Порекло становништва села Чваљина – Равно. Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Поједини делови села су у странама широког, а стрмог дола али на местима где има растреситог материјала, испод брда Градине и Острога. Цело насеље има амфитеатралан изглед. У пољу, под селом, је снажна жива вода Чваошник, на коју у доба суше долазе многа села. Код цркве је државна, железничка, чатрња, а иначе је у селу много Чатрња. Понеко је удесио „шкрипине“ за воду. У пољу испод села су њиве: Вељак, Пасјак, Покрајница, Подградина, Опеша, Стране, Печури, Међу–Путе, Вукове Струге, Завршнице, Хаси, Сјенокоси, Свиоке, Груде, Лопата, Барлета, Драчеве Њиве, Плаве, Возне Струге, Лијесне Струге, Вјенчарице, Мрауше, Побрежнице, Радошевине, Плужине, Успутинце, Брод, Велике Њиве, Оточице, Под Локвом, Драче, Гојковине, Пелијешнице, Пољане, Бадњи, Средњи Дијели, Лукоријечи, Завигради, Баре, Рупе и Колочепи. По брдима су: Дола, Крвањ, Бисаге, Прапратни До, Плитки До, Подосојнице, Повојне Долине, Церовци, Кретовци, Баљевци, Дубина, Томин До, Koсове Долине, Јагодници, Грабови Доли, Доци, Старе Лазине, Срба (“зграда” и сеоска локва), Зидачин До, Средњи Доли, Дуги Доли, Брушањ, Бланића Торина, Кућарице, Густијерна, Прибин До, Тагиновица и др. То су све вртаче, мањи долови и заравни по брдима око села, чије су стране већином голе. На Поточини су три мала млина.
Раније, док је y селу било мање кућа, било је »гope«. Донедавна су се снабдевали дрветом копајући жиле („креке“) из земље. Сада се подижу забрани. Стоку напасају у пољу после жетве, иначе крупну стоку по токрајцима њива а овце по странама над селом.
Тип села.
Село се дели на Махала: Голуби, Бобићи, Гоња Градина, Доња Градина и Доње Село. Место где живе Перотићи у доњем Селу зову Дулићева и Куртовића Улица.
Те су махале потпуно издвојене, а куће у њима су на окупу. Село има 49 кућа (55 породица). По брду изнад села су стаје. Црква св. Ђорђа је на средини насеља. (У извештају И. Матијашевића из 1664. помиње се у овом селу православна црква). Код цркве су оба гробља, православно и католичко. Родови Чихорићи и Акшами имају своја посебна гробља. Чихорићи су се некада сахрањивали у Величанима. Садашња црква је саграђена 1912, али је на том месту од старине била црква. Прича се да је на Острогу био град и да је била у њему вода, а има је зими и сада. На Градини има нешто апдина, које зову и „Метериз“. Според Градине је Бандурица, и ту је некада стајала стража да не ударе Сењани. Код цркве су »грчке гробнице“, и таквих гробова има и у гробљу Акшама и Сушића на Бријегу, као и на Дријенцима, крај пута за Равно.
За Грке причају неки у селу да их је отерао снег, а други веле да су они отишли због суше која је трајала седам година. Много се прича о куги која је толико морила свет да није имао ко да сахрањује мртваце. Свет се склањао у Стојину Пећ, која ce тако прозвала по некој баби која је преживела кугу. Код цркве је било село на месту Ивановићима. Ти Ивановићи су изумрли уз кугу у току једне године. Прича се да је из те куће излазило по седам или дванаест чохних долама (одраслих мушкараца): тако су били бројни и богати.
Порекло становништва.
Изумрли су старинци Бланићи, који су били најпосле спали на једну девојку; Та девојка је саградила као задужбину стару цркву и у њој је сахрањена. Уз кугу су изумрли поменути Ивановићи. У Дубраве су се иселиле Шотре. Изумрле су Дуце. Калабе су се иселиле. Православни Шарићи су се одселили у Величане. Нестало је и Ромића. Некада је у селу било и муслимана: зна се за неког Думана, у чијој су кући сада Перотићи. Думан се одселио у Овзир. Браћи-Зечићи су се одселили y Цицрину, а тако и Томашевићи-Кукице. Године 1690. помиње ce Марко Браћевић као представник села, поред Ивана Перотића; Пре 60 година у селу је било само 13 кућа.
Православни.
-Чихорићи (8 к., Никољдан) су најстарији род у селу. Помињу се поуздано у средњем веку. Прича се да је један од Чихорића учествовао у боју на Kосовy где је и погинуо, а од његова брата који је остао код куће намножило се потомство. Прича се и то да се један њихов предак женио ћерком кнеза из Требиња (или обрнуто). На њиви Печурима и сада се познаје бразда како су се били први пут поделили.
-Перотићи (6 к, 7 пор., св. Лука). Има их и на Побрђу и 3 к. y Мостару. Прадед им је био дошао. Старином cy ca шкоља Шипана. У селу су, међутим, одавно: Године 1690. помиње се Иван Перовић. Раније су славили св. Јована. Како их је био ојадио Турчин па нису могли да славе, променили су на св. Луку.
-Батинићи (6 к., св. Лука) су давно дошли из Риђана, где су се звали Драгојевићи. Била су их три брата, од којих су двојица била ожењена. Како су им Турци нападали жене, један од њих убије Турчина, па се сва тројица иселе. У Пољицу остане Иван, где су од њега Иванишевићи, у Турковићима се населили Пјево, и од њега су тамошњи католици Пјевићи, а Симо дође у Чваљину. Његови потомци су прозвани Батинићима по неком претку који је био левента и на неку славу дошао с батином. Тројица Батинића помињу се већ 1718, али без ознаке места.
-Гашићи (4 к., Арханђеловдан) су од Илића из Дола код Билеће и дошли су пре 150 година.
-Акшами (5 к. са 5 пор., Никољдан) огранак од Чихорића, а пореклом од претка, кога је неко као мало дете нашао у пећини у „акшам“ (предвече); други веле да се је предак заволео c неком девојком и с њом побегао у акшам изнад села, где су биле стаје, пошто му нису дали да се ожени њом. Тројица Акшама држала су 1817. у закуп манастирску земљу у селу.
-Голуби (3 к. “са 5 пор., раније Ђурђевдан сада Лучиндан) су по старини Блажићи. Голубима су их прозвали по мајци која је била са Голубинца (Голубица) од Франца. По другима, они су пореклом из Риђана, што је вероватније.
-Пенде (8 к., Никољдан) су одавна у селу. Причају да су неки били нашли дете на дужини. По другима, Пендама су прозвани по томе што је једна жена била врло мала па је звали Пенда. Један огранак се зове Мићићи. Неки од Пенда су отишли у Величане.
Католици.
-Пупе (2 к., Шимуњдан) спадају у најстарије родове у селу. Говоре да су од Акшама.
-Жарци (5 к., Шимуњдан) су од Чикорића.
-Сушићи (1 к. са 3 пор., Шимуњдан) су се раније звали Костићи или Котићи. Како је неки предак Марко био превише сух, прозвали их Сушићи.
-Коњевод (1 к., Шимуњдан) се био деселио као мутапџија вероватно из Ливна или Дувна. Није од Koњевода из Хутова.
Заветни дан у селу за поље је Јеремијевдан.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)