Poreklo stanovništva sela Čvaljina – Ravno. Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Pojedini delovi sela su u stranama širokog, a strmog dola ali na mestima gde ima rastresitog materijala, ispod brda Gradine i Ostroga. Celo naselje ima amfiteatralan izgled. U polju, pod selom, je snažna živa voda Čvaošnik, na koju u doba suše dolaze mnoga sela. Kod crkve je državna, železnička, čatrnja, a inače je u selu mnogo Čatrnja. Poneko je udesio „škripine“ za vodu. U polju ispod sela su njive: Veljak, Pasjak, Pokrajnica, Podgradina, Opeša, Strane, Pečuri, Među–Pute, Vukove Struge, Završnice, Hasi, Sjenokosi, Svioke, Grude, Lopata, Barleta, Dračeve Njive, Plave, Vozne Struge, Lijesne Struge, Vjenčarice, Mrauše, Pobrežnice, Radoševine, Plužine, Usputince, Brod, Velike Njive, Otočice, Pod Lokvom, Drače, Gojkovine, Peliješnice, Poljane, Badnji, Srednji Dijeli, Lukoriječi, Zavigradi, Bare, Rupe i Koločepi. Po brdima su: Dola, Krvanj, Bisage, Prapratni Do, Plitki Do, Podosojnice, Povojne Doline, Cerovci, Kretovci, Baljevci, Dubina, Tomin Do, Kosove Doline, Jagodnici, Grabovi Doli, Doci, Stare Lazine, Srba (“zgrada” i seoska lokva), Zidačin Do, Srednji Doli, Dugi Doli, Brušanj, Blanića Torina, Kućarice, Gustijerna, Pribin Do, Taginovica i dr. To su sve vrtače, manji dolovi i zaravni po brdima oko sela, čije su strane većinom gole. Na Potočini su tri mala mlina.
Ranije, dok je y selu bilo manje kuća, bilo je »gope«. Donedavna su se snabdevali drvetom kopajući žile („kreke“) iz zemlje. Sada se podižu zabrani. Stoku napasaju u polju posle žetve, inače krupnu stoku po tokrajcima njiva a ovce po stranama nad selom.
Tip sela.
Selo se deli na Mahala: Golubi, Bobići, Gonja Gradina, Donja Gradina i Donje Selo. Mesto gde žive Perotići u donjem Selu zovu Dulićeva i Kurtovića Ulica.
Te su mahale potpuno izdvojene, a kuće u njima su na okupu. Selo ima 49 kuća (55 porodica). Po brdu iznad sela su staje. Crkva sv. Đorđa je na sredini naselja. (U izveštaju I. Matijaševića iz 1664. pominje se u ovom selu pravoslavna crkva). Kod crkve su oba groblja, pravoslavno i katoličko. Rodovi Čihorići i Akšami imaju svoja posebna groblja. Čihorići su se nekada sahranjivali u Veličanima. Sadašnja crkva je sagrađena 1912, ali je na tom mestu od starine bila crkva. Priča se da je na Ostrogu bio grad i da je bila u njemu voda, a ima je zimi i sada. Na Gradini ima nešto apdina, koje zovu i „Meteriz“. Spored Gradine je Bandurica, i tu je nekada stajala straža da ne udare Senjani. Kod crkve su »grčke grobnice“, i takvih grobova ima i u groblju Akšama i Sušića na Brijegu, kao i na Drijencima, kraj puta za Ravno.
Za Grke pričaju neki u selu da ih je oterao sneg, a drugi vele da su oni otišli zbog suše koja je trajala sedam godina. Mnogo se priča o kugi koja je toliko morila svet da nije imao ko da sahranjuje mrtvace. Svet se sklanjao u Stojinu Peć, koja ce tako prozvala po nekoj babi koja je preživela kugu. Kod crkve je bilo selo na mestu Ivanovićima. Ti Ivanovići su izumrli uz kugu u toku jedne godine. Priča se da je iz te kuće izlazilo po sedam ili dvanaest čohnih dolama (odraslih muškaraca): tako su bili brojni i bogati.
Poreklo stanovništva.
