Резултати претраге за: Милосављевић

2. април 2021.

7

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа R1a-Z282)

Хаплогрупа R1a-Z282 се код Срба, у зависности од региона, налази на другом, или трећем месту по заступљености (15-20%). Присутна је углавном кроз подгране R-Z280 и R-M458. У Крајини се хаплогрупа R1a креће нешто изнад српског просека. Присутнија је у Лици, на Банији и Кордуну, него у Северној Далмацији.   Тестиране…

› више информација

Гружани и Карађорђевићи

Гружани су одувек били и заувек остали привржени Карађорђевићима. Карађорђе је имао побратима Милоша Марковића у гружанском селу Љуљаци, с којим је хајдуковао још у време пре Кочине крајине. Карађорђе се често сретао и саветовао са калуђером Максимом из Коњуше, старешином манастира Драча. Неколико дана пред Цвети 1803. године, Карађорђе…

› више информација

Порекло презимена, село Драгојевац (Ариље)

Порекло становништва села Драгојевац, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Драгојевац налази се на западним падинама планине Голубац (732 м), одакле се спушта све до десне обале реке Моравице (350 м). Са југоистока се граничи са Миросаљцима, са североистока…

› више информација

Порекло презимена, село Миросаљци (Ариље)

Порекло становништва села Миросаљци, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Миросаљци налази се у долини, на десној обали реке Моравице и благим косама планине Голупца (732 м). Са севера се граничи са Драгојевцем и Горњом Краварицом, са истока Ртима…

› више информација

Порекло презимена, село Трешњевица (Ариље)

Порекло становништва села Трешњевица, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Трешњевица налази се на десној, драгачевској страни реке Моравице, низводно од манастирске клисуре. Са севера се граничи са Миросаљцима, са истока драгачевским селима, Белим Каменом и Лисом, са југа…

› више информација

Презимена Срба из српских православних матичних књига града Панчева током 18.века (1782-1800)

Податке о најстаријим презименима Срба, уз остале етносе православне вероисповести забележене у граду Панчеву током 18.века, према православним Протоколима приредио сарадник Порекла, Саша Панчевачки. Подаци о презименима налазе се у најстаријим матичним књигама/Протоколима цркве Преображења Господњег  у Панчеву. За прикупљање презимена коришћене су белешке теренских истраживаањ др Јована Ердељановића, током…

› више информација

Порекло презимена, село Лозница (Чачак)

Порекло становништва села Лозница, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у књизи „Лозница под Јелицом“. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Становништво Лознице у је целини досељеничко. Истина, у селу има и доста старих родова. Користећи расположиве историјске изворе, породичне архиве, протоколе рођених – крштених, венчаних и умрлих, родослове,…

› више информација

Порекло презимена, варошица Тутин (Тутин)

Порекло становништва варошице Тутин, општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај  варошице. Варошица Тутин лежи с обе стране реке Видрењака испод брда Граца y средини Штавичког басена. Тутин је…

› више информација

Порекло презимена, Доња Горевница (Чачак)

Порекло становништва села Доња Горевница, град Чачак. Истраживање Радула Марковића објављено у књизи „Доња Горевница (земља и људи)“. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Најстарији помен села Доње Горевнице је из XV века. Те 1476. године када је село било у кадилуку Островици, у кнежини кнеза Ђурђа. Значи да је Доња Горевница…

› више информација

Порекло презимена, (Мала) Вашица (Општина Шид)

Вашица је први пут забележена 1430. године. Село је постојало и у време турске власти у Срему, па је забележено да је 1566/1567. године плаћало 40 акчи на име тапијске таксе на црквену земљу. Село се налазило на обали Босута, на локалитету Градина, све до првих деценија 18. века када…

› више информација