš, rod Topljana (3 dom ). — Beriši (1 dom.), rod Aršić. Ima ih i muslimana u istom selu .
Tsač rod Mmjac (1 dom.) i Dušman (1 dom.) — Spać (1 dom.). — Konaj (1 dom.) — Krasnići (3 dom.). Ima ih u selu i kao muslimana.
Arbanasi muslimani: Krasnići (5 dom.) — Beriši, rodovi Aršić i Tropojan (svega: 5 dom.). — Gaš (1 dom.) — Marina (1 dom.): došli su iz Ponoševačke opštine. — Bajram Smail (1 dom.) neispitano.
Srbi. Vučinići (2 dom.) sa Čeva. — Mrđenovići (1 dom ) sa Velestova. — Martinovići (1 dom.) iz Trebjese. — Abramovići (1 dom.) sa Čeva. — Draškovići (2 dom.) sa Čeva. — Mrvaljevići (1 dom.) sa Čeva. — Burići (4 dom.) sa Čeva. — Kaluđerovići (1 dom.) iz Gornjeg Polja u Trebjesi. — Pejakovići (1 dom.) iz Ljubotinje. — Vukovići (1 dom.) iz Planinopoljske opštine. — Kovačevići (1 dom.) neispitano. — Katnići (2 dom.) sa Čeva. — Radunovići (6 dom.) iz Progonovića u Lješanskoj nahiji..— Mićunovići (2 dom.) sa Čeva.— Latkovići (1 dom.) iz Kosijera. — Vujovići (4 dom.; Petkovdan) iz Bjelica.— Pejakovići (1 dom.) iz Šahovića. — Radonići (1 dom.) iz Miokusovića (Vražegrmska opština). — Radojičići (1 dom.) iz Ivan-Kule (Kosanički srez). Novovići (1 dom.) iz Trepče u Vasojevićima. — Rajovići (1 dom.) iz Kralja u Vasojevićima. — Vujovići (1 dom.) iz Štitara. — Jovanovići (1 dom.) iz Orje Luke. — Lakušići (1 dom.) bez muških članova.
Izvor: Okolina Đakovice – Milenko S. Filipović
20. jul 2018. u 11:20
Vojislav Ananić
Meja
Reka Trava deli naselje na dva dela: Meju u b. Vogovskoj opštini, uz koju ima i zaselak Oriz, i Meju u b. Đakovičkoj opštini.
Priča se da je bila crkva na Kika Begit u Meji. U starom sinoru bio Kroni Doganit — Draganit (Draganovo Vrelo), gde idu pravoslavni na Pantelijevdan.
Nalaženi su veliki starinski ćupovi u Orizu i na putu ispod Đabrata.
U oba sela su bile čifčije i nema porodice koja bi tu bila starija od 50 godina. Godine 1940. bilo je u selu 19 katoličkih arbanaških u 20 srpskih naseljeničkih, svega 39 domaćinstava.
Arbanasi. Tsač (11 dom.; Š Masjan: Sv. Fabijan i Sebasgijan). Dolazili su ovamo iz raznih mesta, ali su svi poreklom iz Ibala. Zastupljeni su rodovi Pniš i Šahinaj. — Beriši (4 dom., Velika Gospođa). Svi su Alšići ili Aršići. — Kabaš (2 dom., Sv. Petar) sy u selu od pre nekih 25 godina. — Nikaj (1 dom., Š Masjan). — Gojan (1 dom., Mitrovdan) su starinom Mirditi i drže se sa Tsačom, s kojima se ne uzimaju među sobom.
Srbi. Vukadinotći (1 dom,.) iz Komana. — Kalezići (4 d.) iz Kocovog Luga. — Gogići (1 dom.) iz Lutova u Bratonožićima. — Vukovići (1 dom.) iz Trepačke opštine. — Vukčevići (1 dom.) iz Donjih Lješana. – Prentići (1 dom.) iz Kržanje. — Tomovići (2 dom.) iz Podgorja (Bileća). — Ćulafići (1 dom.) iz Vasojevića. — Jankovići (1 dom.). — Bojanići (1 dom.) iz Krivošija u Boki. —Todorovići (1 dom.) iz Retkocera u Jablanici. — Stojanovići (2 dom.) iz Trešnjeva (Trepča). — Vujovići (1 dom.) iz Štitara u Sokolskoj opštini. —Radunovići (1 dom.) iz Progonovića u Lješanskoj nahiji. — Marsenići (1 dom.).
