Илић

Банијски родови из Гвозданског код Двора

Гвозданско Према попису из 1991. године, Гвозданско је припадало општини Двор. У њему је живео укупно 181 становник, од чега 124 Срба.   Старији родови у Гвозданском код Двора Берић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Никољдан Борић, Хрвати, потврђени у XVIII веку, римокатолици Буњевац, Хрвати, потврђени у XVIII веку,…

› више информација

Порекло презимена, село Горња Заљут (Цетиње)

Порекло становништва села Горња Заљут, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Простире се источно и југоисточно од Доње Заљути, тј. такође на тешко проходном крашком терену према подручјима Кривошија…

› више информација

Порекло презимена, село Добрска Жупа (Цетиње)

Порекло становништва села Добрска Жупа, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Налази се између Метериза, Чешљара, ‘Балаца, Загоре и Рваша. За пут Цетиње – Титоград везана је поменутим. краком…

› више информација

Банијски родови из Драготине код Глине

Драготина Према попису из 1991. године, Драготина је припадала општини Глина. У њој је живео укупно 501 становник, од чега 484 Срба.   Старији родови у Драготини код Глине Бадрић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Булат, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Митровдан Буњац, Срби, потврђени у XVIII…

› више информација

Порекло презимена, село Брест (Чучер-Сандево)

Порекло становништва Брест, општина Чучер-Сандево, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села и воде. Брест је веће планинско насеље у изворишној челенци Липковске Реке и (Воденичка Река, Стара Брезе). Иако географски припада проученој области,…

› више информација

Порекло презимена, село Доњи Орашац (Добретићи, раније Скендер Вакуф)

Доњи Орашац је село општине Добретићи (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Федерација Босне и Херцеговине). На попису 1991. године, Доњи Орашац је имао 89 становника, од чега 88 Хрвата и једног непознатог. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради): Хрватска презимена БОРДАК (5) ИЛИЋ (9) ЈУРИШИЋ (4) ЛОВРИЋ (59) ПЕЈИЋ (6) ПЕЈЧИН (6) Приредио: Сарадник портала Порекло Лука Јелић…

› више информација

Порекло презимена, село Давидовићи (Добретићи, раније Скендер Вакуф)

Давидовићи су село општине Добретићи (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Федерација Босне и Херцеговине). На попису 1991. године, Давидовићи су имали 185 становника и сви су били Хрвати. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради): Хрватска презимена АШЧИЋ (5) БОБОЊА (10) БУНАРКИЋ (5) ДАВИДОВИЋ (91) ИВАНЧЕВИЋ (30) ИЛИЋ (21) ЛОВРИЋ (8) МАРИЈАНОВИЋ (1) СУБОТИЋ (14) Приредио: Сарадник портала Порекло Лука Јелић…

› више информација

Порекло презимена, село Миросаљци (Ариље)

Порекло становништва села Миросаљци, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Миросаљци налази се у долини, на десној обали реке Моравице и благим косама планине Голупца (732 м). Са севера се граничи са Драгојевцем и Горњом Краварицом, са истока Ртима…

› више информација

Порекло презимена, село Трешњевица (Ариље)

Порекло становништва села Трешњевица, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Трешњевица налази се на десној, драгачевској страни реке Моравице, низводно од манастирске клисуре. Са севера се граничи са Миросаљцима, са истока драгачевским селима, Белим Каменом и Лисом, са југа…

› више информација

Порекло презимена, село Парменац (Чачак)

Порекло становништва села Парменац, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића и Драгољуба М. Вујовића објављено у књизи „Векови Парменца“. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Данашње становништво Парменца у целини је досељеничко. Најстарији родови, чији потомци данас живе у овом селу, приспели су у њега у другој половини XIII века….

› више информација