Порекло презимена, село Солаковићи (Илијаш)

Порекло становништва села Солаковићи – општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и комуникације.

Солаковићи су јужно од Корита и Вишњице. Од села Горе на југу, која припада сарајевском срезу, дели поток Ждријело. Од ушћа овог потока у Љубину, граница иде уз речицу до Дубоког Потока, затим уз тај поток на брдо Буковац, са Буковца силази у Повочу и иде уз Повочу до Зелених Потока; то је била источна граница, такође према сарајевском срезу. Од села Корита дели помињати поток Крњевац; западну границу према Вишњици и Хопошићима чини најпре пут што иде преко Врова цркви, а од цркве пут страном Брезоваша и Рудног Бријега.

Овако ограничена површина има врло намрскан рељеф. Југоисточну границу чини речица Љубина, која с десна прима у овом насељу Повочу, чији је доњи ток готово упоредан с њезиним. Између њих је дуга а висока коса, чији се поједини делови зову Крш и Брдо. Нека су села на присојној страни ове косе. У страни под брдом Кршем или Буковцем су Соаиљаче, између долова Крушака (десно) и Дубоког Потока (леве). На малој усеченој заравни под Брдом су Умиштовићи; од Поменовића их дели „дољанак“ крај брега Грепка.

Поменовићи су у страни под Брдом, а међу Љубином и Повочом. Под Поменовићима је село људима; куће су крај реке а с обе стране Повоче. Десио од Повоче је најпре брдо Бо  Њива Глава, и у присојној страни тог брда село Предња Њива, а под њом Равнице или Под Предња Њива. На северозападу од Предње Њиве је Каурлаш, којим иде сеоски пут Корита–Тарачин До, а у страни под путем село Тиквићи.

Воде.

Испод овога села је глава потока Врела, чији се главни извор зове Гојава; поток се слива у Повочу с десна. Упоредо с њим тече поточић Кућетина; постаје од вода Коновика и Сјелине испод цркве и слива се такође у Повочу. У терасираној страни између ова два потока је село Солаковићи; изнад села је брдо Грабовик, а над овим Врови. Посред Солаковића тече поточић Врбље; извире изнад кућа и тече кроз њиве у Повочу. Између потока испод Кућетине и Повоче сједне а Ждријела сдруге стране је коса Брезоваш–Рудни Бријег–Метуф. У страни под Брезовашем је село Коновик а под Рудним Бријегом су Власеница. Сопиљаче, Уиштовићи и Пометовићи имају изворе близу кућа; у љубини носе воду c реке, на Коновику је истоимена вода; у Власеницама носе воду с потока Кућетине; у Солаковићима су врела Винове Лозе и Терезија, а Предња Њива и Тиквићи имају врела под кућама.

Земље и шуме.

Њиве и чаире овога насеља су по местима: Сопиљаче, Горњи и Доњи Улиштовићи, Вишкућница, Поменовићи, Гребак, Машевац, Смреке, Њубина, Луке, Метуф, Борова Глава, До, Каурлаш, Лозе, Завигањ, Раван, Рогај, Поткућница, Зеленка, Подјаме, Ђорићи или Ђурићи, Луке, Загребиица, Власенице, Коновик, Папула и Кућетине. Раније је у Солаковићима било много шуме, па је сасечена у току последњих деценија, а поред потока и око њива има још доста остатака шуме. Праве шуме има још по странама Машевцу, Буковцу, Јазбинама, Рудном Бријегу и Метуфу. Ту су и испаше.

Тип села.