Izvor: Okolina Đakovice – Milenko S. Filipović
20. jul 2018. u 15:52
Vojislav Ananić
Ujz
Selo je maleno i 1940. bio je jedan seoski starešina za Ujz i Fšaj. Priča se da je nekada ovde bilo veliko selo: da je bilo 300 kuća, ali ih je kuga tako satrla da je ostala) samo jedna kuća. Ima neko staro groblje sa spomenicima u vidu ploča. Groblje je bilo obraslo u šumu.
I ovo je selo bilo čifčisko. 1940. bilo je u selu 11 kat. arbanaških i 14 srpskih naseljeničkih, svega 25 kuća.
ARBANASI KATOLICI. — Tsač (6 k., Sv. Nikola i Vel. gospođa, »Zoja Crna Gora«). Neki su došli pre 100 godina, neki oko 1915; neki su došli iz Arbanije pravo u Ujz, a neki su pre toga seljakali. — M ar in a (2 k., Sv. Nikola). — Š a lj a (2 k., Sv. Petka u leto) su ovamo došli iz »Tkele«, gde su živeli neko vreme. — Đuđa (1 k.u Sv. Jovan), došli oko 1910. Iz Graždanika, a pre toga bili i u Đakovičkoj nahiji. Imaju roda u podrimskom Smaću.
SRBI NASELJENICI. — Abazovići (1 k.) su sa Jezera (Šavnik). — Aligrudići (1 k.) iz Balabana u D. Zeti. — Grubači (2 k.) iz Medveđe u Jablanici. — Mandići (2 k.) iz Ujnica kod Bijelog Polja.— Dabetići (1 k.) iz Lijeve Rijeke. — Žižići (1 k.) od Bijelog Polja. — Krstajići (2 k.) sa Jezera (Šavnik). — Nikolići (1 k.) iz Drenova u Kopaoničkom srezu. — Pavlovići (1 k.) iz Šaranaca. — Rakočevići (1 k.) iz Prekobrđa (Kolašin). — Džakovići (1 k.) iz Grnčareva kod Bijelog Polja.
Svi su došli u toku 1932—1934.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
20. jul 2018. u 16:07
Vojislav Ananić
Firza
Selo je staro i u njemu ima nekoliko starih muslimanskih grobalja. A doskora su u selu bili samo katolici Arbanasi, i to svi čifčije, usled čega u selu i nema starijeg stanovništva. Priča se da je nekada ovde bilo veliko selo i naviše gde je sada šuma. Ima šuma Fuša Mulinit (Vodeničko Polje) i u toj šumi, na Guri Keč (Zli Kamen), ima zidina od kuća.
Vredno je ovo predanje: za vreme rata 1877/1878. učestvovali su, na turskoj strani, Arbanasi iz Firze, Moglice, Rače i drugih okolnih sela kao narodna vojska. Negde u Prokuplju ili Kuršumliji jedan njihov odred smestio se i proveo dva meseca u kući jednog Arbanasa muslimanina. U kući je bio starac koji se već jedva dizao sam. Uoči sv. Nikole ti vojnici uzeli da, prave sveće. Pitao ih starac odakle su. A kad su mu rekli da su iz Đakovičke Nahije, on im rekao: »Pitam vas za selo.«. Kad su mu kazali iz kojih su sela, a bio je među njima i jedan iz Firze, onda on njega pitao šta ima na mestu Ćurkaj u Firzi. Vojnik mu odgovori: Šuma. Starac, pomuslimanjeni katolik, ispriča onda da se on rodio u Ćurkaju, gde je tada bilo 35 kuća. Kad je njemu bilo osam godina, onda su se odatle svi iselili, jer su bile nastale teške zime, a drva bila, daleko u Paštriku pa ih nisu mogli ni kolima ni saonicama, da dovlače. Pričao im je da je tada u Godenu, Pruši i Ćurdini bilo po 40—50 kuća i pitao ih za razne izvore i česme u Firzi i okolini, za koje oni nisu znali.
Ime selu su dali Arbanasi: »firza« na arbanaškom znači: paprat.
1940. bilo je u selu 14 kuća kat. Arbanasa i 16 kuća Srba naseljenika, svega 30.
ARBANASI KATOLICI. — Bisak (2 k., Mala Gospođa) su prave Fande i došli eu u Firzu oko 1890. — Đuđe (3. k., Sv. Jovan Krstitelj) su takođe Fande. — S p ać (1 k.) i B l iništ (1 k.) došli oko 1895. iz Damnjanske i Kovačke opštine. Bliništi slave Sv. Krst. — Kušnini (1 k., Mala Gospođa).
— G o j ani (1 k., Mitrovdan) su došli oko 1895. iz sela Gojana u Miriditima. — Kaćinar, rod Štuf (1 k., Mala Gospođa kaćinarska). Domaćin došao kao siroče iz Podrime svom ujaku.
