Poreklo prezimena, selo Kopošići (Ilijaš)

Poreklo stanovništva sela Kopošići – opština Ilijaš. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan

Položaj sela i komunikacije.

Poznata je istočna granica prema Solakovićima. Na jugu Stijena i Tovarišća dele od Kamenica, a Nabožić od Vlaškova i Misoče. Zapadnu granicu čini Rijeka ili Misoča uzvodno do potoka Bujećinjaka, leve pritoke. Severna granica ide uz taj potok i uz put na Okret pa na Krst i deli od Nasića, a Vrovi dele od Višnjice.

Sela ovoga naselja su vrlo raštrkana i na različitim položajima. Na sedlu između Brezovaša i Vrova je Taračin Do. Ispod Taračina Dola prema zapadu je dubok a uzan Potok. Desno od potoka ostaju Vrovi a levo Brezovaš i Dubravnik. Ovaj se potok sliva na njivi Pozlaćenici u Zenik, što dolazi sa severa, iz Višnjice. Među potokom i Zennkom su pomenuti Vrovi, a pod Vrovima je zaravan i selo Kruza. Među Zennkom i Rijekom je brdo Hum; na sedlu što veže Hum za Krst je selo Koáomuhu, a na južnom obronku Huma je Grad. Na pomenutoj kosi Dubravniku je istoimeno selo, Dubravnik, na jednoj manjoj zaravni. Pod Dubravnikom se sliva u Potok potočić Debele Međe što dolazi s Tovarišća i deli Dubravnik od Blanš, koji su u strani između Debelih Međa i potočića Rupa, što se s njima sastaje pod selom. Naposletku, selo Tisovik je između Rupa i Rijeke, a u strani levo iznad Zenika i okrenuto severu. Kroz Tisovik teče potočić Bijele Vode i sliva se u Zenik, a Zenik se pod Gradom sliva u Misoču.

Taračin Do služi se vodom s izvora kod Martinovića kuće i iz Konovika. Kruzi imaju zimi vodu u Bašči u selu, a leti nose c Taračina Dola. Kopošići imaju pored sela Korita Gornju i Donju Vodu. Na Dubravniku i Gradu vode imaju ista imena, u Vlašićima je Osojce, a u Tisoviku su dva vrela: jedno kod Markovića kuća a drugo kraj Tabaka.

Zemlje i šume.

Njive i kosnice su po mestima: Do, Grabovik, Dubravnik, Papratine, Brijeg, Strane, Pasji Potok, Smin Kram, Privala, Dautovina, Brajkov Do, Banje (t. j. Banovo), Kućište, Klašnica, Andresko, Strančica, Lice, Muratov Vrto, Beširovača, Krćevina, Vignišća, Mijovići, Varoš i Grad. Pod šumom su Brezovaš, Vlašićko Osoje, Nabožić, Vrovi, a delično i Hum i Krst. Šuma je i po dnu potoka. Tu su ujedno i ispaše.

Tip sela.

Na Taračinom Dolu su katolička crkva, župni stan, 1 kuća Zečevića, 1 Martinovića i 3 kuće Matića. Na Kruzima su 2 kuće Zečevića. Na Kopošićima su 3 kuće Ilića; jedna je na mestu Odžaku. Na Gradu i pod Gradom je po jedna kuća Mijatovića. Na Dubravniku je jedna, a u Vlašićima su još dve kuće Mijatovića. Na Tisoviku su raštrkane kuće: 1 Barišića, 1 Markovića, 1 Tabaka i 2 Mijatovića. Tabaci su muslimani, a svi ostali su katolici.

Postanak sela i starine.

Ovo je naselje vrlo staro, i o tome govore mnoge starine u njemu i topografski nazivi, ali se ne zna ništa onjegovu postanku a vrlo malo o prošlosti. Pod Humom jeGrad ili Tisov Grad ili Dubrovnik. Pored podataka o ovom gradu, što sam ih izneo u članku Dubrovnik u Bosni mogu sada dodati i ovo. Po saopštenju rimokatoličkog župnika g. Petra Zupka u narodu se još čuje naziv Dubrovnik za taj grad. Zatim, dubrovnički dizdar Džaferaga, sin Solak Skenderov, koji se pominje god. 1565/66., bio je nesumnjivo iz roda današnjih Tabaka u Tisoviku; od Tabaka koji su sada u Solakovićima saznao sam da su se nekada zvali Solaki.

