Порекло презимена, село Вишњица (Илијаш)

Порекло становништва села Вишњица – општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Восочка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и комуникације.

Позната је граница овога насеља према Коритима на истоку. Од Копошића и Солаковића на југу деле Горјаначки Поток, што долази с Вијенца испод Чемернице и слива се c десна у Зеник, па Заратје у Вровима. Према Копошићима на западу чине границу брдо Крст, Корице, брдо Вучкуља, а на северу Ђурића До, који дели од Чемернице.

Све су куће овога насеља по странама испод Вијенца, а већина их је на десној страни потока Зеника. Поток Зеник постаје у овом селу: извире на врх Баре и с њим се одмах испод Баре састаје вода Мочила, што тече измећу кућа Газдића и Прањића с једне а Павловића и Жере сдруге стране.

Воде, земље и  шуме.

Зеник прима у селу још Горионички – Горјаначки Поток из Ђурића Дола. Из Мочила и село носи воду. Има још извора и „поточуљака“, али лети пресушују.

Њиве су изнад и испод кућа. Зову се: Пискавица, До, Врбица, Бара, Страна Раван, Паклине, Крчевине, Ћетениште, Осоје, Гуванце, Крш, Поткућнице, Вишкућница, Торине; под Вијенцем су: Обрва, Регеуља, Лубура, Глог, Куреповица, Гувнина, Пзлочак, Торовишће, Пазарев До, Прикос, Брце. Нешто је косница под селом на Буковији, али су већином на Вијенцу.

Под шумом су Заратје, љута Страна, Горјеничко Осоје и Врови. Шума је мешовита: буква, храст и омара и државна је својина. По тим шумама и на Греди до Копашића је сеоска испаша.

Тип села.

Куће су у овом насељу раштркане. Идући са запада на исток најпре су на коси између Долића (десно) и Дола (лево) 5 кућа Прањића у две групе. У Страни између Дола и Мочила су опет 2 куће Прањића и 2 Газдића. Међу Мочилима и Барама је кућа муслимана Жера, а изнад њих је кућа Павловића у страни. То је права Вишњица. Западно од села, једна кућа Прањића је на Прикосу под Горионицом. Источно од села је Раван, „Срт“ што веже Вијенац и Врове и којим иде сеоски пут на Тарачин До; на Равни су крај пута две куће Матића. На Паклинама су, у страни испод пута, а десно од потока Крњевца, 2 куће Илића; испод њихових кућа је Широки До.

Село је оскудно са старннама и предањима, али је ипак старо насеље. Прича се да је село страдало од куге, и да је y њему пре куге било више муслиманских родова. Зна се да су у селу живели муслимани Белдари (?) који су изумрли.

Муслимани:

-Жере доселили су после куге. У Мочилима је католичко кужно гробље, у које се сада копају само некрштена деца. Паклине су скорашња крчевина.

Осим Жера, муслимана, у селу живе већином католици:

-Илића (2) и Газдића (1) су један род и старинци су. Од Илића био је Иван Илић, барјактар у Хаџи Лојиној војсци. Опширнијео пореклу у опису Копошића.

-Матићи (2) чине један род с Матићима на Тарачнном Долу, који су староседеоци.

-Прањићи (8). Њихов је дед уз кугу кренуо из Вареша. Отац им се родио на Дахчанску. Кад је била друга куга, дванаест година после прве, већ су били у овом селу и бежали од куге у Југовића До, у Крам.

-Павловић (1) је дошао као мајстор из Павловића код Сутјеске. Дошао је пре окупације, овде се оженио и остао.

-Жере или Жерићи (1) су старином из Нахорева у срезу сарајевском, а доселили су пре 100 година. Дед им је био одселио у Мисочу, па се вратио. Жере су селили одавде у Црну Ријеку и у Врапче.

Католичко је гробље у Коновику за црквом (в. опис Солаковића), а муслиманско на Брду под путем.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Восочка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.