Порекло становништва села Корита – општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и комуникације.
Речица Повоча чини источну границу овога насеља према срезу сарајевском, северну границу чини т. зв. „сарајевски „друм“, а од села Вишњице на западу дели поток Крњевац што извире у Доловима међу брдима Оманицама и Вијенцем; Оманице остају у Коритима. Крњевац дели и од насеља Солаковића на југу, под којима се салива у Повочу. Средином атара насеља Корита тече поток Дочевац што постаје од вода из Равни и Оманице, које слазе низ до Лекин Поток и од „Поточића. Долине потока Крњевца, Дочевца и Повоче врло су дубоке, уске и готово упоредне у правцу С–Ј. Дочевац се слива у Повочу на 200 метара испред ушћа Крњевца. Између потока Крњевца и Дочевца је коса Гребен што веже за брдо Оманице на северу а међу Дочевцем и Повочом коса Завор Гареж Мочила.
У страни између изворних кракова потока Дочевца је село Тетребине или љесковице. У једном чопору око сеоског „бунара“ су 7 кућа муслимана Бешлија. Корита су на завршетку косе, међу Дочевцем и Повочом, и то на завршетку њеног гребена. У овом су селу куће разређене око главице Мотке на којој је гробље. Северно од Мотке је 1 кућа Бешлија и под њом, на месту Бору, 1 Селимановића. Затим су у источној и западној страни Мотке по једна кућа Бешлија, а под Мотком, c јужне стране, 4 куће Бешлија, окренуте Повочи, а 4 куће Бешлија и 1 Спахића гледају у Дучевац. И ови су у Коритима сви муслимани.
Воде.
У Коритима су врела Љубишни До и Паковац на самој коси, а под селом је Корито крај Ушевс Њиве. У Љесковицама носе водуса бунара на средини села, затим с Поточића и из Лекииа Потока. У Дочевићима, у страни десно од Потока Дочевца, је врло јако врело Дочевићи. Крај поточића Студенца, леве ириточице Повоче, за Забрђем је Грозничава Вода изнад места Убјеиика.
Земље и шуме.
Њиве су већином по странама испод кућа, а чаири у планини изнад села. Њиве су на местима: Тетребина, Млака, До, Завигањ, Каурлаш, Завор, Старићевина, Љесковице, Загај, Студенац. Паковац, Закрстја, Бријег, Поткућнице, Коштица, Брдо и Сухи Поток. Ливаде су на Равнама изнад села. Најнижи делови страна око потока и осоје Гребена су под шумом, већином шикаром. По страни под Равнама има нешто мало „омаре“.
Постанак села.
Насеље је без сумње врло старо, али нема доста података о његовом оснивању и ранијој прошлости. Љесковице се помињу у сиџилу сарајевског муле 1565/66 год., као село у дубровничкој нахији. Има међутим доста старина и предања о новијој прошлости. На Коштици на врху Гребена су једно до другог неко старо муслиманско гробље и „мраморови“.
Ни у то муслиманско гробље сада се нико не копа. Слично је и на Старићевини, главици изнад Давора. Ту су у близини једно средњевековно и једно старо муслиманско гробље. На средњевековном гробљу је 25 стећака окренутих већином у правцу З–И. На једном стећку су израђени украси у виду спирала. Муслиманско гробље зове се „Субашића Гребље“, јер је ту погинуо неки Субаша; на његову су гробу велики нишани. Преко Корита се продужава стари пут из Сарајева у Олово, али нема калдрме.
По сачуваним предањима, у Коритима су се десиле многе промене у новијој прошлости. Присојна страна косе Гребена зове се Дочевићи, као и вода у тој страни. Коса је сада добрим делом под шумом, а Дочевићи цели. Прича се да је ту било село Дочевићи. Казивали су ми, да је у старим тапијама писало: „њива брдо, махала Дочевића“. Тог је села нестало за време куге а његово је гробље на Коштици. — Пошто су на Коштици једно крај другој средњевековно и муслиманско гробље, несумњиво је да је у Дочевићима било село још у средњем веку, чији су становница доцније можда прешли на ислам и као муслимани продужили да се сахрањују у близини својих предака хришћана.
Прича се да је на месту Убјенику брат брата убио за главицу лука. Земљиште Ормањ било је под шумом. У овом су насељу најбројнији Бешлићи, али ни они нису били увек на истом месту. Били су најпре на Старићевини или Баскијама изнад Љесковица. Једном приликом хајдуци им покољу седамнаесторо чељади, и онда они преселе у Старе Љесковице на десној страни Повоче, где се и сада познају зидине и „ковачије“. Отале их опет хајдуци отерају иа Корита. Док је „село“ било у Старим Љесковицама, копали су се за Ормањем, где Студенац слази у Повочу.
У Љесковицама је било раније и православних. Били су кметови Лека и Ђурђић. Ђурђићи су изумрли, а Лекина су деца у Мисочи. Пре окупације Босне били су се населили муслимани Ћехајићи из Требиња, па су изумрли у мушкој лози. Данас у селу живе сами муслимани, и то:
Порекло становништва.
-Бешлије (18) веле да су у Коритима „темељаши“. Деле се на:
-Авдиће, Хамидовиће, Мехиће, Салкиће и Раковчиће; последњи се зову по мајци, која је била из села Ракове Ноге.
– Селимановић (1). Отац му је дошао као хоџа из Никшића, пре окупације.
-Cпахић (l) је дошао на женовину у кућу Ћехајића. Родом је из села Гојаковића у кладањском срезу.
Сеоска су гробља на Мотци и на Старићевини (Субашића Гребље).
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Восочка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)