— Krasnići (3 k., Sv. Petar) su došli iz Fšaja oko 1905.
— Aršići (1 k.) su došli iz Streočke opštine.
SRBI NASELJENICI. — J o v a n o v i ć i 1 (2 k.) iz Sr. Kopita u Kosovom Lugu. — M i l o ševići (1 k.) iz Lijeve Rijeke. — Slavkovići (1 k.) iz Luga u Polimlju. — Đ ekići (1 k.) iz Kralja. — Miličkovići (1 k.) iz Petrovića u Piperima. — Markovići (1 k.) iz Lece u Jablanici.
— Matovići (1 k.) iz Jašovića u Šekularu. — Šaranovići (1 k.) iz Bjelica. — Bracanovići (1 k.) iz Bjelica.
— V u j o vići (3 k.), takođe iz Bjelica. — Becići (1 k.) iz Svibne u Piperima. — J o v i ć e v i ć i (1 k.) iz Riječke nahije.
— Jovanovići (1 k.) od Danilovgrada.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
20. jul 2018. u 16:19
Vojislav Ananić
Deva
Pričaju da je selo dobilo ime po tome što je u njemu nekada bila neka lepa devojka koja se zvala Deva. Zatim se priča da je u selu bilo 80 kuća, pa da je selo sasvim stradalo u vreme borbe između skadarskog vezira i Mahmudbegovića (1831), jer je u Devi došlo do bitke. Tada su se ljudi iz Deve iselili u selo Kajmirac u Drenici, a u selu ostale samo dve kuće.
Naselje je razbijenog tipa i deli se na mahale: Kukaj, Duraj, Vatagj, Kerz i Ljarzić. 1940. u selu je bilo 27 kuća muslimanskih Arbanasa i 14 kuća naseljenika Srba, svega 41 kuća.
ARBANASI MUSLIMANI. Ljarzići (5 k.) su najstariji rod u selu i sada se smatraju pripadnicima plemena Marine, a verovatno da su drugog porekla. Ranije su ih drugi u selu dirali da su oni bili rđavi Srbi, pa ostali u selu i »poturčili se«. Sami, pak, tvrde da su ranije bili katolici i da su od roda miriditskih kapetana. Drugi vele da su u selu od pre 300 godina. — Od Marine je i rod Kukaj (4 k.). —Šalja: rod Curaj (1 k.) su došli odavna, i to kao muslimani. —Tsač: rodovi Vataj (3 k.), Kerza (5 k.), Curaj (5 k.) i Ku ka j (3 k,). Došli su im preci iz Arbanije i još su im dedovi bili katolici. — Komani (1 k.) su prešli iz Votova i bili su katolici. Smatraju se kao otpadak od fisa. Oni su od Škrelja a drže se sa Ptičom.
SRBI NASELJENICI. Markovići (2 k.) iz Pipera. — Vujoševići (1 k.) su s Ubala u Kučima. — P a p o v i ć i (1 k.) iz Kazanaca. — Roganovići (3 k.) su Cuce. — Vukovići (1 k.) su iz Potpeća u Piperima. — Mihailovići (1 k.) iz Seoca u Piperima. — Čarapići (1 k.) su iz barske opštine. — Marsenići (1 k.). — Petrovići (1 k.). — S j eklovići (2 k.).
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
20. jul 2018. u 16:27
Vojislav Ananić
Guska
Priča se da je Guska bila nekada veliko selo sa 60 kuća i da je iz ovog sela bio Hadum-aga, legendarni osnivač Đakovice, čija je majka sahranjena u selu. Na brdu Kodre Bobit još stoji Bunar i Hadumags (Bunair i Hadum ages). Doskora su ljudi smatrali lekovitom vodu iz tog bunara i, radi lečenja, odlazili tamo između dva Đurđevdana (između 23 aprila i 6 maja). Na seoskoj utrini je staro muslimansko groblje Voret e Hadumagae (Vcrret e Hadium ages).
Katolici u selu su bili čivčije u tursko vreme.
Selo se deli na dve glavne mahale (Tsač i Kabaš) i ima 10 katoličkih arbanaških i 6 srpskih naseljeničkih kuća, svega 16.
ARBANASI KATOLICI. — Tsač. Rod Gegaj (5 k., Sv. Jovan) su najstariji u selu i došli su pre više od 100 godina, ali ne znaju da broje više od tri pretka. — Kabaši (2 k., Sv. Petar i Pavle). — Komoni (1 k., letnji Sv. Nikola) su od plemena »Ptič«. — Morin (1 k., Sv. Lazar?, Sh Lazer) su došli iz Meje. — Go j ani (1 k., Mitrovdan).