Према раније изложеноме, насеље је врло раштркано и састоји се од десет села, већином врло малених, у којима живе католици и муслимани. На Сопиљачи су 1 кућа Милановића и 1 празна, у Улиштовићима су 2 куће Иванића, 1 Бартовића и 1 Милетића, а на Брду изнад Улиштовића 1 кућа Јозића. У Поменовићима су 2 куће Јозића. Под Поменовићима је жељезничка станица пруге Семизовац—Иванчићи долином Љубине, Видаковића и Милетића. На Предњој Њиви су 3 куће Барића, а на Рапницама 1 Илића. У Тиквићима су 3 куће Ђурчића у једној групи и по једна на Брду и у Скићином Долу за Боровом Главом. У Солаковићима су у чопору 3 куће Табака, 1 Требињца, 1 Алића и 2 Спахића. У другом су чопору 4 куће Смаиловића. На Равни преко потока Врбља су 2 куће Барића и једна на Загребиици преко Врела. На Коновику су раштркане куће Бабића, на Власеницама је 1 кућа Барића и под Власеницама 1 Халиловића.

Старине у селу.

У Солаковићима има много старина из разнога доба, али је врло мало предања. „Сарајевски Друм“ прелази на Љубини из Дубова с десне на леву обалу речице Љубине, и иде кроз Солаковиће и Корита даље на Чемерно и Куносиће. За тај пут и калдрму веле да је „грчка“. На Загребници су три стећка; на једном су спирални орнаменти. Један стећак са спиралним украсима је и на Барицама под Власеницама. На Каурлашу је средњевековно гробље са дванаест стећака; и ту има спиралних украса. Под Умиштовићима је већа некропола крај реке; муслимани сматрају то гробље својим због једног високог ступа на ком су у рељефу представљени крст, полумесец са звездом и мач, На Метуфу и на Власеницама су стара муслиманска гробља. За оно на Метуфу причају да је „сватовско“. Прича се да је село страдало од куге и да су некада обрађивана и брда која су сада под шумом.

Живели су у овом насељу раније неки Перићи и по њима се једна страна зове Перића Страна; сада су они у Богшаћима и на Гори (срез сарајевски). Било је у насељу и Матића.

Данас у њему живе муслимани и католици. Муслимани су у средини насеља, a католици по оквиру.

Муслимани.

-Табаци (3) су раније боравили у Копошићима, где их још има, и веле да су се звали Солаки. Могуће је, да се по њима и село прозвало, па онда и цело насеље. Били су табаци, и држали табхане. Један је од њих одселио у Избод.

-Смаиловићи се зову по деду и Мехаковићи (4). Мехак је однекле доселио, али не знају одакле.

-Свахили (2) су од Махмутовића из Орахова у Ријеци; давно су дошли.

-Требињац (1). Отац му је одселио пре окупације из Требиња у Љубину, и овде се населио. Син му, пошто је живео неко време у Високом, дође у Солаковиће на женовину.

-Алића (1) су дошли 1914. с Гарежа. Иначе су од Алића с Горе, чија је старина из Гацка у Херцеговини

-Халитовић (1) је дошао 1927. из Врапча у сарајевском срезу на женовину.

Католици.

-Јовића (3), Илића (1) и Бабићи (4) по старини чине један род с Илићима у Копошићима, и старинци су. Преци Илића у овом насељу били су на Чепиљачи, и одавде отишли на Кожље. Илић се пре 25 година вратио сестри удовици, и овде се населио. И Јозићи су сељакали. Отац садашњих Јовића дошао је натраг из Средњег, а синови његове браће су по Каменицама, Гори и Видотини. Бабићи су од Илића и раније су били у Тисовику. Пре 40—50 година звали су се Илићима. Кад им је баба остала удовицом, свет ирозове њена три сина „бабиним синовима“, и онда Бабићима.

О Илићима в. и опис Копошића.

-Ћурчићи (5) су старином из Дувна

-Милановићи (1). Дед им је дошао из Далмације.

–Видаковићи (1) су старином Перићи из Херцеговине. Има их у Богшићима и на Гори.

Гробља.

Муслиманско је гробље у средини села Солнковића; католичка су гробља на Равни крај Барића кућа и код цркве на Тарачином Долу.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.