Izumrli su starinci Blanići, koji su bili najposle spali na jednu devojku; Ta devojka je sagradila kao zadužbinu staru crkvu i u njoj je sahranjena. Uz kugu su izumrli pomenuti Ivanovići. U Dubrave su se iselile Šotre. Izumrle su Duce. Kalabe su se iselile. Pravoslavni Šarići su se odselili u Veličane. Nestalo je i Romića. Nekada je u selu bilo i muslimana: zna se za nekog Dumana, u čijoj su kući sada Perotići. Duman se odselio u Ovzir. Braći-Zečići su se odselili y Cicrinu, a tako i Tomaševići-Kukice. Godine 1690. pominje ce Marko Braćević kao predstavnik sela, pored Ivana Perotića; Pre 60 godina u selu je bilo samo 13 kuća.
Pravoslavni.
-Čihorići (8 k., Nikoljdan) su najstariji rod u selu. Pominju se pouzdano u srednjem veku. Priča se da je jedan od Čihorića učestvovao u boju na Kosovy gde je i poginuo, a od njegova brata koji je ostao kod kuće namnožilo se potomstvo. Priča se i to da se jedan njihov predak ženio ćerkom kneza iz Trebinja (ili obrnuto). Na njivi Pečurima i sada se poznaje brazda kako su se bili prvi put podelili.
-Perotići (6 k, 7 por., sv. Luka). Ima ih i na Pobrđu i 3 k. y Mostaru. Praded im je bio došao. Starinom cy ca školja Šipana. U selu su, međutim, odavno: Godine 1690. pominje se Ivan Perović. Ranije su slavili sv. Jovana. Kako ih je bio ojadio Turčin pa nisu mogli da slave, promenili su na sv. Luku.
-Batinići (6 k., sv. Luka) su davno došli iz Riđana, gde su se zvali Dragojevići. Bila su ih tri brata, od kojih su dvojica bila oženjena. Kako su im Turci napadali žene, jedan od njih ubije Turčina, pa se sva trojica isele. U Poljicu ostane Ivan, gde su od njega Ivaniševići, u Turkovićima se naselili Pjevo, i od njega su tamošnji katolici Pjevići, a Simo dođe u Čvaljinu. Njegovi potomci su prozvani Batinićima po nekom pretku koji je bio leventa i na neku slavu došao s batinom. Trojica Batinića pominju se već 1718, ali bez oznake mesta.
-Gašići (4 k., Arhanđelovdan) su od Ilića iz Dola kod Bileće i došli su pre 150 godina.
-Akšami (5 k. sa 5 por., Nikoljdan) ogranak od Čihorića, a poreklom od pretka, koga je neko kao malo dete našao u pećini u „akšam“ (predveče); drugi vele da se je predak zavoleo c nekom devojkom i s njom pobegao u akšam iznad sela, gde su bile staje, pošto mu nisu dali da se oženi njom. Trojica Akšama držala su 1817. u zakup manastirsku zemlju u selu.
-Golubi (3 k. “sa 5 por., ranije Đurđevdan sada Lučindan) su po starini Blažići. Golubima su ih prozvali po majci koja je bila sa Golubinca (Golubica) od Franca. Po drugima, oni su poreklom iz Riđana, što je verovatnije.
-Pende (8 k., Nikoljdan) su odavna u selu. Pričaju da su neki bili našli dete na dužini. Po drugima, Pendama su prozvani po tome što je jedna žena bila vrlo mala pa je zvali Penda. Jedan ogranak se zove Mićići. Neki od Penda su otišli u Veličane.
Katolici.
-Pupe (2 k., Šimunjdan) spadaju u najstarije rodove u selu. Govore da su od Akšama.
-Žarci (5 k., Šimunjdan) su od Čikorića.
-Sušići (1 k. sa 3 por., Šimunjdan) su se ranije zvali Kostići ili Kotići. Kako je neki predak Marko bio previše suh, prozvali ih Sušići.
-Konjevod (1 k., Šimunjdan) se bio deselio kao mutapdžija verovatno iz Livna ili Duvna. Nije od Konjevoda iz Hutova.
Zavetni dan u selu za polje je Jeremijevdan.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)