SRBI NASELJENICI. — Jovetići (1 k.) iz Podgora u Crmnici. — O s t o j i ć i (1 k.) iz Gluhog Dola. — Kovačevića (1 k.) iz Dolova (Danilovgrad). — Prenkići (2 k.) iz D. Zete. — Džiknići (1 k.).
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
20. jul 2018. u 16:36
Vojislav Ananić
Brekovac
Na Kodra Vorave (Kodra e Vorrave, Grobljansko Brdo) ima neko staro muslimansko groblje. Ništa se ne zna o tim negdašnjim muslimanima. U tursko vreme u selu su bile sve čivčije: samo su se Spaći bili otkupili od begova, u poznije tursko vreme.
U selu je 1940. bilo 13 kat. i 2 musl. arbanaške kuće i 26 naseljeničkih, svega 46 kuća.
ARBANASI KATOLICI. — Aršići (2 k.) su Malisori. — Komani (4 k.). — Spać (6 k. Dan nalaska krsta, Shen Kryqi, u maju). Jedna porodica je došla u novije vreme iz Arbanije. — Čeljza (3 k.): opširnije u opicy Moglice (Kčira). T s a č (1 k.). — M r t u r (1 k.) su došli iz Rakoca. — K a b a š (1 k.) su došli iz Arbanije.
ARBANASI MUSLIMANI. — Tsa č (2 k.). Oko 1880 prešli su na islam Adži Avdul Jetiš i brat mu. Otac im je umro kao katolik i sahranjen je u vogovskom katoličkom groblju, a majka im je i 1940. bila živa kao katolikinja.
SRBI NASELJENICI. — Đurići (1 k.) iz Prizrena.
— S l a v k o v i ć i (3 k.) iz Polimlja. — Dragićevići (1 k.) iz Pipera. — L a b a n i (1 k.) iz Polimlja. — Elezovići (1 k.) iz Banjana. — Vlahovići (2 k.) od Kolašina. — Milatovići (3 k.) iz vražegrmske opštine. — Marsenići (2 k.) iz Marsenića Rijeke. — Vukmanovići (1 k.) iz Podgora u Crmnici. — Vukićevići (1 k.) iz trepačke opštine.
— Kostići (2 k.). iz Prebreze u Toplici. — Kostići (1 k.) iz Sibnice. — Petričevići (2 k.) iz Meteriza. — Subotići (1 k.) iz Ledenica u Boki. — Miličkovići (1 k.) iz Ubala u Piperima. — Glavani (1 k.) iz Hercegovine.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
20. jul 2018. u 16:42
Vojislav Ananić
Vogovo
U selu ima staro hrišćansko groblje sa crkvištem. Tu je podignuta nova katolička crkva sv. Marka, a kažu da je i negdašnja crkva bila posvećena sv. Marku.
Ima u selu Vorret e Krushqvet (Svatovsko groblje), neko veliko groblje, gde su, po predanju, sahranjeni dvoji svatovi koji su se susreli i izginuli, pošto su se pobili u svađi koji će koje pre da propuste putem.
Katolici su prvobitno bili čifčije. Već u tursko vreme neke porodice su imale svoju zemlju.
U selu je bilo 1940. god. 10 kat. i 6 musl. arbanaških i 9 srpskih naseljeničkih, svega 25 kuća.
ARBANASI KATOLICI. — K o m a n i (9 k.) su poreklom Malisori. Nisu Fande, iako su pripadali barjaku u Puki. — Kabaš (1 k.).
ARBANASI MUSLIMANI. — Komani (4 k.), ogranak već pomenutih. — Čeljza-Čeljzur (2. k.), ogranak Kčira.
SRBI NASELJENICI. — Stojkovići (1 k.) iz Trešnjeva u Trepči. — Stojanovići (1 k.) iz Trepče. — Đurovići (1 k.) iz Svibne u Piperima. — Mišalići (1 k.) iz Balabana u Donjoj Zeti. — M aro v ić i (1 k.), takođe iz Balabana. — Ivančevići (1 k.), takođe iz Balabana. — P o p ovići-Čičkarići (1 k.) iz Štitara u Sokolskoj opštini.
— Popovići (1 k.) iz Rijeke Piperske. Među naseljenicima je bila i porodica Š o r b a j i ć a Nikole (1 k.), koji je rodom Arbanas iz Rotova, rođen 1880, a došao 1930 iz Bara (u Crnoj Gori), gde se pokrstio.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.