Iako nema pouzdanih vesti o osnivanju ovog grada, nesumnjivo je da je postojao još u srednjem veku, što potvrđuje obližnje srednjevekovno groblje. U gradu i pod gradom bila su takođe neka groblja; jedno je muslimansko. Kroz Grad je vodio put što je dolazio preko Nabožića i od Grada se produžavao preko Kopošića u Zvijezdu i Olova; kaldrma je išla i od Grada do vode. Sa severne strane Huma je velika srednjevekovna nekropola; tu je i vrlo poznati stećak kneza Batića sa natpisom iz prve polovine 15 veka. Na stećcima, koji su razne veličine i oblika, glavni je ornamenat spirala. U ovom groblju, koje je izduženo pored pomenutog puta, ima i sasvim malih, dečijih stećaka; najmanji je dugačak samo 87 centimetara. Veći stećci su na većoj visini i okupljeni oko Batićeva stećka.

Dok grad nije zapusteo, u njemu je bio turski garnizon, a bio je u gradu i jedan mezdžid. Uspomene na te muslimane biće groblja u gradu, naziv Odžak u Kopošićima, pa nazivi Dautovina, Muratov Vrto i Beširovača. I u narodu je sačuvano predanje da su na Tisoviku pre kuge bili sami muslimani i da su imali vignjeve (njiva Vignišća potseća i sada na te vignjeve). Zna se da su tada na Tisoviku živeli muslimani Baždari, od kojih bi petkom po sedamnaest momaka silazilo džamiji u Misoču. Ranije su na Kruzima živili katolici Malikanovići; sada su u Rijeci. Na odžaku su davno boravili katolici Žalice. Sam naziv sela i naselja „Kopošića”, pa nazivi Simin Kram, Brajkov Do, Banje, Kućište i Mijovići upućuju na neko starije stanovništvo, ali se o tome ništa ne zna. Verovatno su ti nazivi ostali iz srednjega veka; naročito bi se to moglo reći za nazive: Kopošićn, Brajkov Do, Banje Kućište i Mijovići.

Poreklo stanovništva.

-Tabaci (1), jedini muslimani u selu, starinci su. Odavde su selili u Solakoviće. Pričiju da su se ranije zvali Solaki.

-Ilići (3) i Mijatovića (7) čine jedan rod i starinci su. Zajedničkog su porekla c njima:

-Jozići, Ilići i:

–Babići u Solakovićima, zatim:

– Gazdići uVišnjici. Najstarije im je prezime Ilići. Među sobom su već toliko dalek rod, da mogu stupati u bračne veze. Priča se da su najpre živeli u Mijovićima u Tisoviku. Tu ih jedanput porobe hajduci i odnesu im srneću mešinu „bijelih para“. Domaćin nije bio kod kuće, a kad je došao i čuo za to od žene, rekao je:

„Šuti, ako su odnijeli bijele, nisu žute“. Ilići su se namnožili i raselili iz današnje kuće Mije Ilića na Odžaku kraj stare nekropole. Tu ih je bilo sedam braće. Po jednom predanju, ovaj je rod starinom iz Mnsoče. Kad su Turci ušli u Bosnu, bila su u Misoči tri brata. Jedan uteče na Oćeviju drugi na Tisovik, i od njega su ovi Ilići, a treći ostane u Misoči, pređe na islam i od njega su tamošnji Hasečići–Mataruge.

-Matići (3) su starosedeoci. Bili su svi na Kruzima. Sada ih ima i u Višnjici. Uz kugu su ukopali 17 čeljadi.

-Zečevića (3) su starinom iz Lepenice. Došao im je ded ili praded. Prebegao je, pošto je ubiočoveka. Beg Zlatar iz Sarajeva dao mu je onda dve koze, dve kokoši sa petlom, kravu i dva vola da mu kmetuje, i naselio ga je na Tikvićima; zato ih zovu i Tikvnnama. Jom turskog vremena su prešli na Kruge.

-Barišići (1) se zovu i Nazlići, i starinom su iz Lepenice. Došli su pre okupa cije Bosne.

-Markovići (]) imaju starije prezime Barta-Jović, i starinom su iz Dalmacije.

-Martinović (1) je rodom iz Kreševa. Naselio se je pre 35 godina, pošto je pre toga neko vreme živeo u Sarajevu i u Kožljem.

Groblja.

Katolička su groblja: na Kruzima za Višnjicu, Tisovik, Grad, Taračin Do, Konovik i Krupe, a na Kopošićima, do srednjevekovnog groblja, za Kopošnće, Odžak, Rijeku, Deloviće i Danovinu. Muslimansko je groblje u Tisoviku iznad kuća.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan