Порекло презимена, село Копошићи (Илијаш)

Порекло становништва села Копошићи – општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан

Положај села и комуникације.

Позната је источна граница према Солаковићима. На југу Стијена и Товаришћа деле од Каменица, а Набожић од Влашкова и Мисоче. Западну границу чини Ријека или Мисоча узводно до потока Бујећињака, леве притоке. Северна граница иде уз тај поток и уз пут на Окрет па на Крст и дели од Насића, а Врови деле од Вишњице.

Села овога насеља су врло раштркана и на различитим положајима. На седлу између Брезоваша и Врова је Тарачин До. Испод Тарачина Дола према западу је дубок а узан Поток. Десно од потока остају Врови а лево Брезоваш и Дубравник. Овај се поток слива на њиви Позлаћеници у Зеник, што долази са севера, из Вишњице. Међу потоком и Зеннком су поменути Врови, а под Вровима је зараван и село Круза. Међу Зеннком и Ријеком је брдо Хум; на седлу што веже Хум за Крст је село Koáomuhu, а на јужном обронку Хума је Град. На поменутој коси Дубравнику је истоимено село, Дубравник, на једној мањој заравни. Под Дубравником се слива у Поток поточић Дебеле Међе што долази с Товаришћа и дели Дубравник од Бланш, који су у страни између Дебелих Међа и поточића Рупа, што се с њима састаје под селом. Напослетку, село Тисовик је између Рупа и Ријеке, а у страни лево изнад Зеника и окренуто северу. Кроз Тисовик тече поточић Бијеле Воде и слива се у Зеник, а Зеник се под Градом слива у Мисочу.

Тарачин До служи се водом с извора код Мартиновића куће и из Коновика. Крузи имају зими воду у Башчи у селу, а лети носе c Тарачина Дола. Копошићи имају поред села Корита Горњу и Доњу Воду. На Дубравнику и Граду воде имају иста имена, у Влашићима је Осојце, а у Тисовику су два врела: једно код Марковића кућа а друго крај Табака.

Земље и шуме.

Њиве и коснице су по местима: До, Грабовик, Дубравник, Папратине, Бријег, Стране, Пасји Поток, Смин Крам, Привала, Даутовина, Брајков До, Бање (т. ј. Баново), Кућиште, Клашница, Андреско, Странчица, Лице, Муратов Врто, Бешировача, Крћевина, Вигнишћа, Мијовићи, Варош и Град. Под шумом су Брезоваш, Влашићко Осоје, Набожић, Врови, а делично и Хум и Крст. Шума је и по дну потока. Ту су уједно и испаше.

Тип села.

На Тарачином Долу су католичка црква, жупни стан, 1 кућа Зечевића, 1 Мартиновића и 3 куће Матића. На Крузима су 2 куће Зечевића. На Копошићима су 3 куће Илића; једна је на месту Оџаку. На Граду и под Градом је по једна кућа Мијатовића. На Дубравнику је једна, а у Влашићима су још две куће Мијатовића. На Тисовику су раштркане куће: 1 Баришића, 1 Марковића, 1 Табака и 2 Мијатовића. Табаци су муслимани, а сви остали су католици.

Постанак села и старине.

Ово је насеље врло старо, и о томе говоре многе старине у њему и топографски називи, али се не зна ништа oњегову постанку а врло мало о прошлости. Под Хумом јеГрад или Тисов Град или Дубровник. Поред података о овом граду, што сам их изнео у чланку Дубровник у Босни могу сада додати и ово. По саопштењу римокатоличког жупника г. Петра Зупка у народу се још чује назив Дубровник за тај град. Затим, дубровнички диздар Џаферага, син Солак Скендеров, који се помиње год. 1565/66., био је несумњиво из рода данашњих Табака у Тисовику; од Табака који су сада у Солаковићима сазнао сам да су се некада звали Солаки.

Иако нема поузданих вести о оснивању овог града, несумњиво је да је постојао још у средњем веку, што потврђује оближње средњевековно гробље. У граду и под градом била су такође нека гробља; једно је муслиманско. Кроз Град је водио пут што је долазио преко Набожића и од Града се продужавао преко Копошића у Звијезду и Олова; калдрма је ишла и од Града до воде. Са северне стране Хума је велика средњевековна некропола; ту је и врло познати стећак кнеза Батића са натписом из прве половине 15 века. На стећцима, који су разне величине и облика, главни је орнаменат спирала. У овом гробљу, које је издужено поред поменутог пута, има и сасвим малих, дечијих стећака; најмањи је дугачак само 87 центиметара. Већи стећци су на већој висини и окупљени око Батићева стећка.

Док град није запустео, у њему је био турски гарнизон, а био је у граду и један мезџид. Успомене на те муслимане биће гробља у граду, назив Оџак у Копошићима, па називи Даутовина, Муратов Врто и Бешировача. И у народу је сачувано предање да су на Тисовику пре куге били сами муслимани и да су имали вигњеве (њива Вигнишћа потсећа и сада на те вигњеве). Зна се да су тада на Тисовику живели муслимани Баждари, од којих би петком по седамнаест момака силазило џамији у Мисочу. Раније су на Крузима живили католици Маликановићи; сада су у Ријеци. На оџаку су давно боравили католици Жалице. Сам назив села и насеља „Копошића”, па називи Симин Крам, Брајков До, Бање, Кућиште и Мијовићи упућују на неко старије становништво, али се о томе ништа не зна. Вероватно су ти називи остали из средњега века; нарочито би се то могло рећи за називе: Копошићн, Брајков До, Бање Кућиште и Мијовићи.

Порекло становништва.

-Табаци (1), једини муслимани у селу, старинци су. Одавде су селили у Солаковиће. Причију да су се раније звали Солаки.

-Илићи (3) и Мијатовића (7) чине један род и старинци су. Заједничког су порекла c њима:

-Јозићи, Илићи и:

–Бабићи у Солаковићима, затим:

– Газдићи уВишњици. Најстарије им је презиме Илићи. Међу собом су већ толико далек род, да могу ступати у брачне везе. Прича се да су најпре живели у Мијовићима у Тисовику. Ту их једанпут поробе хајдуци и однесу им срнећу мешину „бијелих пара“. Домаћин није био код куће, а кад је дошао и чуо за то од жене, рекао је:

„Шути, ако су однијели бијеле, нису жуте“. Илићи су се намножили и раселили из данашње куће Мије Илића на Оџаку крај старе некрополе. Ту их је било седам браће. По једном предању, овај је род старином из Мнсоче. Кад су Турци ушли у Босну, била су у Мисочи три брата. Један утече на Оћевију други на Тисовик, и од њега су ови Илићи, а трећи остане у Мисочи, пређе на ислам и од њега су тамошњи Хасечићи–Матаруге.

-Матићи (3) су староседеоци. Били су сви на Крузима. Сада их има и у Вишњици. Уз кугу су укопали 17 чељади.

-Зечевића (3) су старином из Лепенице. Дошао им је дед или прадед. Пребегао је, пошто је убиочовека. Бег Златар из Сарајева дао му је онда две козе, две кокоши са петлом, краву и два вола да му кметује, и населио га је на Тиквићима; зато их зову и Тиквннама. Jom турског времена су прешли на Круге.

-Баришићи (1) се зову и Назлићи, и старином су из Лепенице. Дошли су пре окупа ције Босне.

-Марковићи (]) имају старије презиме Барта-Јовић, и старином су из Далмације.

-Мартиновић (1) је родом из Крешева. Населио се је пре 35 година, пошто је пре тога неко време живео у Сарајеву и у Кожљем.

Гробља.

Католичка су гробља: на Крузима за Вишњицу, Тисовик, Град, Тарачин До, Коновик и Крупе, а на Копошићима, до средњевековног гробља, за Копошнће, Оџак, Ријеку, Деловиће и Дановину. Муслиманско је гробље у Тисовику изнад кућа.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан